Filokratov mir je neslužbeni naziv za mirovni sporazum sklopljen 346. pre Hrista između Atine i makedonskog kralja Filipa II Makedonskog. Mir je dobio ime po Filokratu, glavnom atinskom pregovaraču. Tim mirom priznato je Filipu pravo da se meša u grčku politiku, što je utiralo put makedonskoj hegemoniji u Grčkoj.
Uvod[]
Tokom 349. pre Hrista Filip II Makedonski napadao je atinskog saveznika Olint.[1] Nakon duge opsade Filip je uz pomoć pristaša iz samoga Olinta zauzeo grad, opljačkao ga i stanovništvo prodao u roblje.[2] Nakon što su pokoreni svi gradovi Halkidike Atina je nameravala da sa Makedonijom sklopi mirovni sporazum. Istaknuti govornik i državnik Demosten bio je među onima, koji su se tada zalagali za kompromis sa Makedonijom. Smatrali su da je Atini potrebno vremena da se prestroji.
Filip II Makedonski
Pregovori[]
Tokom 347. pre Hrista Atina je službeno poslala desetočlanu delegaciju u Makedoniju. U delegaciji su bili Demosten, Eshin i Filokrat. Filip II Makedonski je diktirao sledeće uslove sporazuma:
- svaka strana treba da zadrži teritorije koje poseduje u trenutku sklapanja sporazuma
- Fokida i Alos su isključeni iz uslova sporazuma
Što se tiče Fokide Filip je zahtevao odrešene ruke. Postoje i obećanja, koja nisu bila deo sporazuma:
- da će Atini predati Orope i Eubeju u zamenu za Amfipolj.[3]
- da će Tebu razbiti
- da će ponovo podići Tespiju i Plateju.[4]
Demosten
Zaključenje sporazuma[]
Parmenion i Antipatar su 346. pre Hrista putovali u Atinu da bi primili od Atinjana zakletvu prilikom ratifikacije sporazuma. Atinska narodna skupština (eklesija) prihvatila je sporazum. Međutim, kada je atinska delegacija otišla u Makedoniju da bi primila zakletvu od Filipa II Makedonskog, njemu se nije žurilo. On je krenuo na Dorisk i druge gradove u Trakiji,[5] smatrajući da će svi atinski posedi koje zauzme pre sklapanja sporazuma postati njegovi. Zauzimajući te posede Filip II Makedonski je izmenio status kvo, koji su Atinjani imali u vidu u trenutku kada su polagali zakletvu. Demosten je bio svestan tih problema, pa je predložio da atinska delegacija odmah otputuje i da nađe Filipa, da bi što ranije primili od njega zakletvu.[6] Demosten je smatrao da je potrebno da to učine pre nego što Filip zauzme važnije gradove u Trakiji.[7] Ipak atinski izaslanici su se zadržali u Makedoniji puna tri meseca,[8] sve dok se Filip nije vratio iz Trakije. Do tada je Filip pokorio Trakiju.[9] Kada se vratio Filip se zakleo na mirovni sporazum. Demosten je optužio ostale izaslanike da ih je Filip podmitio[10]
Eshin
Kontraverze[]
Nakon zaključenja Filokratovog mira Filip je neometen prošao kroz klanac Termopile. Atinjani nisu tada blokirali Termopile kao 352. pre Hr. Eshin je tada uveravao Atinjane da je Filipov pohod protiv Fokiđana u korist Atine. Nakon toga Filip je zauzeo Fokidu i srušio je sve gradove u Fokidi. Treći sveti rat je 346. pre Hrista bio okončan pokoravanjem Fokide. Atinjani nisu pomogli Fokidi, jer ih je Eshin uveravao da će Filip održati obećanje i da će im data i Orope i Eubeju u zamenu za Amfipolj.[11] Obećao je i da će Tebu razbiti i da će ponovo podići Tespiju i Plateju.[12] Na predlog Tebe i Tesalije Makedonija je uzela dva glasa Fokide u Amfiktionskom savezu. Kada je Filip predsedavao Amfiktiontskim savezom Atina je opozvala svoju delegaciju. Filip nije gubio vreme, pa je poslao izaslanike da zamole Atinjane da glasaju za prijem Makedonije u Amfiktionski savet. Međutim Atinjani su tada odbili da ga podrže. Kasnije su promenili mišljenje i odobrili su da Makedonija bude u savetu saveza. Demosten je bio jedan od onih, koji su promenili stav.
Amandman na mirovni sporazum[]
Filip II Makedonski je 344. pre Hrista optužio Atinjane za kršenje mirovnog sporazuma. Tada je Demosten izveo pohod na Peloponez sa ciljem da odvoji što više gradova od makedonskog uticaja. Filip je i 341. pre Hrista optužio Atinu, jer je atinski vojskovođa Diopeit napadao deo Trakije. U oba ta slučaja Demosten je odgovorio vatrenim govorima. Demosten je predložio atinskoj narodnoj skupštini da izmene mirovni sporazum iz 346. pre Hrista. Atinjani su usvojili amandman po kome odbijaju najznačajniju tačku mirovnog sporazuma, po kojoj svaka strana zadržava teritorije, koje poseduje.
Konačni krah Filokratovog mira[]
Tokom 341. pre Hrista Demosten je putovao u Bizant, koji je sklopio savez sa Atinom. Sličan sporazum sklopio je i sa Abidosom. Atinjani su otkazali mirovni sporazum. Tokom 338. pre Hrista Filip II Makedonski je prošao kroz Termopile, ušao u Fokidu i zauzeo Elateju. Kada je Filip ponovo pokušao da umiri svoje neprijatelje novim mirovnim sporazumom, Demosten je nagovorio Tebance da uđu u savez protiv Makedonije. Nakon pobede u bici kod Heroneje 338. pre Hrista Filip II Makedonski je kao apsolutni gospodar Grčke predložio novi mirovni sporazum dosta povoljan po poražene, ali ne toliko povoljan kao Filokratov mir.