FANDOM


Arridaeus bust.jpg

Филип III Аридеј

Филип III Аридеј или Филип III Македонски (око 358/357—25.децембар 317. пре Христа) је био краљ Македоније након смрти Александра Великога. Син је Филипа II Македонскога и полубрат Александра Великога. Пошто је био ментално заостао само је формално био краљ, а у његово име су владали различити регенти. Постао је плен моћних дијадоха (Александрових наследника) и обична марионета у њиховим рукама. Његова жена Еуридика почела је да манипулише са њим, па је њу и њега поразила Олимпијада. Олимпијада је наредила да се Филип погуби.

Слабоумни Филип Уреди

Филип III Аридеј је син Филипа II Македонскога и Филине од Ларисе, наводно тесалијске плесачице. Према Плутарху Аридеј није био слабоуман од рођења.[1] Наводно му је Олимпијада подметнула отров, од кога је он постао слабоуман.[2] Вероватно је то ипак злонамеран трач, јер нема доказа да је Олимпијада отровала Аридеја. Александар Велики га је волео и често га је водио на своје походе и да га заштити, али и да спречи друге да га не би искористили и помоћу њега освојили власт.

Пиксодарова афераУреди

Сатрап Карије Пиксодар је намеравао да склопи савез са Македонијом, па је предложио Филипу II Македонскоме да се Филипов малоумни син Филип III Аридеј ожени са Пиксодаровом ћерком Адом од Карије.[3] Александрова мајка Олимпијада је била забринута због тога, па је Александар послао свога пријатеља Тесала у Карију и понудио женидбу Александра и Пиксодареве ћерке.[4] То је разбеснило Филипа II Македонскога, па је он протерао Александрове пријатеље.[5] Протерани су били Птолемеј Сотер, Неарх, Еригије, Лаомедон и Харпал.

Након Александрове смрти Уреди

Када је Александар умро 323. пре Христа Александрови телохранитељи су у краљевској палати у Вавилону сазвали његове главне пријатеље и генерале.[6] Пердика је претходнога дана од Александра добио краљевски прстен, али скинуо га је и први се обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.[7] Аристон је рекао да је Александар изразио жељу да треба да влада најбољи и да је прстен предао Пердики, кога је сматрао најбољим.[8] Присутни су тражили да Пердика преузме власт, али томе се успротивио Мелеагер и пешадија. Мелеагер је сматрао да нема смисла да чекају нерођенога краља када имају живога краља Филипа III Аридеја. Пешадија и Мелеагер залагали су се за Филипа III Аридеја, али истакнутији људи и коњица имали су другачије мишљење.

Филип III постаје краљУреди

Ситуација у Вавилону била је на ивици грађанскога рата. Пешадија и коњица су биле супростављене. Мелеагер је вешто манипулисао слабоумним краљем и глумио је његовога телохранитеља. Ипак дошло је до компромиса. Приликом поделе у Вавилону 323. пре Христа одлучено је да Пердика буде епумелет (регент) царства, а да Филип III Македонски и нерођено Александрово дете буду заједнички краљеви. Иако је Кратер био именован Филиповим заштитником, ипак је краљ стално био под Пердикиним надзором, па је пратио Пердику и приликом његовога похода у Каподокију и приликом његовога похода у Египат.

Његова жена Еуридика Уреди

Чим је чула за вест да је Филип III Аридеј постао краљ тада је ћерка Филипа II Македонскога Кинана пожурила у Азију са циљем да понуди руку своје ћерке Еуридике новоме краљу. Кинана је заобишла регента Пердику, па је он наредио свом брату Алкети да је ликвидира.[9] Војска је била изузетно незадовољна због тога убиства, па је Пердика био присиљен да умири војску и одобри венчање Еуридике и новога краља.[10] Од тога тренутка Филип Аридеј је био под контролом своје жене.

Еуридика се меша у политику Уреди

Након Пердикиног убојства приликом инвазије Египта његова војска помирила се са Птолемејем, а Питон и Аридеј су постали привремени регенти и кренули су заједно са краљевима. Дошли су у Трипарадис у Сирији. Ту је Еуридика почела да се меша и супроставља се Питону и Аридеју.[11] Питон и Аридеј су дали оставку, када су уочили да војска слуша њене наредбе.[12] За новога регента изабран је Антипатар. Антипатар је имао много већи ауторитет код војске па је успео да смири војску и да припрети Еуридици, која се након тога утишала.[13] Антипатар је присилио Еуридику и Филипа Аридеја да га прате у Македонију.

Еуридика се удружује са Касандром Уреди

Када је умро Антипатар следећи регент није постао његов син Касандар, него Полиперхон. Тако је Антипатар одредио пред своју смрт. Касандрово одбијање да прихвати новога регента представљало је варницу за Други рат дијадоха. Избио је рат између Касандра и Полиперхона, а други дијадоси су стали на једну или другу страну. Полиперхон је писао Александровој мајци Олимпијади да дође у Македонију и да преузме бригу за Александровога сина Александра IV.[14] Еуридика је искористила прилику, која јој се указала. Прва прилика указала јој се 317. пре Христа, када је Касандар истерао Полиперхона из Македоније. Она је тада Касандра именовала за регента, а Касандар је њој дао пуну контролу у Македонији док је он ратовао у Грчкој.

Еуридика и Филип заробљени Уреди

Полиперхон и Олимпијада удружили су се 317. пре Христа са епирским краљем Еакидом. Када је Еуридика сазнала да се спрема инвазија на Македонију, коју је она тада контролисала, одмах је тражила од Касандра да што пре стигне да помогне. Еуридика, супруга Филипа III Аридеја, је због Олимпијадинога повратка у име свога супруга прогласила Касандра регентом.[15] Полиперхон је сакупио војску уз помоћ Еакиде и кренуо је 317. пре Христа да се обрачуна са Еуридиком, која се налазила у Евији и Македонији.[16] Заједно са Полиперхоном била је и Олимпијада. Македонци, који су били под Еуридикиним заповедништвом постидели су се Александрове мајке Олимпијаде, па су променили страну. Еуридика и њен супруг краљ Филип III Аридеј били су заробљени.[17]

СмртУреди

Олимпијада је затворила Филипа и Еуридику у неки мали затвор и изложила их мукама. Давала им је храну кроз неки мали и једини отвор. Кад су македонски војници почели да сажаљевају затворенике онда је наредила да Филипа избоду на смрт, а Еуридику је натерала да се убије.[18] Филип је убијен 25. децембра 317. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Александар 77
  2. Плутарх, Александар 77
  3. Плутарх, Александар 10
  4. Плутарх, Александар 10
  5. Плутарх, Александар 10
  6. К.К.Руф 10.6.1
  7. К.К.Руф 10.6.8-9
  8. К.К.Руф 10.6.16-17
  9. Аријан, Наследници 22
  10. Аријан, Наследници 22
  11. Диодор 18.39
  12. Диодор 18.39
  13. Диодор 18.39
  14. Диодор 18.57
  15. Јустин 14.5
  16. Диодор 19.11
  17. Диодор 19.11
  18. Диодор 19.11

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.