Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Тисаферн (грч. Τισσαφέρνης, до 395. пре Христа) је био персијски војсковођа, државник и сатрап. Склопио је савез са Спартом против Атине, па је Атина током 412. пре Христа изгубила велики део Мале Азије. Тисаферн није био спреман да подузима акције, него је своје циљеве остваривао мудрим преговорима и подмуклим акцијама. Прихватио је Алкибијадов савет да је за Персију најбоље да одржава равнотежу између Атине и Спарте, тако да се две силе међусобно исцрпе. Победио је Кира Млађега у бици код Кунаксе 401. пре Христа. Спартански краљ Агесилај II победио га је 395. пре Христа. Након битке персијски цар је наредио да му се одруби глава.

Tissaphernes coin

Сатрап[]

Дарије II га је послао 414. пре Христа да угуши побуну сатрапа Писутна. Тисаферн је подмитио Писутнове грчке плаћенике, па је овај морао да се преда. Писутна се предао када је персијски цар обећао да ће му поштедети живот, али Дарије је прекршио обећање. Након тога ратовао је против Писутнинога сина Аморга, који је окупљао преостале побуњенике.[1]

Када је Дарије II наредио да се сакупи ванредни данак од грчких градова он је склопио савез са Спартом против Атине.[2] Тисаферн и сатрап Фарнабаз су се дипломатски такмичили ко ће придобити Спарту. Он је уз помоћ Алкибијада успео да придобије Спарту[3] да пошаље морнарицу уз помоћ које ће освојити грчке градове Јоније и присилити их да персијском цару плаћају данак. Атињани су у почетку успели да спрече одметнуће Хија и победе у пооморској бици. Међутим захваљујући Алкибијадовим саветима Спарта је успела да потакне Хиј, Кос, Милет и многе јонске градове да се одметну од Атине.[4] Атина је тако током 412. пре Христа изгубила велики део Мале Азије. Посредовањем Тисаферна одмах након одметнућа Милета склопљен је споразум Спарте и Персије о савезништву против Атине.[5] По том споразуму Дарије је добијао све територије, које су некад припадале Персији. Персија је требала плаћати спартанску морнарицу, а спартанска морнарица је требала да помогне да се јонски градови одвоје од Атине.

Споразуми са Спартом[]

Тисаферн и Спартанци су успешно сарађивали. Он је помагао Спартанцима против Атињана код Милета, а они су њему помагали да угуши побуну градове у Карији и да зароби Аморга. Убрзо је дошло до спорова међу њима око плаћања пелопонеске морнарице. Због тих спорова закључен је нови споразум између Спарте и Персије склопљен уз посредовање Тисаферна.[6] По том споразуму Персијанци су требали да финансирају сву војску или морнарицу, коју сами затраже, а чије операције се одвијају на персијској територији. И тај споразум посредно признаје да Јонија припада Персији.

Када је 412. пре Христа Спарта послала 11 комесара, који су требали бити Антиохови саветници они су критиковали оба споразума Персије и Спарте.[7] Они су посебно критиковали одредбу по којој је Дарије могао поново да тражи и територије у Европи, као што су острва, Тесалија и сви делови Грчке северно од Беотије.[8] Када су тражили да се измени та тачка споразума Тисаферн је љутито напустио састанак.[9]

Прихвата Алкибијадове савете[]

Тисаферн није био спреман да подузима акције, него је своје циљеве остваривао мудрим преговорима и подмуклим акцијама. Алкибијад га је саветовао да је за Персију најбоље да одржава равнотежу између Атине и Спарте, тако да се две силе међусобно исцрпе.

Алкибијад се бојао да га Спартанци не убију, па је побегао на персијски двор, на коме је стекао Тисаферново поверење. Алкибијад је прекинуо све везе са Спартанцима и почео је да им наноси штете.[10] Тисаферна је саветовао да им више не даје велику помоћ и да постепено слаби Спарту, како би се Атина и Спарта довољно истрошили и исцрпили у рату.[11] Потицао је Тисаферна да их исцрпљује, па је Тисаферно смањио финансирање пелопонеске флоте и није им допуштао да се упуштају у поморске битке говорећи да требају да сачекају персијску флоту.[12] Наговорио га је и да подмити заповеднике бродова и војсковође разних градова. Својим саветима помогао Персијанцима, али Алкибијадов прави циљ је био да се врати у Атину.[13]

