Farnabaz II

Farnabaz II

Farnabaz II (grč. Φαρνάβαζος, oko 435—posle 373. pre Hrista) je bio persijski vojskovođa i satrap Frigije od 413—387. pre Hrista. Pomagao je Spartu za vreme Peloponeskog rata. Zaslužan je za poticanje Grka da započnu Korintski rat. Njegovim zaslugama grčki gradovi Male Azije vraćeni su pod persijsku kontrolu. Za vreme Korintskog rata finansirao je obnovu atinskih dugih zidina i obnovu atinske flote. Zapovedao je u neuspešnom pohodu na Egipat 373. pre Hrista.

Porodica

Sin je Farnaka II, satrapa od Frigije. Pripada dinastiji satrapa Farnakida, čiji osnivač je Farnak, nećak Darija Velikoga. Farnakidi su bili uvek blisko povezani sa persijskom carevima. Farnabaz II se oženio ćerkom persijskog cara Artakserksa II .

Pregovori sa Spartom

Farnabaz je nasledio svoga oca pre 413/412. pre Hrista. Ne zna se tačno kada mu je umro otac nakon 422. pre Hrista. Zna se da je Farnabaz 413/412. pre Hrista učestvovao u pregovorima Sparte i Persije. Atinjani su doživeli poraz u Sicilijanskoj ekspediciji. Atina je pomagala Amorga, sina pobunjenog persijskog satrapa Pisutna. Persijski car Darije II je zbog toga odlučio da se umeša u Peloponeski rat i da nanese štete Atinjanima. Naredio je Farnabazu II i Tisafernu da započnu pregovore sa Spartom.

Rivalstvo Tisaferna i Farnabaza II

Tisafern i Farnabaz II bili su rivali i oni su se diplomatski takmičili ko će pridobiti Spartu i tako dobiti veće kraljevo poverenje. Posredovanjem Tisaferna sklopljen je sporazum Sparte i Persije o savezništvu protiv Atine. Po tom sporazumu Darije je dobijao sve teritorije, koje su nekad pripadale Persiji. Sparta je trebala da dobije podršku persijske mornarice. Persija je trebala plaćati spartansku mornaricu, a spartanska mornarica je trebala da pomogne da se jonski gradovi odvoje od Atine. Nakon zaključenja sporazuma sa Persijom Sparta je obnovila rat sa Atinom. Alkibijad je savetovao Tisaferna da je za Persiju najbolje da održava ravnotežu između Atine i Sparte, tako da se dve sile međusobno iscrpe. Poticao je Tisaferna da ih iscrpljuje, pa je Tisaferno smanjio finansiranje peloponeske flote i nije im dopuštao da se upuštaju u pomorske bitke govoreći da trebaju da sačekaju persijsku flotu.

Tisafern je celo vreme zadržavao peloponesku mornaricu, smanjivao im je finansiranje i obećavao dolazak persijske mornarice. Spartanci su shvatili da ih Tisafern izigrava, pa su premestili mornaricu iz Mileta i otišli su na područje satrapa Farnabaza. Farnabaz II je mnogo aktivnije pomagao spartansku flotu, koja je uz njegovu pomoć počela da stiče kontrolu na Helespontu. Pomagao je spartanskoj floti za vreme bitke kod Abida 411. pre Hrista. Kada je Spartanski admiral Mindar osvojio Kizik Farnabaz mu je pomogao. Međutim posle toga je usledila bitka kod Kizika 410. pre Hrista, u kojoj su pobedili Atinjani potopivši peloponesku flotu.

Kir Mlađi

Novi pregovori izazvali su napetosti između dva rivala, pa je persijski car Darije II poslao svoga sina Kira Mlađega, koji je trebao da nadgleda persijsku upletenost u ratove među Grcima. Tada je Tisafern izgubio Lidiju, ali ostao je satrap Karije. Od tada je Persija finansijski podržavala Spartu, pa je spartanski vojskovođa Lisandar pobedio atinsku mornaricu 405. pre Hrista. Atina je bila prisiljena da se preda 404. pre Hrista. U to vreme Tisafern, Kir Mlađi i Farnabaz su zauzeli grčke gradove u Aziji. Persijanci su se okoristili spartanskom pobedom nad Atinom.

