FANDOM


N26FabiusCunctator

Квинт Фабије Максим Кунктатор

Квинт Фабије Максим Верукос Кунктатор (лат. Quintus Fabius Maximus Verrucosus Cunctator, око 280—203. пре Христа) је био римски политичар, војсковођа и конзул. Пет пута је био именован за конзула (233, 228, 215, 214 и 209. пре Христа) и два пута за диктатора (221. и 217. пре Христа). Његов надимак Кунктатор ( онај који одлаже), односио се на његову тактику избегавања одлучних битака са Картагињанима за време Другога пунскога рата. Фабијева стратегија избегавања одлучне битке и исцрпљивања непријатељских снага спречила је Ханибала да искористи своје победе и да оконча Други пунски рат.

Младост Уреди

Потиче из патрицијске породице Фабија. Син је Квинта Фабија Максима Гурга, конзула 265. пре Христа, унук другога Квинта Фабија Максима Гурга, конзула 292. пре Христа и праунук Квинта Фабија Максима Рулијана. Према Плутарху био је благе нарави и споро је говорио. Као дете имао је проблема у учењу, споро је и са потешкоћама учио. Већина је сматрала да је глуп или заостао. Увијек је био опрезан. Када се укључио у политички живот тада су многи могли да уоче да његова спорост заправо представља обазривост и разборитост. Уочио је да државнички посао поставља велике захтеве и да се због сталних ратова треба обучити ратним вештинама. Увежбавао је говорничке вештине, као главни инструмент, којим се политичари служе у уверавању народа.

Први конзулатиУреди

Пои први пут изабран је за конзула 233. пре Христа заједно са Манијем Помпонијем Матоном. Због победе над Лигурима одобрен му је тријумф.[1] Био је цензор 230. пре Христа. По други пут изабран је за конзула 228. пре Христа заједно са Спуријем Карвилијем Максимом Ругом. Опирао се аграрном закону Гаја Фламинија, који је у Пиценуму римским грађанима делио освојену земљу галскога племена Сенона. Током 221. пре Христа био је диктатор задужен за одржање избора.

Саветује избегавање битке са Ханибалом Уреди

На почетку Другога пунскога рата учествовао је у изасланству, које је отишло у Картагину. Након римскога великога пораза у бици на Требији Фабије Максим је саветовао Римљане да купују време и да не излазе Ханибалу на мегдан, пошто су он и његова војска прекаљени у многим биткама. Пошто је сазнао да Ханибал нема велика средства на располагању и да Римљани располажу много већим средствима наговарао је Римљане да шаљу помоћ својим савезницима и да чекају да се Ханибал исцрпи.[2] Међутим конзул Гај Фламиније није слушао његове савете. У бици код Тразименскога језера 217. пре Христа римска војска је доживела тежак пораз, а конзул Гај Фламиније је погинуо. Након уништења две конзуларне војске у две битке Ханибал се приближавао Риму, па су се Римљани бојали да ће Рим страдати.

Диктатор Уреди

Римски Сенат је 217. пре Христа изабрао Фабија Максима за диктатора, великим делом због његовога искуства и претходних савета, које Гај Фламиније није послушао.[3] Фабије Максим је за свога заменика, тј команданта коњице изабрао Марка Минуција Руфа. Најпре се посветио дизању морала, па је почео да спроводи верске процедуре оптужујући мртвога конзула Гаја Фламинија да је скривио пораз код Тразименскога језера непоштовањем религије.[4] На тај начин покушао је да инспирише људе вером, да ће богови бити на њиховој страни. Пошто се сматрало да ће Ханибал напасти Рим евакуисани су латински градови без бедема, а становништво је пресељено у утврђене градове.[5]Срушени су и неки мостови да би се Картагињанима отежао улазак у Лацијум. Када је постало јасно да Ханибал не намерава да нападне Рим Фабије Максим је наредио Гнеју Сервилију Гемину да са својом војском дође у Лацијум, па је близу Нарније преузео Сервилијеву конзуларну војску од две легије.[6] Спојио се са војском Марка Минуција Руфа код Тибура[7] и заједно су кренули према Ханибаловој војсци. Ханибалова војска је након одмарања, опоравка и опремања пустошила кроз средишњу Италију. Током марша сакупљали су стоку, жито и остало. Ханибал је следио обалну равницу, а онда је кренуо на запад. Близу Арпија две војске су се нашле једна близу друге на око 10 километара. Ханибал је Фабију Максиму понудио битку, али Фабије је то игнорисао.[8]

