Неарх (грч. Νέαρχος, око 360-300 пре Христа) је био један од генерала Александра Великога и један од сатрапа. Био је наварх и истакао се чувеним поморским путовањем од Индије до Сузе.
Неархово путовање
Александров пријатељ[]
Пореклом је са Крита. Његова породица се населила у Амфипољу за време власти Филипа II Македонскога.[1] У то доба Неарх је био мали дечак. Готово сигурно је био старији од Александра Великога. Сматра се да је рођен око 360. пре Христа.[2] Био је један од Александрових пријатеља.
Пиксодарова афера[]
Када се Филип II Македонски поново оженио дошло је до захлађења односа између њега и Александра Великога. Сатрап Карије Пиксодар је намеравао да склопи савез са Македонијом, па је предложио Филипу II Македонскоме да се Филипов малоумни син Филип Архидеј ожени са Пиксодаровом ћерком.[3] Александрова мајка Олимпијада је била забринута због тога, па је Александар послао свога пријатеља Тесала у Карију и понудио женидбу Александра и Пиксодареве ћерке.[4] То је разбеснило Филипа II Македонскога, па је он протерао Александрове пријатеље.[5] Протерани су били Птолемеј Сотер, Неарх, Еригије, Лаомедон и Харпал.
Сатрап Ликије и Памфилије[]
Након Филипове смрти 336. пре Христа Неарх се вратио у Македонију. Пратио је Александра за време његовога похода у Азију. Након освајања Мале Азије Александар га је 334. пре Христа именовао за сатрапа Ликије и Памфилије.[6] Изгледа да је током тога периода постао близак са Антигоном Једнооким.[7]
Адмирал Александрове флоте[]
Неарх се у друштву са Асандром поново прикључио Александровоме походу у Бактри 328. пре Христа, када је дошао са 4.000 војника пешадије и 500 коњаника.[8][9] Током 326. пре Христа Александар је наредио да се на реци Хидасп (Џелум) изгради флота. Неарх је одређен за адмирала те флоте.[10][11] Путовање је почело током јесени 326. пре Христа. Силазак до делте Инда трајало је десет месеци.[12] Коначно су стигли у Паталу (данашњи Бахманабад) у делти Инда.
.jpg){kind=link}
Рањени Александар путује реком Инд са својом флотом
Македонска војска се раздваја на три дела[]
Македонска војска је била превелика да би се сва враћала бродовима или да би ишли сви једним путем. Кратер је први кренуо са трећином војске. Три четвртине преостале војске кренуло је са Александром на дуги и тежак марш кроз пустињу Гедросије. Неарх је запловио са четвртином војске, тј са отприлике 17.000 -20.000 војника. Тим истим путем раније, у 6. веку пре Христа пловио је Скилакс из Каријанде. Неарх је о свом путовању написао књигу. Та књига је изгубљена, али њен садржај је познат из других извора, попут Аријанове Индике и Страбонове Географије.
Пловидба Индијским океаном од Инда до Еуфрата[]
Неарх је кренуо из Патале 21. септембра 325. пре Христа.[13] Неарх је био главни заповедник целе експедиције, али Онесикрит је био надлежан за пловидбу.[14] У почетку су споро напредовали. Због јаких монсумских ветрова морали су 35 дана да се склоне код острва Бибакт.[15] Када су се ветрови смирили кренули су према западу. Успоставили су логор у Кокали. Ту су од Леоната добили снабдевање за 10 дана.[16] Неарх је ту са Леонатом оставио оне који су му правили проблеме, а уместо њих регрутовао је нове морнаре.[17] Током путовања сукобљавали су се са домороцима. Од посебног значаја су били критски стрелци. Дуж макранске обале имали су проблема са снабдевањем. Пљачком су долазили до веома мало намирница. Неарх је био први Грк, који је посетио Тилос (данашњи Бахреин). Коначно током децембра 325. пре Христа Неарх се поново спаја са Александром у Карманији. Током јануара 324. пре Христа македонска флота је наставила са пловидбом дуж обала Карманије и Персије до Еуфрата. Када је сазнао да је Александар близу Сузе вратиуо се до Паситигриса.
