Поликсенида (грч. Πολυξενιδας) је био рођански адмирал и војсковођа, који се након протеривања са Родоса истакао у служби селеукидскога краља Антиоха III Великога. Учествовао је у Римско-сиријском рату. Био је поражен у бици код Корика. Обманувши рођанскога адмирала Паусистрата напао је и уништио рођанску флоту код Панорма на Самосу. Поражен је у бици код Мионеса 190. пре Христа.
У служби Антиоха Великога[]
Поликсенида је рођен на Родосу, а након протеривања ступио је у службу селеукидскога краља Антиоха III Великога.[1] По први пут се помиње 209. пре Христа када је командовао са 2.000 крићанских најамника за време Антиохове експедиције у Хирканији против Арсака II, краља Партије.[2]
Битка код Корика
Адмирал Антиохове флоте[]
Када је Антиох III Велики 192. пре Христа одлучио да започне Римско-сиријски рат и да изврши инвазију на Грчку тада је Поликсениду именовао за адмирала своје флоте.[3] Антиох III Велики се искрцао са 10.000 војника у Деметријади.[4] Први пут Антиох је са малим снагама покушао да придобије Халкиду, а други пут је послао Менипа са 3.000 војника и Поликсениду са флотом, а сам Антиох је са 6.000 војника кренуо из другога правца.[5] Антиох је тада успео да заузме Халкиду, а онда се предала цела Еубеја. Поликсенида се вратио у Азију да припрема додатне снаге.[6]
Пораз у бици код Корика[]
Након пораза у бици код Термопила 191. пре Христа Антиох се повукао у Азију, а Поликсенида је поново командовао главном краљевом флотом на Јонској обали.[7] Гај Ливије Салинатор је командовао са римском флотом и кренуо је према Јонији, али због ветрова се усидрио на Делосу на Кикладима са 81 бродом.[8] Када је Поликсенида сазнао за римску флоту тражио је од Антиоха да крене у акцију пре него што се римској флоти придруже флоте Родоса и Пергама.[9] Поликсениди је одобрен тај поход на који је кренуо са 100 бродова. Међутим римска флота је отпловила са острва Делоса, а код Фокеје на обали Мале Азије придружила су им се 24 већа и много мањих бродова пергамскога краља Еумена II.[10] Уследила је поморска битка код Корика 191. пре Христа у којој је римска страна имала 150 бродова, а селеукидска флота 100 бродова.[11] Због бројчане надмоћи у поморској бици победила је римска флота. Римљани су заробили 13 селеукидских бродова, а 10 су потопили.[12] Поликсенида је са остатком флоте побегао у Ефез.
Уништава рођанску флоту на Самосу[]
Римској флоти се након битке придружила рођанска флота под командом Паусистрата. (Према Апијану звао се Паусимах[13]). Антиох је био узнемирен, јер су изгубили битку, иако рођанска флота није била присутна. Због тога је послао Ханибала у Сирију по феничке бродове. Поликсенида је требао да обнови старе и изгради нове бродове.[14] Поликсенида је смислио како да надмудри рођанскога команданта Паусистрата, док је римска флота зимовала на другоме месту.[15] Претварао се да ће издати Антиоха са циљем да га приме натраг на Родос. Паусистрат је отпловио на Самос, а Поликсенида је успео потпуно да га обмане, као да спрема да изда целу Антиохову флоту.[16] Поликсенида је послао пиратскога капетана Никандара да изведе напад на копну на Самосу, а он је онда изненада ноћу напао Паусистратову флоту, која се тако нашла опкољена и са копна и са мора у самоској луци Панорму.[17] Ту је потопио или заробио готово целу рођанску флоту, а Паусистрат је погинуо у тој бици.[18] Двадесет рођанских бродова Поликсенида је отеглио у луку у Ефезу.[19] Тај пораз тешко је погодио Родос, али ипак они су одмах послали нових 20 бродова под командом Еудама. Римљани и Еумен II послали су после тога флоту према Самосу, а Поликсенида их је сачекао крај острва Макрин, али невреме га је спречило да нападне разбијену непријатељску флоту, па се вратио у Ефез.[20]
Римско-сиријски рат
Битка код Мионеса[]
Нови командант римске флоте Луције Емилије Регил неуспешно је покушао да Поликсениду извуче из луке у Ефезу у отворену битку.[21] Међутим Поликсениди је погодовало када је Еуменова флота отпловила на Хелеспонт да транспортује римску копнену војску у Азију, а велики део рођанске морнарице је био заузет у Ликији око Патаре.[22] Искористио је прилику када је римска флота кренула према Хиосу и Теосу, па је код острва Макрин насупрот Мионеса намеравао да сачека римску флоту.[23] Између римске и Антиохове флоте дошло је до битке код Мионеса 190. пре Христа. Поликсенида је имао 89 бродова, а са римске стране било је 80 бродова, а од тога 22 брода су била рођанска.[24] Римски бродови су били чвршћи од селеукидских, а поред тога Рођани су располагали са бродовима, који су палили непријатељске бродове уз помоћ специјалних мотки, којима се бацала ватра на непријатељски брод.[25][26] Римска флота је победила у бици код Мионеса. Селеукидска флота изгубила је укупно 42 брода, од тога 13 је било заробљено, а 29 потопљено или спаљено.[27] Тежак поморски пораз значио је за Антиоха тежак хендикеп, јер га је лишавао средства за обрану удаљених поседа.
Напушта Ефез[]
Поликсенида је остао са флотом у Ефезу све до вести о поразу у бици код Магнезије. Поликсенида се тада повукао са флотом до Патаре у Ликији.[28] Пошто се бојао сукоба са рођанском флотом одатле се копненим путем запутио у Сирију.[29]
Литература[]
- John D. Grainger, The Roman War of Antiochus the Great 2002 Leiden-Boston
- Полибије,Историје
- Тит Ливије
- Апијан, Историја Рима
Референце[]
- ↑ Ливије 37.10
- ↑ Полибије 10.29
- ↑ Ливије 35.50
- ↑ Ливије 35.43
- ↑ Ливије 35.50
- ↑ Ливије 36.8
- ↑ Ливије 36.41
- ↑ Ливије 36.42
- ↑ Ливије 36.43
- ↑ Ливије 36.43
- ↑ Ливије 36.44-45
- ↑ Ливије 36.45
- ↑ Апијан, Сиријски ратови 24
- ↑ Ливије 37.8
- ↑ Ливије 37.10
- ↑ Ливије 37.10-11
- ↑ Ливије 37.11
- ↑ Ливије 37.11
- ↑ Апијан, Сиријски ратови 24
- ↑ Ливије 37.13
- ↑ Ливије 37.26
- ↑ Ливије 37.26
- ↑ Ливије 37.28
- ↑ Ливије 37.30
- ↑ Полибије 21.7
- ↑ Ливије 37.30
- ↑ Ливије 37.30
- ↑ Ливије 37.45
- ↑ Ливије 37.45
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]