FANDOM


799px-First Punic War Sicily 1 264-262BC.svg

1-Римска војска долази 264. пре Христа у Месану 2-побеђује Сиракужане и Картагињане 3-Заузимају Хадранон и опседају Кенторипу 4-Катана се предаје 5-неуспешно опседају Сиракузу 6-Опсада и заузимање Агригента 262. пре Христа 7-Ена и Халеса се предају

Ханибал Гискон (до 258. пре Христа) је био картагињански војни командант, који је командовао копненим и поморским снагама у Првом пунском рату.

Битка код Агригента Уреди

Прва велика битка Првога пунскога рата била је битка код Агригента 261. пре Христа. Картагињани су од Агригента створили значајну базу за операције на Сицилији.[1] Агригентом је заповедао картагињански генерал Ханибал Гискон, а у њему се налазило најмање 50.000 људи.[2] Римска војска је 262. пре Христа започела опсаду Агригента, а након петомесечне опсаде Картагињани у Агригенту су почели да се суочавају са несташицом и глади.[3] Ханибал Гискон је непрекидно тражио да му се упути помоћ, па је Картагина послала појачање од 56.000 војника под командом Ханона, Ханибаловога сина.[4] Онда се и римска војска нашла под опсадом.[5] Ханон је оклевао са битком, јер је очекивао да ће Римљани без снабдевања бити у све лошијем стању. Међутим ситуација унутар Агригента била је критична, па је Ханибал Гискон димним сигналима тражио да се нешто хитно подузме.[6] Када је дошло до битке римска војска је победила, а Ханибал Гискон је са својим најамницима побегао из опкољенога Агригента.[7] Римљани су заузели Агригент, опљачкали га, а становништво поробили.

Победа и пораз Уреди

Током 260. пре Христа био је командант картагињанске флоте у Месинском мореузу.[8] Римска република градила је флоту од 120 ратних бродова, а за команданта флоте поставили су конзула Гнеја Корнелија Сципиона Асину. Гнеј Корнелије је кренуо са дотада завршених 17 бродова према Липарским острвима, која су наводно имали намеру да пређу на страну Римљана. Ханибал Гискон је на вест о римској флоти послао Бода са 20 бродова према Липарским острвима.[9] Римска флота на Липарима се предала. Убрзо након тога Ханибал Гискон је кренуо са 50 ратних бродова да види где се налази нова римска флота и колико има бродова. Након обиласка рта налетио је на римску флоту, која се налазила у добром поретку. Тада је изгубио већину бродова и једва је умакао са остатком.[10]

517px-Corvus.svg

Корвус

Битка код Мила Уреди

Након пораза Гнеја Корнелија Сципиона у бици код Липара команду над римском флотом преузео је Гај Дуилије. Римска флота је имала 103 брода, а била је опремљена новоконструисаним корвусима, који су требали да надокнаде римске слабости у поморским вештинама, попут маневрисања и поморске тактике. Римска и картагињанска флота сукобиле су се у бици крај Мила (данас Милацо на северу Сицилије) 260. пре Христа. Картагињанском флотом од 130 бродова командовао је Ханибал Гискон.[11] Картагињани су били много искуснији у поморском ратовању, па су очекивали да су римски бродови лак плен. Међутим римски бродови су уз помоћ корвуса успевали да успоставе мост са непријатељским бродом, па би се римска војска онда пребацила на противничке бродове, на којима би се онда борили као да се ради о копненој бици. Картагињани су били затечени новом тактиком и брзо су се предавали. Првих 30 бродова Римљани су заробили комплетно са посадом. Остали картагињански бродови почели су да маневришу, са намером да нападну римске бродове одострага или са стране, а са циљем да избегну корвус.[12] Међутим Римљани су успешно користили корвус и током таквих напада, па су потопили још 20 картагињанских бродова.[13] Потопљен је и адмиралски брод Хамибала Гискона, па је он умакао на малом бродићу. Побегао је са преосталим бродовима.

Лукавством спасава живот Уреди

Након битке код Мила постојала је опасност да га картагињанска влада погуби због тешкога пораза. Он је онда њих питао да ли да се са Римљанима упусти у поморску битку, не казавши им да је битка већ окончана.[14] Они су сматрали да је картагињанска морнарица надмоћнија па су му рекли да треба да се упусти у битку. Он је онда рекао да није погрешио што се упустио у битку, али само није имао среће.[15] Тим лукавством спасио је живот, али смењен је са команднога положаја.[16]

Смрт на Сардинији Уреди

Ханибал Гискон је након пораза са преосталим бродовима отишао у Картагину. Римска флота под командом конзула Гаја Сулпиција Петеркула нападала је Сардинију, па је Ханибалу Гискону 258. пре Христа поверена флота, са којом је отишао на Сардинију.[17][18] Ханибалова флота поражена је у поморској бици код Сулкија.[19] Након тога Ханибал Гискон се са преосталим бродовима повукао у једну луку на Сардинији, али ту су му Римљани заробили преостале бродове.[20][21] Побегао је у једно насеље на Сардинији, где су га преживели Картагињани ухапсили и погубили.[22]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 1.17
  2. Полибије 1.18
  3. Полибије 1.18
  4. Полибије 1.18
  5. Полибије 1.18
  6. Полибије 1.19
  7. Полибије 1.19
  8. Полибије 1.21
  9. Полибије 1.21
  10. Полибије 1.21
  11. Полибије 1.23
  12. Полибије 1.23
  13. Полибије 1.23
  14. Зонара 8.11
  15. Зонара 8.11
  16. Зонара 8.11
  17. Зонара 8.12
  18. Полибије 1.24
  19. Зонара 8.12
  20. Полибије 1.24
  21. Зонара 8.12
  22. Полибије 1.24