Хароп (грч. Χάρωψ) је име двојице истакнутих епирских политичара. Радило се о деди и унуку. Хароп Старији је помогао Римљанима у Другом македонском рату показавши им путеве, који су омогућили да победе у Бици на Аусу 198. пре Христа. Хароп Млађи је био образован у Риму и проримски оријентисан. Домогао се неограничене власти након Битке код Пидне 168. пре Христа оптужујући водеће људе Епира да су промакедонски оријентисани. Политичке непријатеље је побио, протерао или послао у Рим, а имовину им је након тога конфисковао.
Хароп Старији[]
Помаже Фламинину да освоји планински прелаз[]
Хароп Старији је био вођа проримске фракције у Епиру. Подржавао је Римљане у Другом македонском рату. Конзул Тит Квинкције Фламинин 198. пре Христа око 40 дана није успевао да нађе решење како да заузме прелаз Антигонеју, којим се из Епира могло прећи у Тесалију. Прелаз је држала македонска војска. Почео је због тога и да преговара са македонским краљем Филипом V Македонским.[1] Хароп Старији довео је једнога пастира, који је познавао околне планинске путеве, уз помоћ којих је могао да се избегне прелаз, који је заузимала македонска војска.[2] Харопов пастир је обилазним путевима спровео једну римску легију на позицију, која им је омогућила да победе у бици на Аусу и заузму прелаз.
Односи са Антиохом Великим[]
Епирци су 192. пре Христа послали Харопа Старијега код Антиоха Великога, који је у то време зимовао у Халкиди на Еубеји.[3] Хароп је Антиоху изложио епирски проблем, да су због географскога положаја насупрот Апенинскога полуострва изложени римским нападима много више од осталих.[4] Тражио је од Антиоха да им опрости што не могу да са њим буду у савезу против Римљана у Римско-сиријском рату.[5] Изнио је и могућност да буде у савезу са Антиохом, ако од њега добију јаке гаранције да ће их заштитити. Пошто Антиох није знао шта да чини одложио је проблем обећавши да ће послати изасланике.[6]Хароп је до краја живота остао у пријатељским односима са Римљанима, тако да је и свога унука Харопа послао у Рим на школовање.[7]
Хароп Млађи[]
Оптужује водеће људе у Епиру да су против Римљана[]
Син Харопа Старијега звао се Махата, а родио му се син Хароп Млађи. Када је Махата умро Хароп Старији преузео је бригу о свом унуку Харопу, па га је са пратњом послао у Рим, да научи језик Римљана.[8] Хароп Млађи се након некога времена вратио стекавши у Риму многа познанства. Након смрти деде Хароп Млађи је показивао амбиције и изазивао је свађе, али није озбиљније ометао водеће људе Епира. Међутим када је почео Трећи македонски рат оклеветао је пред Римљанима водеће људе у Епиру.[9] Епирски стратег Антинус и Кефал нису обраћали пажњу на то, пошто се нису осећали кривим. Међутим Римљани су у то време поверовали Ликиску, који је сличним оптужбама оптужио неколико водећих људи у Етолији, који су онда безразложно одведени у Рим.[10] То је присилило Кефала, Антинуса и друге водеће људе у Епиру да стану на страну Персеја.[11]
Своје непријатеље шаље у Рим[]
Након римске победе у Трећем македонском рату и освајања Македоније 168. пре Христа у целој Грчкој у први план су изашли политичари, који су сматрани римским пријатељима, а међу њима били су Каликрат, Хароп, Ликиск и Мнасип.[12] Хароп је саставио листу својих непријатеља, прогласио би их непријатељима Римљана и послао у Рим.
Харопови злочини и пљачке[]
Полибије га помиње у изразито негативном светлу, па каже да мисли да се није родио суровији и лошији човек од Харопа. [13] Хароп је након одвођеља најугледнијих Епираца у Рим добио неограничена овлаштења и починио је бројне злочине било сам, било преко пријатеља.[14] Окружио се најгорим људима, који су били привучени могућношћу да слободно пљачкају туђу имовину.[15] Хароп је неке љууде погубио јавнм, неке по кућама, а неке би убијао на пољима и онда би присвајао имовину побијених.[16] Направио је и списак богатих, осудио би их на прогонство, па би од њих узимао новац претећи у супротном изгоном.[17]
Водећи Римљани се гнушају Харопових поступака[]
Хароп је онда са великим новцем отишао у Рим око 160. пре Христа, са циљем да од Сената добије одобрење за злочине. Марко Емилије Лепид и Луције Емилије Паул Македонац гнушали су се Харопових злочина, па су му забранили да дође у њихове куће.[18] Расчуло се за то и у Сенату, па нису пристајали на његове захтеве и нису му давали одговор. Међутим по повратку у Епир Хароп је лагао да се Римљани слажу са његовим поступцима.[19] Умро је 157. пре Христа у Брундизију.[20] Исте године Грчка се решила неколико политичара сличнога кова попут њега, а радило се о Ликиску, Мнасипу и Хреми.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије 32.10
- ↑ Ливије 32.11
- ↑ Полибије 20.3
- ↑ Ливије 36.5
- ↑ Ливије 36.5
- ↑ Ливије 36.5
- ↑ Полибије 27.15
- ↑ Полибије 27.15
- ↑ Полибије 27.15
- ↑ Полибије 27.15
- ↑ Полибије 27.15
- ↑ Полибије 30.13
- ↑ Полибије 30.12
- ↑ Полибије 32.5
- ↑ Полибије 32.5
- ↑ Полибије 32.5
- ↑ Полибије 32.5
- ↑ Полибије 32.6
- ↑ Полибије 32.6
- ↑ Полибије 32.5
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]