FANDOM


Хермократ (грч. Ἑρμοκράτης, до 407. пре Христа) био је сиракушки политичар, који је имао истакнуту улогу за време Сицилијанске експедиције, у којој је 413. пре Христа поражена атинска војска и велика атинска флота од 200 бродова. Учествовао је у бици код Кизика 410. пре Христа, а због пораза је смењен и прогнан. Покушавао је да поново стекне наклоност народа, да би се вратио у Сиракузу. Убијен је у покушају да се насилно домогне власти у Сиракузи.

SyrakusFlucht

Бег атинске војске из Сиракузе

Истакнути говорник који позива на јединство СицилијеУреди

Први пут се спомиње у историјским изворима за време конгреса у Гели 424. пре Христа. Већина сицилијанских градова подржавала је Коринт за време Пелопонеског рата, па је Атина послала експедицију 427. пре Христа на Сицилију. Циљ је био да се онемогући снабдевање атинских непријатеља са Сицилије. Атињани су нашли савезнике на Сицилији. Суочени са присуством атинске флоте и ратом на Сицилији сицилијански градови одржали су конгрес у Гели. Истакнуту улогу на том конгресу имао је демократски сиракушки политичар Хермократ, који се заложио за јединство Сицилије и за склапање општег мировног споразума. Хермократ је нагласио да Сицилија треба да припадне Сицилијанцима и да се странци не мешају и њихове унутрашње послове. На том конгресу склопљен је мировни споразум зараћених градова Сицилије, а Атињани су морали да напусте острво.

Ипак на конференцији у Гели било је и оних који су сумњали да ће пре или касније Сиракуза доминирати мањим градовима на Сицилији.

Изабран за једног од 3 стратегаУреди

Атина и Спарта су 421. пре Христа склопили Никијин мир, па су Атињани имали слободну флоту и војску. Одлучили су 415. пре Христа да освоје Сицилију. Заповеедници Сицилијанске експедиције били су Никија, Алкибијад и Ламах. Након првог пораза Сиракужана Хермократ се обратио клонулим Сиракужанима храбрећи их.[1] Нагласио је да су изгубили због нереда, мноштва војсковођа и непослушности војске. Хермократ је рекао да ће противника савладати ако буду имали мање војсковођа, али зато искусних. Осим тога треба да опреме хоплите и да увежбају војску за следећу сезону. Тражио је да војсковође (стратези) имају неограничене овласти.[2] Сиракужани су сменили старе војсковође и изабрали Хермократа, Хераклида и Сикана да буду војсковође са пуним овлаштењима.[3] Дотада су Сиракужани имали 15 војсковођа.

КонтразидУреди

И након реорганизације сиракушке командне структуре атинска морнарица и војска наставиле су да побеђују. Међутим Хермократ је наговорио атинског савезника Камарину да остане неутрална.[4] Током 414. пре Христа атинска војска је опсела Сиракузу. Хермократ је знао велики значај Епипола, стрма брда, које се надвијало над градом. Дошавши неопажено из Катане Атињани су се искрцали и освојили су стратешки важне Епиполе.[5] Заузимањем Епипола добили су прилику да граде опсадни зид око Сиракузе.[6] Хермократ је онда наредио да се гради попречни зид, са циљем да пресеку градњу атинског зида и обесмисле њихове радове.[7] Међутим Атињани су нападали сиракушки контразид и спречавали су његову градњу.

Смена ХермократаУреди

Атињани су успели да униште сиракушки контразид и да свој зид обране од Сиракужана. Након тога успели су да изграде двоструки зид око Сиракузе,[8] па су многи сиракушки савезници пришли Атињанима. Сиракужани су били обесхрабрени, а због разочарања у војсковође сменили су сву тројицу и изабрали нову тројицу стратега.[9] Тада су сменили и Хермократа.

Долазак Гилипа Уреди

Доласком спартанског заповедника Гилипа долази до промене ситуације. Хермократ је био истакнути Гилипов саветник. И Гилип је почео да гради попречни зид. Гилип је током битке распоредио коњицу и стрелце на атинске бокове и тада су Сиракужани по први пут победили. Гилип је успешно завршио контразид и окупио савезнике. У пролеће 413. пре Христа заузео је атинску утврду Племириј, у којој је заробио много новца, робе и оружја. Након Гилипове победе над Атињанима у поморској бици Атињани су послали Демостена са 73 брода и 5.000 хоплита. Демостен се залагао да одмах нападну и заузму Сиракузу. Приликом ноћнога напада на Епиполе између осталих важну улогу имао је Хермократ јер је са групом пробраних војника учествовао у одбијању атинског напада.[10] Тада је погинуло 2.500 Атињана.[11] Када су изгубили и у великој поморској бици Атињани су одустали од повлачења морем и одлучили су да се повлаче копненим путем преко Сицилије.