Фабијева стратегијаУреди

Није намеравао да започиње одлучну битку са Ханибалом, већ је намеравао да искористи римска много већа средства, новац и људство, које се могло мобилизирати.[9] Намеравао је да временом изнурава Ханибалову војску избегавајући одлучну битку. Увек би се држао вишега брдовитога терена ван досега непријатељске коњице, али непрекидно би његова војска представљала претњу за картагињанску војску. Користио би прилику док би непријатељска војска била у покрету и пратио их. За разлику од Картагињана Римљани су увек имали уредно снабдевање, па су ретко морали сами да крећу у снабдевање.[10] Редовито би нападали картагињанске издвојене јединице, посебно јединице задужене за снабдевање.[11] Нападали би где год би били у предности. Није спречавао Ханибала да пустоши и пљачка римску и савезничку имовину, али римска војска је спроводећи Фабијеву стратегију стекла значајно борбено искуство, остала је читава и спречавали су масовнији прелазак римских савезника на Ханибалову страну. Ханибал је испробавао римско стрпљење уништавајући им велику имовину. Ханибал није могао да против римске војске искористи своју главну предност, војску, која је била непобедива на бојном пољу у директном окршају. Уместо тога Ханибал је постепено губио људство и средства, ресурсе, које он за разлику од римске војске није могао лако да надокнади.[12] Фабије Максим међутим није имао само Ханибала као главнога противника. Он је имао противника у властитим редовима, нестрпљење и римске војске и официра и сенатора. Ханибал је настојао да изазове што већу нестрпљивост у римским редовима, са циљем да их изазове у директну битку.

HannibalTheCarthaginian

Ханибал

Фалернска замка Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка на Фалернској земљи

Ханибал се након Арпија кретао кроз Самниј до Беневента.[13] Пустошио је и уништавао околиш којим је пролазио. Фабије Максим Кунктатор га је пажљиво следио држећи се вишега терена. Беневент је затворио капије пред Ханибалом, који је онда кренуо на југ на територију Фалерна, плодне долине северно од Капуе. Ту је Ханибал могао да скупи велики плен и да се снабде, али упао је у замку. Фабије Максим је одмах искористио прилику, која му се указала и затворио је главне пролазе преко планина, ухвативши Ханибала у замку. Ханибал је могао из замке да изађе само нападом на римске утврђене положаје, при чему би имао велике губитке, али како је људство било за њега у поређењу са Римљанима много драгоценији и ређи ресурс он је покушао да избегне такво решење. Извео је успешну ратну варку уз помоћ волова, којима је привезао дрвље и бакље за рогове и ноћу их потерао према планинском седлу. Све је то изгледало као да се хиљаде војника са бакљама пењу уз планине. Иако су у Фабијевом логору приметили светлост и буку Фабије Максим је и поред тражења његових официра одбио да нареди покрет, јер је страховао да би ноћу могао да упадне у Ханибалову замку, једно од главних Ханибалових оружја. Ханибал је тада успео да заузме прелаз и извуче војску из Фалернске замке.

Марко Минуције Руф и незадовољство Фабијевом стратегијом Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Героније

