FANDOM


Фенеја је био етолски стратег, који се током Другога македонскога рата истакао постављајући превелике захтеве македонском краљу Филипу V Македонскоме. По окончању Другога македонскога рата упорно је инзистирао да Етолци добију доследну награду због великога доприноса у рату са Македонијом. Тит Квинкције Фламинин није желео да Етолски савез постане доминантна сила након пада Македоније и то је довело до раздора између Етолаца и Римљана. Етолци су касније потакли Антиоха Великога да започне Римско-сиријски рат, али Фенеје је тада за разлику од Тоанта припадао кругу умерених етолских политичара, па је био надгласан. Након Антиоховога пораза код Термопила Фенеја је поново постао најутицајнији етолски политичар. Више пута предводио је делегације, које су преговарале о мировном споразуму, све до коначнога мировнога споразума са Римљанима.

Стратег Етолскога савеза Уреди

Био је етолски стратег 198. пре Христа, када се у Малијском заливу одржавао састанак Тита Квинкција Фламинина и Филипа V Македонскога.[1][2] Фламинин је на састанак довео Фенеју, Александра Исијца, Аристена, Аминандра, Аталове представнике и рођанске представнике. Поред Фламинина посебно се истакао Фенеја постављајући Филипу превелике захтеве.[3] Тражио је да се Македонија повуче из читаве Грчке и да Етолцима врати све градове, који су им раније припадали.[4][5] Тај састанак одржао се крајем 198. пре Христа. У пролеће 197. пре Христа придружио се Римљанима са етолским контингентом, који је дао значајан допринос римској победи у бици код Киноскефала 197. пре Христа. Етолски савез је учествовао са походу са 6.000 коњаника, тако да је римска страна располагала са много већом и јачом коњицом.

220px-Quinctius Flamininus

Тит Квинкције Фламинин

Неслагање Фенеје и Фламинина Уреди

Након битке код Киноскефала истицао је етолски велики допринос победи над Македонцима, тако да је чак увредио Римљане тврдњама, да без Етолаца никада не би победили Македонију. Етолци су трвдили чак и да је Филип потплатио Фламинина. На преговорима, који су уследили након македонскога пораза Фенеја је упорно инзистирао да се Етолскоме савезу предају Лариса, Кремаста, Ехин и Фтиотска Теба.[6] Филип се сложио са тим захтевом, али Тит Квинкције Фламинин је тврдио да Фтиотска Теба припада Римљанима, јер се њима и предала. Фенеја је тврдио да по договору током Првога македонскога рата сви освојени градови припадају Етолскоме савезу, али Фламинин их је онда подсетио да су они први раскинули договор склапајући сепаратни мир са Македонијом 206. пре Христа.[7] Етолци су тражили и да се свргне Филип, али Фламини је сматрао да би у случају да нема Македоније Грчка била угрожена од Трачана, Илира и Гала.[8] Стратег Етолскога савеза Фенеја је био љут због тога. Фламинин није желео да Етолски савез након пада Македоније постане нова доминантна сила у Грчкој. Свађа између Фенеје и Фламинина представљала је један од узрока рата, који је каснио избио између Римљана и Етолаца.

Етолски рат Уреди

Када се Антиох Велики на подстицај Етолаца искрцао у Грчкој 192. пре Христа са 10.500 војника Етолци су га позвали на своју скупштину.[9] Фенеја га је увео у скупштину Етолскога савеза.[10] Антиох се извинио јер није дошао са великом војском, али док му не стигне већа војска тражио је од Етолаца да му дају војску и снабдевање. Након Антиоховога одласка са скупштине дошло је до расправе Фенеје и Тоанта.[11] Фенеја је заузео помирљивији став не слажући се са идејом да Антиох преузме њихову војску, [12] али Тоант и његове присташе однеле су превагу са ратоборнијим сугестијама.

У делегацији код Глабриона Уреди

Иако је био надгласан на почетку рата након Антиохова пораза код Термопила и пада Хераклеје 191. пре Христа поново су Етолци били присиљени да слушају Фенеју.[13] Наговорио је Етолце да траже мир од Римљана, па је био у делегацији, која је отишла код конзула Манија Ацилија Глабриона.[14] Фенеја се обратио Глабриону и рекао да се предаје на веру Римљанима.[15] Глабрион је одмах тражио да му Етолци предају Аминандра, Дикеарха, Менеста и још неке вође, али Фенеја је нагласио да се они не предају у робље и указао да Глабрион можда различито тумачи грчки термин предаје на веру.[16][17] Глабрион се након тога понео веома дрско према Фенеји и посланицима, тако да је претио да ће их и у окове ставити.[18] Такав поступак представљао је нарушавање начела неповредивости преговарача. Преплашени и изненађени Фенеја је онда тражио примирје да би скупштина могла да ратификује Глабрионове захтеве. Међутим Етолци су се одлучили на наставак Етолскога рата, због Глабрионове дрскости, претераних захтева, али и због поново потпаљене наде у Антиохову интервенцију.

Опсада Наупакта Уреди

Када се обновио рат римска војска под командом Манија Ацилија Глабриона опседала је Наупакт, у коме се окупила главнина етолске војске. Када је Наупакт био скоро пред падом појавио се Тит Квинкције Фламинин, који је објаснио Манију Ацилију Глабриону да велико слабљење Етолскога савеза није у римском интересу, пошто Етолски савез може да служи за ограничавање јачања Македоније.[19] Глабрион се сложио са Фламинином и дао му да реши ситуацију. Фенеја и остале етолске вође тражиле су милост од Фламинина, који их је онда упутио да траже примирје од конзула Глабриона током кога би послали делегацију у Рим. Одобрено је примирје и дигнута је опсада Наупакта.

Мировни споразум са Римом Уреди

Фенеја је један од посланика, који су 190. пре Христа дошли у Рим да траже мир.[20] У Риму су тражили да им Етолци предају неколико људи, укључујући и Аминандра, краља Атаманије.[21] Међутим Етолци су ипак одлучили да не пристану на римске захтеве. Етолски рат се због тога наставио, а Етолци су се поново нашли у шкрипцу због опсаде Амбракије и поново је 189. пре Христа Фенеја са Дамотелом отишао код римскога конзула Марка Фулвија Нобилиора, са циљем да постигне мир под било каквим условима.[22] Захваљујући залагању Атињана, Рођана и Гаја Валерија Левина Етолци су добили много умеренији мировни споразум, него што су могли да се надају.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 32.32
  2. Полибије 18.1
  3. Полибије 18.2
  4. Полибије 18.2
  5. Ливије 32.33
  6. Ливије 33.13
  7. Ливије 33.13
  8. Ливије 33.12
  9. Ливије 35.43
  10. Ливије 35.44
  11. Ливије 35.45
  12. Ливије 35.45
  13. Полибије 20.9
  14. Полибије 20.9
  15. Полибије 20.9
  16. Ливије 36.28
  17. Полибије 20.10
  18. Полибије 20.10
  19. Ливије 36.34
  20. Ливије 36.28
  21. Ливије 36.28
  22. Ливије 38.8

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.