Хермократова варка Уреди

Хермократ је антиципирао намере атинске војске, да се повуку копненим путем. Због тога је позвао сиракушке савезнике и Сиракужане да затворе све путеве и да запоседну све кланце.[12][13] Сиракушки заповедници се нису сложили јер им је војска била исцрпљена, а било је и много рањених.[14] Пошто Сиракужани нису били спремни да одмах крену Хермократ се одлучио за варку. Послао је према атинском логору неке од својих пријатеља, а они су, представљајући се као пријатељи Атињана, рекли да су Сиракужани запосели путеве и да је опасно да атинска војска крене ноћу.[15] Атинска војска се због тога задржала два дана. Следећега дана Гилип и Сиракужани су запосели путеве, којима је био највероватнији узмак Атињана.[16] То одгађање је било фатално за атинску војску, која је уништена приликом повлачења. Никија и Демостен су били заробљени. Хермократ је неуспешно покушао да искористи свој утицај код Сиракужана да би спасио Демостена и Никију.[17]

Ратује на страни Спарте Уреди

Након уништења атинске војске на Сицилији 413. пре Христа Хермократ се залагао да Сиракуза помогне Спарту против Атине.[18] Пелопонеској флоти послали су као помоћ 20 сиракушких бродова и два селинунтска брода.[19] Диодор са Сицилије с друге стране помиње 35 бродова, које су Сиракужани послали под Херматократовим заповедништвом да би помогли Спарту.[20] Учествовали су у бици код Киносеме 411. пре Христа, у којој су чинили десно крило пелопонеске флоте.[21] У почетку битке спречавали су атинско десно крило под Тразиловим заповедништвом. Нису могли да спрече пораз пелопонеске флоте, али успешно су се повукли. Хермпкрат је учествовао и у бици код Кизика 410. пре Христа, у којој су победили Атињани. Тада је потопљена готово цела пелопонеска флота, а Сиракужани су након тога судили Хермократу у одсуству.[22] Осудили су га на прогонство, сменили га и уместо њега поставили нове заповеднике.

Повратак на СицилијуУреди

Хермократ се спријатељио са сатрапом Фарнабазом, од кога је добио довољно новца да је унајмио 1.000 плаћеника и изградио 5 бродова.[23] Циљ му је био да се врати у Сиракузу. Уз помоћ преко 1.000 прогнаних из Химере, својих плаћеника и пријатеља из Сиракузе покушао је да изведе револуцију и да се врати у Сиракузу, али пошто није успео у својим намерама основао је базу у срушеноме Селинунту, кога су Картагињани били разрушили 408. пре Христа.[24] Поново је изградио део града и позвао је избеглице из свих делова Сицилије. Изградио је упориште, одакле је изводио нападе на Картагињане. Сакупио је 6.000 војника.[25] Пустошећи територијом Мотија и Панорма сакупио је велики плен. Пошто је на сличан начин пустошио и осталим картагинским територијама Сицилије стекао је наклоност сицилијанских Грка. Народ се покајао због тога што га је раније прогнао.

Покушај да се врати наклоношћу народа у Сиракузу Уреди

Картагињани су Химеру попут Селинунта сравнили са земљом 409. пре Христа. Хермократ је 407. пре Христа покупио кости погинулих Сиракужана у бици код Химере и послао их у Сиракузу.[26] Кости је пратио до територије Сиракузе, пошто као прогнана особа није смео да уђе на територију Сиракузе. Све то извео је да би Диокле пао у очима народа, а он се уздигао. Диокле се иначе супростављао његовом повратку у Сиракузу и био је одговоран што погинули нису били сахрањени.[27] Након тога Диокла су прогнали из Сиракузе, али Хермократа нису звали да се врати, јер су се бојали да би могао да постане тиранин.[28]

СмртУреди

Пошто је видео да није време да примени силу вратио се у Селинунт. Када су касније његове присташе из Сиракузе закључиле да је време за акцију, тада је он са 3.000 војника прешао територију Геле и ноћу је стигао на договорено место.[29] У град га није могла пратити сва војска, па је ушао са мањом групом. Када су Сиракужани чули да је ушао у град напали су и убили Херматократа и његове присташе.[30] Међу Херматократовим преживелим присташама био је и каснији тиранин Дионизије Старији.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Тукидид 6.72
  2. Тукидид 6.72
  3. Тукидид 6.73
  4. Тукидид 6.75-84
  5. Тукидид 6.97
  6. Тукидид 6.98
  7. Тукидид 6.99
  8. Тукидид 6.103
  9. Тукидид 6.103
  10. Диодор, 13.11
  11. Диодор, 13.11
  12. Тукидид 7.73
  13. Диодор, 13.18
  14. Диодор, 13.18
  15. Тукидид 7.73
  16. Тукидид 7.74
  17. Плутарх, Никија 28
  18. Тукидид 8.26
  19. Тукидид 8.26
  20. Диодор, 13.34
  21. Тукидид 8.104-106
  22. Диодор, 13.63
  23. Диодор, 13.63
  24. Диодор, 13.63
  25. Диодор, 13.63
  26. Диодор, 13.75
  27. Диодор, 13.75
  28. Диодор, 13.75
  29. Диодор, 13.75
  30. Диодор, 13.75

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.