Тисафернова дупла игра[]

У време припрема за олигархијски преврат 411. пре Христа Алкибијад се хвалио својим везама са Тисаферном. Завереници на челу са Писандром заговарали су успоставу олигархије као начина да добију персијску подршку.[14] Писандар и атинска делегација су отишли на преговоре код Тисаферна и Алкибијада. Тисаферн је рекао Алкибијаду да Персија не намерава да склапа споразум са Атином, па је настојећи да прикрије ту чињеницу Алкибијад за време преговора у име Тисаферна тражио све веће уступке од атинске делегације, све док они нису одустали од преговора[15]

Тисаферн је цело време задржавао пелопонеску морнарицу, смањивао им је финансирање и обећавао долазак персијске морнарице. Спартанци су схватили да их Тисаферн изиграва, па су преместили морнарицу из Милета и отишли су на подручје сатрапа Фарнабаза. Тисаферн је отишао на Хелеспонт и када је Алкибијад након битке код Абида отишао код њега са поклонима наредио је да га ухапсе.[16] Тиме је настојао да добије поверење старих савезника, а и да би се ослободио оптужби које су слали персијском цару на његов рачун. [17]

Кир Млађи[]

Када је персијски цар одлучио 408./407 пре Христа да подржи Спарту Тисаферн је изгубио положај заповедника у Малој Азији, одузели су му сатрапију Лидију и остао је само сатрап Карије. Сатрап Лидије је постао царев син Кир Млађи. Лисандар је дошао код Кира Млађег и постао му је велики пријатељ јер је оптуживао Тисаферна.

Када је 404. пре Христа престо наследио Киров брат Артаксеркс II тада је Тисаферн пријавио Кирове планове против брата, али на интервенцију мајке Артаксеркс је то опростио Киру и послао га је у његову сатрапију. Када је Атина била поражена и Кир Млађи и Тисаферн тражили су јурисдикцију над јонским градовима. Већина јонских градова признала је Кира Млађега као сатрапа, а Тисаферн је загосподарио Милетом. Кир Млађи је сакупио велику војску започевши свађу око јонских градова са Тисаферном. Претварао се да намерава да подузме поход против Писидијаца, непослушног планинског племена на Тауру.

Битка код Кунаксе 401. пре Христа[]

У прољеће 401. пре Христа Кир Млађи је ујединио своје снаге са групом грчких плаћеника званом Десет хиљада и напредовао је до Сарда, а да није објавио циљ похода. Спретно је водио, а и много обећавао грчким плаћеницима. Послао је спартанску флоту од 33 тровесларке у Киликију. Успео је да освоји прелазе према Сирији. Тисаферн је у задњи тренутак упозорио персијског цара, па је Артаксеркс на брзину сакупио војску. Кир Млађи све до Вавилоније није срео непријатеље.

У октобру 401. пре Христа одиграла се битка код Кунаксе. Кир Млађи је имао 10.400 хоплита и 2.500 пелтаста и 10.000 војника из Азије под командом Ариеја. Клеарх је био заповедник грчких плаћеника у Кировој војсци. Рекао је Клеарху да командује средином насупрот персијског цара Артаксеркса. Међутим Клеарх га није слушао. Због тога је Кир заповедао центром насупрот Артаксекса. Тисаферн је предводио персијско лево крило, где се налазила коњица. Кир је погинуо у тој бици, а Тисаферн се претварао да га је он убио, па му се осветила Кирова и Артаксерксова мајка.

Преговарао је са грчким плаћеницима ( Десет хиљада), који су морали да се повлаче преко велике непријатељске територије. Позвао је њихове вође на преговоре и тада је на превару заробио Клеарха и 4 друга заповедника грчких плаћеника. Касније је покушао да сазна намере плаћеника. Непрекидно их је нападао током марша, али ипак је Десет хињада успело да стигне до сигурности.