Ханибал је након изласка из Фалернске замке кренуо према Апулији пустошећи уз пут римска имања. Фабије га је следио на дистанци држећи се Фабијеве стратегије. Знао је да наређује да се пале насеља и уништава летина испред Ханибала. Политиком спржене земље намеравао је да отежа кретање картагињанске војске, која за разлику од римске војске није имала сигурно снабдевање. Његова тактика ометалa је Картагињане, али Римљани су због те политике били на рубу стрпљења. После тога Ханибал се кретао источно кроз Самниј у Апулију и за своју зимску базу одабрао је Герониј. Фабије је постао предмет честих напада и код војске и у Риму. Док су Картагињани били у Геронији Фабије Максим Кунктатор је оставио Марка Минуција Руфа да командује римском војском и дао му је инструкције да следи Фабијеву стратегију. Фабије је отишао у Рим због неких верских обавеза или да утиша нападе на њега. Марко Минуције Руф је био незадовољан Фабијевом стратегијом и стално се залагао за директан сукоб са Ханибалом, а Фабија Максима је одраније називао кукавицом.[14] Марко Минуције Руф је неколико дана по одласку Фабија сишао са брда и успоставио је логор северно од Героније. Марко Минуције Руф је успео да изманеврише Ханибала, постигне победу и присили Ханибала на повлачење у главни логор. Дотада је римска војска само губила све битке против Ханибала. Римски Сенат је тражио начин како да награди Минуција у условима када је Фабије Максим био римски диктатор. Сенат је Минуција изабрао за другога диктатора,[15] што је био преседан. Фабије је предложио да он и Минуције командују наизменице свакога другога дана или да поделе војску. Минуције је одбио, па су поделили војску.[16] Ханибал је након тога успео да искористи Минуцијеву агресивност и поставио је замку, у коју је увукао Марка Минуција Руфа и његову војску у бици код Героније. Минуцијева војска се нашла у клопци нападнута са свих страна, а могли су након тешких губитака да побегну тек по доласку Фабијеве војске. Након битке Марко Минуције Руф је дао оставку и војску је предао Фабију Максиму. Та битка потврдила је важност Фабијеве стратегије у рату са Ханибалом.

Битка код Кане Уреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Кане

Картагињанска војска је пустошила без отпора територијама римских савезника. Римска војска им се не би супростављала, па је постојао страх да ће римски савезници прећи на страну Картагињана. Сенат, незадовољан Фабијевом стратегијем, по окончању мандата није Фабију Максиму обновио диктаторска овлаштења, па су команду у рату са Ханибалом преузели конзули Гнеј Сервилије Гемин и Марко Атилије Регул. Током 216. пре Христа изабрани су нови конзули Гај Теренције Варон и Луције Емилије Паул. Одлучили су да напусте Фабијеву стратегију и да у одлучној директној бици победе Ханибала. Они су мобилизирали до тада највећу римску војску са циљем да се обрачунају са Ханибалом. Римска војска код Кане имала нешто мање од 90.000 војника. Фабије Максим их је упозоравао да много ризикују, да ризикују много више, јер ратују са тако огромном војском. Сматрали су да ће победити Ханибала, јер су располагали много већом војском. Одмах након катастрофалнога пораза у бици код Кане Римљани су се вратили на Фабијеву стратегију.

Два пута узастопце конзул Уреди

Изабран је по трећи пут за конзула 215. пре Христа као замена уместо преминулога конзула Луција Постумија Албина.[17] Фабије Максим се придружио другом конзулу у опсади Капуе. По четврти пут изабран је за конзула 214. пре Христа заједно са Марком Клаудијем Марцелом.[18] Преседан је да је по други пут узастопце постао конзул. Покушао је да зауме Касилинум у коме је био картагињански гарнизон. Намеравао је да нападне Касилинум, али претило је да тада Кампанијци нападну римски логор. Због тога је позвао другога конзула Mарцела да дође да му помогне, да задржи Кампанијце, који су покушавали да помогну опседнутима. Приликом опсаде рањено је много римских војника, па је Фабије Максим намеравао да одустане, али Марцел је инзистирао да наставе, па су онда заузели Касилинум.[19] Марцел се вратио у Нолу, а Фабије Максим је пустошио у Самнију, где је заузео неколико градова. У Луканији је заузео један град, а у Апулији је заузео Ацере.[20]

Легат у синовљевој војсциУреди

Фабијев син Квинт Фабије Максим Млађи изабран је за конзула 213. пре Христа заједно са Тиберијем Семпронијем Грахом. Предао је сину своји конзулску војску у Апулији. Наставио је да саветује сина као легат у синовој војсци. Из тога периода постоји анегдота, која илустрира римску дисциплину. У логору код Суесуле Фабије Максим је јашећи на коњу долазио да поздрави сина конзула, али син је послао ликторе, који су му наредили да сјаше пред конзулом.[21][22] Током 211. пре Христа Ханибал је кренуо на Рим са циљем да натера римску војску да дигне опсаду Капуе. Фабије Максим је саветовао да се не попушта и не одустаје од опсаде Капуе.