Kada je umro Darije II nasledio ga je Artakserks II Mnemon. Kir Mlađi se uz pomoć 14.000 najamnika pobunio protiv brata. Tisafern je odmah stao na stranu Artakserksa II. Farnabaz nije bio uključen u građanski rat. Međutim nakon bitke kod Kunakse 401. pre Hrista preživeli najamnici povlačili su se preko Jermenije i Ppaflagonije i oko 400. pre Hr. došli su do Farnabazove satrapije, koji je nakon mnogo problema uspeo da ih potisne do Egeja.

Rat sa Spartom u Maloj Aziji

Za vreme Kirove pobune grčki gradovi u Maloj Aziji došli su pod vlast Kira Mlađega. Nakon Kirovoga poraza Tisafern je napadao i osvajao one gradove u Maloj Aziji, koji su ranije tokom rata bili privrženi Kiru Mlađem. Zbog toga su jonski grčki gradovi zamolili Spartu da im pomogne. Sparta se odazvala pozivu, pa je 399. pre Hrista poslala vojsku pod zapovedništvom Timbrona. Timbron je sa 6.000 plaćenika došao do Efeza. To su bili preživeli plaćenici iz pohoda 10.000 plaćenika. Cilj toga pohoda je bio da se Tisafern prisili na pregovore. Timbron nije mnogo postigao, a smenio ga je Derkilida, koji je nakon skalapanja sporazuma sa Tisafernom napao Farnabazovu satrapiju. Derkilida je 398. pre Hrista zauzeo Troadu ( Eolidu ), koja je bila važan deo Farnabazove satrapije.

Tokom 397. pre Hrista Derkilida je krenuo u pohod na Kariju, koja je bila od velike važnosti za Tisaferna, jer su se tu nalazili njegovi privatni posedi. Farnabaz je tada sa svojom vojskom došao da pomogne Tisafernu, pa su nakon utvrđivanja Karije krenuli da napadnu Joniju. Na putu su se sreli sa Derkilidinom vojskom. Persijska vojska bila je brojčano mnogo jača, pa je Farnabaz predlagao da napadnu. Tisafern je ranije imao posla sa grčkim plaćenicima iz vojske Kira Mlađega, pa je predlagao pregovore. Tada 397. pre Hrista sklopili su mir sa Spartom.

Persija je iskoristila mir da bi gradila veliku mornaricu, a kada je Sparta shvatila da mora da spreči izgradnju mornarice odlučili su da na vreme intervenišu. Spartanski kralj Agesilaj II krenuo je u invaziju sa novom vojskom tokom 396. pre Hrista. Kada se iskrcao kod Efesa sklopio je primirje sa Tisafernom, što je odgovaralo Tisafernu da pričeka pojačanja i da Agesilaja navede da krene na Farnabaza. Tisafern se najpre bojao Agesilaja i sklopio je ugovor, u kome je obećao da će osloboditi grčke gradove u Aziji. Kasnije kada je dobio pojačanje objavio je Agesilaju rat. Agesilaj je napao Farnabazovu satrapiju. Tu je zauzeo mnogo gradova i zarobio mnogo blaga. Pošto nije imao dovoljno konjice vratio se u Efez. Pobedio je persijsku vojsku pod zapovedništvom Tisaferna u Paktolu blizu Sarda 395. pre Hrista. Posle toga Titraust je ubio Tisaferna i potplatio je Agesilaja da ode iz Lidije. Agesilaj je pristao da se vrati samo do Frigije, tj. do Farnabazove satrapije.

