Смердис или Бардија је име, које се користи за двојицу људи.
- Један од њих је син Кира Великога и млађи брат Камбиза II.
- Други је узурпатор Гаумата, који се представљао као Смeрдис и владао је Персијским царством седам месеци током 522. пре Христа. Лажнога Смердиса(Гаумату) убио је Дарије Велики.
Смердис, син Кира Великога[]
Према Херодоту након освајања Египта Камбиз II наредио je да се убије његов брат Смердис[1]. По Бехистунским натписима Камбиз је убио Смердиса (Бардија) пре освајања Египта [2]. Камбиз се бојао да га Смердис не збаци са престола за време његова одсуства. Смердисова смрт се сакривала, па је то омогућило узурпатору да искористи ту чињеницу.
Узурпатор Гаумата[]
Херодот и Бехистунски натписи се слажу да је током Камбизовог боравка у Египту дошло до Гауматине побуне. По Херодоту два брата мага сковала су заверу против Камбиза[3]. Једноме од њих Камбиз II је поверио свој двор на чување. Већина Персијанаца није знала да је Камбизов брат Смердис мртав[4]. То су искористила браћа маги, јер један од њих је био сличан Камбизовом брату Смердису. Лажни Смердис је узурпирао престо и послао је на све стране гласнике да је преузео власт.[5] Камбиз II је кренуо да се сукоби са узурпатором, али погинуо је несрећним случајем на походу 522. пре Христа.[6] Узурпатор је своје поданике придобијао, па је све азијске народе ослободио пореза и војне службе за три године.[7].Због тога су и након Гауматине смрти сви сем Персијанаца жалили за њим.[8] Камбизова деспотска владавина и дуго одсуство у Египту допринели су лакшем прихватању узурпатора. Отан је био први ко је посумњао да се ради о лажном Смердису.
Дарије Велики наводи у Бехистунским натписима да је Смердис уништио неке храмове, које је Дарије касније обновио.[9] Наводи и да је Смердис отимао куће и стоку, а Дарије је то све вратио након доласка на власт.
Дарије Велики и још шесторо завереника убили су Смердиса у његовом двору 29. септембра 522. пре Христа.[10] Тога дана Персијанци су побили много магова, припадника једне медијске свештеничке касте. Тај дан су отада славили као празник и звали су га Магомора. Генерације историчара су се питале да ли је Дарије својим Бехистунским натписима измислио причо о узурпатору, а заправо убио правога и легитимнога владара.[11]
Каснији Смердис[]
Годину дана након Смердисове смрти појавио се нови преварант и узурпатор, који се прогласио Смердисом[12]. Дошло је до побуне у делу Персије и нови узурпатор је сакупио војску. У првој бици између Даријеве и узурпаторове војске 24. маја 521. пре Христа победила је Даријева војска, а Смердис је побегао[13]. У другој бици, која се одиграла 15. јула 521. пре Христа Смердис и његови следбеници су ухваћени и приковани на крст[14].
Претходи: Камбиз II |
Цар Ахемединскога царства Узурпатор Гаумата 522 пре Христа |
Следи: Дарије Велики |
Литература[]
- Херодот, Историја
- Бехистунски записи
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0
Референце[]
- ↑ Херодот, 3.30
- ↑ http://www.livius.org/be-bm/behistun/behistun03.html
- ↑ Херодот, 3.61
- ↑ Херодот, 3.61
- ↑ Херодот, 3.61
- ↑ Херодот, 3.64
- ↑ Херодот, 3.67
- ↑ Херодот, 3.67
- ↑ http://www.livius.org/be-bm/behistun/behistun03.html
- ↑ Херодот, 3.78
- ↑ Briant стр.100
- ↑ Бехистун 40
- ↑ Бехистун 40-42
- ↑ Бехистун 42-43