Рат са Спартом[]

Персијски цар Артаксеркс II је због великих заслуга у гушењу Кирове побуне поставио Тисаферна за сатрапа западне Азије. Поново је постао сатрап Лидије и Карије: Када се вратио Тисаферн је полагао право на целу Јонију. Јонски градови су након пелопонеског рата припали Персији, а током Кирове побуне били су углавном под управом одметнутог Кира Млађега. Тисаферн је напао оне градове, који су одбили да се врате под персијску власт. Јонски грчки градови су замолили Спарту да им помогне. Спарта се одазвала позиву, па је 399. пре Христа послала војску под заповедништвом Тимброна. Тимброн је са 6.000 преживелих плаћеника дошао до Ефеза. Циљ тога похода је био да се Тисаферн присили на преговоре. Тимбронов поход није се показао успешним, па је Спарта 399. пре Христа послала новога заповедника Деркилиду, познатог по лукавости. Деркилида је схватио да између Фарнабаза и Тисаферна постоји нетрпељивост, па је склопио примирје са Тисаферном и напао је Фарнабазову сатрапију.

Током 397. пре Христа Деркилида је кренуо да нападне Карију, која је била од великога значаја за Тисаферна, јер су се ту налазили његови приватни поседи. На тај потез Спарту су навели грчки градови Мале Азије, који су се налазили под сталним Тисаферновим притиском. Нападом на Карију намеравали су да присиле Тисаферна да даде независност грчким градовима. Тисаферн је именован за главно командујућег персијске војске у Малој Азији и Фарнабаз II је дошао да му помогне. Успоставили су утврђења у Карији, па су онда одлучили да нападну Јонију. Деркилида се тада налазио са војском на путу према Карији и постао је свестан опасности, па је кренуо натраг.[18] Мислио је да је непријатељ одмакао, па је неспреман налетео на целу непријатељску војску. Била је то уједињена војска два сатрапа, у којој је било Каријаца, грчких плаћеника и много коњице.[19] Фарнабаз II је био спреман да одмах започне битку, али Тисаферн је имао неугодних искустава са војском Кира Млађега, па је настојао да избегне битку са војском која је за њега изгледала непобедива.[20] Предложио је Деркилиди преговоре.[21] На преговорима Деркилида је тражио независност азијских Грка, а Тисаферн је тражио да Спарта повуче војску са персијске територије и да повуче спартанске хармосте (управници градова) из градова Мале Азије.[22] Склопљено је примирје 397. пре Христа.

Персија је искористила мир да би градила велику морнарицу, али Спарта је схватила да мора да спречи изградњу морнарице. Спартански краљ Агесилај II победио је персијску војску под заповедништвом Тисаферна у Пактолу близу Сарда 395. пре Христа.

Пораз од Агесилаја и смрт[]

Када је поново било могуће нападати непријатељску територију (395. пре Христа) Агесилај је кренуо у Лидију. Сатрап Тисаферн је мислио да се Агесилај поново служи триком и да ће заправо напасти Карију, па није из Карије позао снаге у помоћ. Када је Агесилај био крај Сарда, тада је позвао војску из Карије, али било је прекасно и Агесилај је победио Тисаферна у бици крај Сарда.

Тисаферн је био поражен, па су на двор стигле притужбе против њега. Осим тога Артаксерксова и Кирова мајка му никад није опростила то да јој је он наводно убио сина Кира Млађега. Персијски цар је послао Титрауста, који је Тисаферну одрубио главу. Титрауст је тражио мир од Агесилаја и понудио му новац да би се вратио кући. Ипак пошто је Титрауст казнио Тисаферна пристао је да се врати, али само до Фригије.

Литература[]

Референце[]

  1. Тукидид 8.5
  2. Тукидид 8.6
  3. Тукидид 8.6
  4. Тукидид 8.14,15,16
  5. Тукидид 8.17,18
  6. Тукидид 8.36,37
  7. Тукидид 8.43
  8. Тукидид 8.43
  9. Тукидид 8.43
  10. Плутарх Алкибијад 25.
  11. Плутарх Алкибијад 25.
  12. Тукидид 8.46
  13. Тукидид 8.47
  14. Тукидид 8.53
  15. Тукидид 8.56
  16. Плутарх Алкибијад 27.
  17. Плутарх Алкибијад 27.
  18. Ксенофонт, Хеленика 3.2.14
  19. Ксенофонт, Хеленика 3.2.15-20
  20. Ксенофонт, Хеленика 3.2.15-20
  21. Ксенофонт, Хеленика 3.2.15-20
  22. Ксенофонт, Хеленика 3.2.20
Advertisement