Druga Agesilajeva invazija na Frigiju

Spartanski kralj Agesilaj II ratovao je protiv Persije u Maloj Aziji. Uz pomoć jonskih gradova Agesilaj je pustošio persijske teritorije u Maloj Aziji. Agesilaj je ponovo pustošio bogatu Farnabazovu satrapiju Frigiju. Podržavao ga je trački kralj Kotis. Osvojio je najveći deo Frigije, tako da je došao do samoga Farnabazovoga dvorca. Farnabaz je došao na pregovore sa Agesilajem. Žalio se jer je ranije pomagao Spartancima protiv Atinjana, a sada mu Spartanci nanose štete. Agesilaj mu je rekao da su ranije Spartanci jedno vreme bili u prijateljstvu sa persijskim carem, a sada kada su sa njim neprijatelji onda napadaju i Farnabaza. Zbog toga je rekao Farnabazu da ga neće napadati, ako postane grčki saveznik i prijatelj umesto da ostane persijski rob.

Farnabaz potiče Grke na Korintski rat

Pošto su se spartanska vojska i grčki najamnici pokazali nadmoćnijima od persijske vojske persijski satrap Farnabaz je odlučio da Sparti stvori probleme u Grčkoj. Poslao je svoga izaslanika Timokrata sa Rodosa sa velikom količinom novca i on je delom počeo da potplaćuje, a delom da nagovara grčke gradove da stvore savez protiv Sparte. Spartanska hegemonija i agresivna politika doprinela je da se taj savez lakše oformi. Savez protiv Sparte oformili su Teba, Korint, Argos i Atina. Korintski rat između Sparte i antispartanskog saveza započeo je 395. pre Hrista.

Pošto je rat počeo u Grčkoj Sparta je morala da pozove kralja Agesilaja II da se vrati iz Azije u Evropu.

Korintski rat

U bici kod Halijarta 395. pre Hrista spartanska vojska bila je poražena. U toj bici poginuo je spartanski vojskovođa Lisandar. Kralj Pausanija II predvodio je drugu spartansku vojsku, koja nije stigla na vreme, a kada su stigli pokupili su mrtve, sklopili primirje i povukli su se. Pausanija II je zbog toga bio optužen za izdaju i pobegao je iz Sparte u Tegeju. Najveću korist od početka Korintskog rata imala je Persija, jer se spartanski kralj Agesilaj II morao da povuče iz rata sa Persijom.

Sparta je pobeđivala u kopnenim bitkama, a Atina i saveznici pobeđivali su na moru. Farnabaz II je učestvovao u bici kod Knida 394. pre Hrista, u kojoj je kombinovana atinsko-persijska mornarica pod zapovedništvom Konona potopila spartansku flotu. Odmah nakon bitke Konon i Farnabaz zauzeli su grčke gradove u Joniji, koji su bili pod spartanskom kontrolom. Gradovi su se većinom predali bez borbe. Nakon te bitke Sparta je izgubila kontrolu nad Egejskim morem.

Osvajanje Kitere i finansiranje Atine

Nakon osvajanja velikog dela Jonije pokorili su i deo Kiklada. Konon i Farnabaz II su 393. pre Hrista otplovili do obala Grčke, pa su napadali samu obalu Lakonije. Zauzeli su i strateški važno ostrvo Kiteru, koje kontroliše morski prilaz Sparti. Na Kiteri su ostavili garnizon i atinskog guvernera. Nakon toga otišli su u Korint, gde su podelili persijski novac članovima antispartanskog saveza. Farnabaz II je Kononu dao velika sredstva i veliki deo flote. Uz pomoć tih sredstava Konon je u Atini započeo sa izgradnjom atinskih dugih zidina od Atine do Pireja. Farnabaz II dozvolio je Kononu da zadrži 80 brodova. Dao mu je i novca da ponovo izgradi utvrđenja oko Pireja i duge zidine između Atine i Pireja. Zahvaljujući Farnabazovoj finansijskoj pomoći Konon je ponovo izgradio atinska utvrđenja i zidine i poništio je glavne rezultate Peloponeskog rata, jer Atina je ponovo imala flotu i duge zidine.

