FANDOM


Хароп (грч. Χάρωψ) је име двојице истакнутих епирских политичара. Радило се о деди и унуку. Хароп Старији је помогао Римљанима у Другом македонском рату показавши им путеве, који су омогућили да победе у Бици на Аусу 198. пре Христа. Хароп Млађи је био образован у Риму и проримски оријентисан. Домогао се неограничене власти након Битке код Пидне 168. пре Христа оптужујући водеће људе Епира да су промакедонски оријентисани. Политичке непријатеље је побио, протерао или послао у Рим, а имовину им је након тога конфисковао.

Хароп СтаријиУреди

Помаже Фламинину да освоји планински прелаз Уреди

Хароп Старији је био вођа проримске фракције у Епиру. Подржавао је Римљане у Другом македонском рату. Конзул Тит Квинкције Фламинин 198. пре Христа око 40 дана није успевао да нађе решење како да заузме прелаз Антигонеју, којим се из Епира могло прећи у Тесалију. Прелаз је држала македонска војска. Почео је због тога и да преговара са македонским краљем Филипом V Македонским.[1] Хароп Старији довео је једнога пастира, који је познавао околне планинске путеве, уз помоћ којих је могао да се избегне прелаз, који је заузимала македонска војска.[2] Харопов пастир је обилазним путевима спровео једну римску легију на позицију, која им је омогућила да победе у бици на Аусу и заузму прелаз.

Односи са Антиохом Великим Уреди

Епирци су 192. пре Христа послали Харопа Старијега код Антиоха Великога, који је у то време зимовао у Халкиди на Еубеји.[3] Хароп је Антиоху изложио епирски проблем, да су због географскога положаја насупрот Апенинскога полуострва изложени римским нападима много више од осталих.[4] Тражио је од Антиоха да им опрости што не могу да са њим буду у савезу против Римљана у Римско-сиријском рату.[5] Изнио је и могућност да буде у савезу са Антиохом, ако од њега добију јаке гаранције да ће их заштитити. Пошто Антиох није знао шта да чини одложио је проблем обећавши да ће послати изасланике.[6]Хароп је до краја живота остао у пријатељским односима са Римљанима, тако да је и свога унука Харопа послао у Рим на школовање.[7]

Хароп МлађиУреди

Оптужује водеће људе у Епиру да су против РимљанаУреди

Син Харопа Старијега звао се Махата, а родио му се син Хароп Млађи. Када је Махата умро Хароп Старији преузео је бригу о свом унуку Харопу, па га је са пратњом послао у Рим, да научи језик Римљана.[8] Хароп Млађи се након некога времена вратио стекавши у Риму многа познанства. Након смрти деде Хароп Млађи је показивао амбиције и изазивао је свађе, али није озбиљније ометао водеће људе Епира. Међутим када је почео Трећи македонски рат оклеветао је пред Римљанима водеће људе у Епиру.[9] Епирски стратег Антинус и Кефал нису обраћали пажњу на то, пошто се нису осећали кривим. Међутим Римљани су у то време поверовали Ликиску, који је сличним оптужбама оптужио неколико водећих људи у Етолији, који су онда безразложно одведени у Рим.[10] То је присилило Кефала, Антинуса и друге водеће људе у Епиру да стану на страну Персеја.[11]

Своје непријатеље шаље у Рим Уреди

Након римске победе у Трећем македонском рату и освајања Македоније 168. пре Христа у целој Грчкој у први план су изашли политичари, који су сматрани римским пријатељима, а међу њима били су Каликрат, Хароп, Ликиск и Мнасип.[12] Хароп је саставио листу својих непријатеља, прогласио би их непријатељима Римљана и послао у Рим.

Харопови злочини и пљачке Уреди

Полибије га помиње у изразито негативном светлу, па каже да мисли да се није родио суровији и лошији човек од Харопа. [13] Хароп је након одвођеља најугледнијих Епираца у Рим добио неограничена овлаштења и починио је бројне злочине било сам, било преко пријатеља.[14] Окружио се најгорим људима, који су били привучени могућношћу да слободно пљачкају туђу имовину.[15] Хароп је неке љууде погубио јавнм, неке по кућама, а неке би убијао на пољима и онда би присвајао имовину побијених.[16] Направио је и списак богатих, осудио би их на прогонство, па би од њих узимао новац претећи у супротном изгоном.[17]

Водећи Римљани се гнушају Харопових поступака Уреди

Хароп је онда са великим новцем отишао у Рим око 160. пре Христа, са циљем да од Сената добије одобрење за злочине. Марко Емилије Лепид и Луције Емилије Паул Македонац гнушали су се Харопових злочина, па су му забранили да дође у њихове куће.[18] Расчуло се за то и у Сенату, па нису пристајали на његове захтеве и нису му давали одговор. Међутим по повратку у Епир Хароп је лагао да се Римљани слажу са његовим поступцима.[19] Умро је 157. пре Христа у Брундизију.[20] Исте године Грчка се решила неколико политичара сличнога кова попут њега, а радило се о Ликиску, Мнасипу и Хреми.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 32.10
  2. Ливије 32.11
  3. Полибије 20.3
  4. Ливије 36.5
  5. Ливије 36.5
  6. Ливије 36.5
  7. Полибије 27.15
  8. Полибије 27.15
  9. Полибије 27.15
  10. Полибије 27.15
  11. Полибије 27.15
  12. Полибије 30.13
  13. Полибије 30.12
  14. Полибије 32.5
  15. Полибије 32.5
  16. Полибије 32.5
  17. Полибије 32.5
  18. Полибије 32.6
  19. Полибије 32.6
  20. Полибије 32.5

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]