Tarent

Тарент и Калабрија

Освајање Тарента Уреди

По пети пут изабран је за конзула 209. пре Христа заједно са Квинтом Фулвијем Флаком.[23] Фабије Максим је намеравао да нападне Тарент, а за то време је Марцел требао да држи Ханибала у дефанзиви. [24] Фабије Максим је поручио команданту у Регију да пустоши Брутиј. Циљ је био да Ханибал не буде близу Тарента док га Фабије Максим осваја. Освојио је Тарент 209. пре Христа уз помоћ издаје.[25] Римска војска је након освајања града убијала и војнике и цивиле без разлике. Након покоља уследила је пљачка. Узели су 30.000 заробљеника и велики плен у вредности од 3.000 таланата.[26][27] Пад Тарента имао је огроман значај у Другом пунском рату. Због освајања Тарента заслужио је други тријумф. Током расправе по питаљу шта учинити са Тарентинцима. Фабије Максим се залагао да се поштеди становништво, а други су сматрали да треба да их снађе иста судбина попут Капуе.[28] На крају је одлучено да се гарнизон смести у град и да становништво остане и да се одлука одложи до краја рата.

Противник Сципиона Афричкога Уреди

Током 205. пре Христа Сципион Африканац је био изабран за конзула. Предложио је да се рат оконча инвазијом Картагине, али тај предлог је наилазио на отпор у Сенату, понајвише због противљења Фабија Максима Кунктатора, који је сматрао да је то исувише рискантан подухват и да је важније да се Ханибал избаци из Брутијума. Тврдио је да је током Првога пунскога рата инвазија Картагине завршила катастрофом. Сципион је на крају ипак добио одобрење Сената за инвазију Африке, али захваљујући Фабију Максиму није није одмах добио потребна средства. Фабије Максим је умро 203. пре Христа пре окончања Другога пунскога рата.

Претходи:
Луције Постумије Албин и Спурије Карвилије Максим
Конзул Римске Републике
заједно са Манијем Помпонијем Матоном
233. пре Христа

Следи:
Марко Емилије Лепид (к. 232. пре Хр.) и Марко Публиције Малеол


Претходи:
Луције Постумије Албин и Гнеј Фулвије Центумал
Конзул Римске Републике
заједно са Спуријем Карвилијем Максимом
228. пре Христа

Следи:
Публије Валерије Флак и Марко Атилије Регул (к. 227. пре Хр.)


Претходи:
Луције Емилије Паул и Гај Теренције Варон
Замена конзула Римске Републике
заједно са Тиберијем Семпронијем Грахом
215. пре Христа

Следи:
Фабије Максим и Марко Клаудије Марцел


Претходи:
Тиберије Семпроније Грах и Марко Клаудије Марцел
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Клаудијем Марцелом
214. пре Христа

Следи:
Квинт Фабије Максим (к. 213. пре Хр.) и Тиберије Семпроније Грах


Претходи:
Марко Валерије Левин и Марко Клаудије Марцел
Конзул Римске Републике
заједно са Квинтом Фулвијем Флаком
209. пре Христа

Следи:
Марко Клаудије Марцел и Тит Квинкције Крисп


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Фабије Максим 2
  2. Плутарх Фабије Максим 2
  3. Плутарх Фабије Максим 3
  4. Ливије 22.9
  5. Ливије 22.11
  6. Ливије 22.11
  7. Ливије 22.12
  8. Полибије 3.89
  9. Плутарх Фабије Максим 5
  10. Полибије 3.90
  11. Полибије 3.90
  12. Плутарх Фабије Максим 5
  13. Полибије 3.90
  14. Ливије 22.12
  15. Полибије 3.103
  16. Полибије 3.103
  17. Ливије 23.31
  18. Ливије 24.9
  19. Ливије 24.19
  20. Ливије 24.20
  21. Ливије 24.44
  22. Плутарх Фабије Максим 24
  23. Ливије 27.6
  24. Ливије 27.12
  25. Ливије 27.15
  26. Ливије 27.16
  27. Плутарх Фабије Максим 22
  28. Ливије 27.25

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.