Persijski car ga nagrađuje

Korintski rat trajao je do 387. pre Hrista, kada je sklopljen Antalkidin mir zvan i Kraljev mir. Sparta je postala najmoćnija država u Grčkoj, a Persija je dobila kontrolu nad grčkim gradovima u Maloj Aziji. Persijski car nagradio je Farnabaza kao glavnoga zaslužnoga za osvajanje grčkih gradova u Maloj Aziji. Dao mu je svoju ćerku Apame za ženu.(Ona je bila majka Farnabazovoga mlađega sina Artabaza II ). Satrap Frigije postao je njegov sin Ariobarzan. Artakserks II imenovao ga je zajedno sa Titraustom zapovednikom pohoda na Egipat. Dva napada na Egipat 385. i 383. pre Hr. bila su neuspešna. Egipatski faraon Hakor je tom prilikom unajmio grčke plaćenike pod zapovedništvom Habrije.

Persijski car je 375. pre Hrista nastojao da zaustavi rat u Grčkoj sa ciljem da može da regrutuje grčke plaćenike u ratu protiv Egipta. Kada je Farnabaz pripremao da napadne Egipat on je zahtevao od Atine da povuku Habriju, što su Atinjani i učinili. Atinjani su mu poslali Ifikrata da pomogne Persijancima u osvajanju Egipta.

Pohod na Egipat 373. pre Hrista

Tokom 373. pre Hrista Farnabaz II je jedini zapovednik u pohodu na Egipat. U to vreme Egipat je bio bez saveznika. Uz Farnabaza II bili su i grčki plaćenici pod zapovedništvom Ifikrata. Egipatski faraon Nektanebo I nije imao mornaricu, koja bi ometala napredovanje persijske vojske iz Gaze. Prema Diodoru persijska vojska sastojala se od 200.000 vojnika, 20.000 grčkih plaćenika i 300 trirema. Vođe pohoda na Egipat bili su Farnabaz II i Ifikrat, koji je zapovedao sa 20.000 najamnika. Farnabaz II je bio spor, tako da je dao Egipćanima dovoljno vremena da se pripreme. Nektanebo I je blokirao sve važnije tačke, kojima bi persijska vojska mogla da prođe. Posebno dobro je utvdio prvo ušće Nila, peluzijsko ušće, tako da su se Farnabaz II i Ifikrat zaputili brodovima i iskrcali se kod Mendesijskog ušća sa 3.000 vojnika. Na tome mestu zauzeli su utvrđenje i porobili stanovništvo.

Nakon toga došlo je do svađe između Ifikrata i Farnabaza. Ifikrat je saznao da je egipatski glavni grad Memfis bez obrane, pa se zalagao da ga odmah napadnu. Međutim Farnabaz II je smatrao da ne treba da rizikuje, nego da treba da sačekaju dolazak ostatka persijske vojske. Ifikrat je onda tražio da mu dade najamnike i da će on sam osvojiti Memfis. Faranabaz se nije složio, pa je Ifikrat protestovao. Govorio je da ako ne iskoriste pravi trenutak da će se celi pohod neuspešno okončati. Egipćani su imali dovoljno vremena, pa su poslali pojačanje u Memfis, a onda su napali utvrđenje, koje su Persijanci bili osvojili na Mendesijskom ušću Nila. Kada je došlo do poplava Nila Persijanci su bili u još težem položaju, pa su morali da se povlače iz Egipta. Ifikrat se bojao da bi ga Farnabaz mogao da uhapsi, pa je potajno pobegao i došao u Atinu. Farnabaz je optuživao Ifikrata kao krivca za propast pohoda na Egipat. Brijant sumnja u verodostojnost cele priče ili njenih delova jer se zna da je Diodor bio pod uticajem grčkih izvora 4. veka, koji su smatrali da persijski komandanti nisu sposobni da pobede u bici bez saveta grčkih vojskovođa.

Literatura

• Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
• Diodor sa Sicilije
• Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović ,Admiral Books , Beograd 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
• Plutarh, Agesilaj
• Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0