Венчања у Сузи[]
Неарх се након тога враћа у Сузу, где се придружује Александру. Када су се вратили у Сузу 324. пре Христа Александар је захтевао од својих генерала да се ожене Персијанкама. Александар Велики, Хефестион и Кратер су се оженили принцезама из персијске краљевске куће Ахеменида. Пердика се оженио ћерком сатрапа Медије Атропата. Неарх се оженио ћерком Ментора са Родоса и Барсине.[18] Александар је крунисао Неарха због великих заслуга и успешне океанске пловидбе.
Александрова смрт у Вавилону[]
Неарх је са македонском флотом пловио од Сузе до Вавилона, а Александра је пребацио до Еулеја, одакле је Александар отпловио до Опиде, да се састане са Хефестионом. Александар Велики је планирао освајање Арабије, а Неарха је одредио као главнога заповедника флоте за тај потхват.[19] Када се Александар касније приближио Вавилону Неарх га је упозорио да га халдејски атролози не саветују да уђе у Вавилон.[20] Александар није послушао упозорења и брзо након тога умро је у Вавилону 323. пре Христа.
Вавилонска подела[]
Када се у Вавилону након Александрове смрти расправљало о судбини Александрове краљевине Пердика се први обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.[21] Према Квинту Курцију Руфу након Пердике се први јавио Неарх, који је рекао да није прикладно да чекају краља, који се још није родио, када већ имају једно Александрово дете, које је родила Барсина.[22] Био је то Херкулес, незаконито дете Александра Великога и Барсине. С њим се нико није сложио, па се скупу обратио Птолемеј Сотер. Неарх је био заинтересован за Херкулеса, јер је он био ожењен Барсинином ћерком. Према Јустиновој верзији скупу се први обратио Мелеагер са истим аргументом о постојању Херкулеса.
Касније активности[]
Неарх није добио сатрапију приликом Вавилонске поделе, по тврдњи Диодора и Аријана. Јустин по свој прилици погрешно приписује Неарху сатрапије, које је раније поседовао.[23][24] Неарх се вратио у Малу Азију. Служио је код Антигона Једноокога. Антигон га је 317/316 послао у земљу Косејаца да заузме стратешки значајне пролазе.[25] Ти прелази су били од велике важности за Еумена, који је тада ратовао са Антигоном. Учествовао јена Антигоновој страни у бици код Габијене и био је један од официра, који су молили Антигона да поштеди заробљенога Еумена.[26] Током 313/312. пре Христа Антигон га је оставио у Сирији да помаже и саветује Деметрија Полиоркета.[27] Међутим Деметрије није послушао његов савет да не улази у битку код Газе 312. пре Христа.
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Аријан, Анабаза
- Квинт Курције Руф
- Плутарх, Александар
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
Референце[]
- ↑ Heckel стр. 171
- ↑ Heckel стр. 171
- ↑ Плутарх, Александар 10
- ↑ Плутарх, Александар 10
- ↑ Плутарх, Александар 10
- ↑ Аријан 3.6.6
- ↑ Heckel стр. 171
- ↑ Аријан 4.7
- ↑ К.К. Руф 7.10.12
- ↑ Аријан 6.2.3
- ↑ Аријан Индика 18.10
- ↑ Heckel стр. 172
- ↑ Heckel стр. 172
- ↑ Heckel стр. 172
- ↑ Аријан Индика 21.10
- ↑ Аријан Индика 23.4
- ↑ Аријан Индика 23.8
- ↑ Аријан 7.4.6
- ↑ Heckel стр. 172
- ↑ Плутарх, Александар 73
- ↑ К.К.Руф 10.6.8-9
- ↑ К.К.Руф 10.6.10-11
- ↑ Јустин 13.4
- ↑ Heckel стр. 172
- ↑ Диодор 19.19
- ↑ Плутарх, Еумен 18.6
- ↑ Диодор 19.69
{ЗаштићенВер}} Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]