Квинт Салвидијен Руф (лат. Quintus Salvidienus Rufus, око 65. пре Христа—40. пре Христа) је био римски војсковођа и један од најближих сарадника Октавијана Августа у раној фази његове политичке активности. Имао је значајну улогу у Перусијском рату. Након Перусијскога рата настојао је да пређе на страну Марка Антонија, за кога је очекивао да ће овладати Римом. Међутим Октавијан је дао да се погуби као издајник.
Октавиајн Август, Салведијенов пријатељ
Октавијанов пријатељ[]
Салвидијен је био нискога порекла,[1][2] али унаточ томе био је поред Марка Випсанија Агрипе један од најбољих Октавијанових пријатеља. Заједно са Октавијаном био је у Аполонији у време када је убијен Цезар 44. пре Христа.[3] Салвидијен и Агрипа су тада саветовали Октавијана да крену на Рим са верним легијама из Македоније и да освете Цезара.[4] Међутим Октавијан је одлучио ипак да ужурбано крене у Рим, али без војске.
Поморска битка код Регија[]
Током 42. пре Христа командовао је Октавијановом флотом.[5] У то време Секст Помпеј је овладао Сицилијом и пустошио је обале Италије, па је Октавијан наредио Салвидијену да се сукоби са Помпејевом морнарицом, а Октавијан је за то време кренуо копненим путем према Регију, кога је теснац делио од Сицилије.[6] Помпејева флота је пресрела Салвидијена код Скилеја близу Регија и дошло је до поморске битке.[7] Секст Помпеј је имао лакше и брже бродове и искуснију посаду, па је Салвидијен био присиљен да се први повуче из поморске битке.[8]
Покрети Салведијена и Агрипе на почетку Перусијскога рата
Повратак из Хиспаније[]
Вративши се у Рим након битке код Филипа Октавијан га је послао са шест легија у Хиспанију.[9] Међутим убрзо након тога избио је 41. пре Христа Перусијски рат између Октавијана са једне стране и Фулвије (жене Марка Антонија) и Луција Антонија с друге стране. Октавијан је због тога Салвидијена позвао да се врати са својих шест легија.[10] Салвидијен је од Октавијана преузео опсаду Сентија и заузео је град и спалио га.[11] Октавијан је за то време кренуо према Риму, кога је Луције Антоније једно кратко време држао. Салвидијен је са друге стране кренуо јужно и предала му се Нурсија.[12]
Перусијски рат[]
Док се Салвидијен враћао следили су га и ометале Антонијеве војсковође Гај Асиније Полион и Публије Вентидије Бас.[13] У сусрет Салвидијену кретала се и војска Луција Антонија, па је постојала опасност да буде опкољен. Агрипа је због тога заузео град Сутриј, па је Луције Антоније онда неуспешно покушао да преотме град, али не учиинивши ништа кренуо је према савезницима Полиону и Вентидију.[14] Међутим Луција су током кретања почели да притискају Агрипа и Салвидијен и да му припремају заседу у теснацима, па је Луције био присиљен да се повуче у Перусију.[15] Перусију су опколили Агрипа, Салвидијен и нешто касније Октавијан. Луцијеви савезници Полион, Вентидије и Луције Мунације Планк деловали су неодлучно, углавном због изостанка заповести Марка Антонија. Салвидијен и Агрипа су успешно спречили њихов покушај ослобађања Луција Антонија из опкољене Перусије.[16] Луције Антоније је на крају био присиљен да се преда почетком 40. пре Христа.
Завера против Октавијана[]
По окончању Перусијскога рата Октавијан је Салвидијена послао са 11 легија као намесника Галије.[17] Одредио га је је за конзула 39. пре Христа, а да пре тога није био у рангу сенатора. Када је Салвидијен чуо да се Марко Антоније враћа са истока сматрао је да ће доћи до новога рата у коме ће да победи Марко Антоније. [18] Салвидејен се онда обратио Марку Антонију понудивши му војску у Галији. Марко Антоније је међутим у том тренутку сматрао да је за њега боље да склопи споразум са Октавијаном, коме је онда као знак добре воље открио Салвидијенову заверу.[19] Октавијан је позвао Салведијена и довео пред сенат да му се суди. [20] Проглашен је кривим и онда погубљен крајем 40. пре Христа.
Литература[]
- Апијан, Грађански ратови
- Касије Дион
- Велеј Патеркул
- Плутарх Антоније
- Светоније
- Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
- Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6
Референце[]
- ↑ Патеркул 2.76
- ↑ Касије Дион 48.33
- ↑ Патеркул 2.59
- ↑ Патеркул 2.59
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.85
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.85
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.85
- ↑ Апијан Грађански ратови 4.85
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.20,24
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.27
- ↑ Касије Дион 48.13
- ↑ Касије Дион 48.13
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.31
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.31
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.32
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.35
- ↑ Huzar стр. 134
- ↑ Huzar стр. 139
- ↑ Апијан Грађански ратови 5.66
- ↑ Касије Дион 48.33
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]