Победа Тула Хостилија над Вејима и Фиденатима
Тул Хостилије (лат. Tullus Hostilius, до 642. пре Христа) је био трећи легендарни римски краљ, који је владао од 673. пре Христа до 642 пре Христа. Наследио је Нуму Помпилија. Био је ратоборни краљ, који је водио ратове против Албе Лонге, Фидена, Веја и Сабињана. Разорио је Албу Лонгу, а њено становништво је преселио у Рим и дао им грађанска права. Први је проширио римску територију ван зидина Рима. Изградио је прву зграду Сената Курију Хостилију.
Порекло[]
Унук је Хоста Хостилија, који се заједно са Ромулом јуначки борио приликом сабинске инвазије на Рим.[1] За разлику од Нуме Помпилија Тул Хостилије је био много ратоборнији краљ, а сматрају га ратоборнијим и од Ромула.
Покоравање Албе Лонге[]
Римљани и Албани су једни другима пљачкали земљу. Обе стране су послале изасланике тражећи одштету. Тул Хостилије је знао да Алба Лонга неће пристати, па ће то представљати добар повод за рат. Тул је примио албанске изасланике, али им није давао прилику да кажу шта траже, тако да су римски изасланици први тражили одштету и након одбијања су први прогласили Алби рат у року од 30 дана.[2] Тај рат је био сличан грађанском рату. Краљ Албе Лонге Клијулије кренуо је са својом војском на територију Рима.[3] Успоставио је логор и опколио је Рим великим јарком. Током опсаде Клијулије је умро, па су Албани именовали диктатора Метија Фуфеција.[4] Тул Хостилије је прошао крај непријатељскога логора и ушао је на територију Алба Лонге. Метије Фуфеције је кренуо за римском војском и предложио је преговоре, а на преговорима је предложио да спор реше избегавши велико проливање крви.[5] Претила је опасност да Етрурци искористе сукоб два латинска града.[6] Тул Хостилије и Метије Фуфеције одлучили су да се сукобе по три брата близанца са сваке стране и да двобојем реше исход рата.[7] Одлучено је да она страна која победи у двобоју влада другом страном.[8] Током двобоја најпре су погинула два Римљанина, а сва три Албана су била рањена. На крају је победио Римљанин.[9] Алба Лонга је након тога постала римски вазал.
Рат са Фиденатима и Вејима[]
Метије Фуфеције је био незадовољан новим положајем Албе Лонге као римскога вазала. Због тога је потакао Етрурце Фиденате и Веје на рат против Рима.[10] Када је Тул Хостилије кренуо у рата против Фидената Албани су као римски вазали кренули у рат на страни Римљана. У исто време Веји су дошли да помогну Фиденате.[11] На бојном пољу Римљани су били насупрој Вејана, а Албани насупрот Фидената. Метије је са Албанима кренуо према планинама намеравајући да дезертира и да се након битке приклони победнику. Фиденати су се препали да Албани намеравају да им зађу иза леђа, па су због тога побегли из битке.[12] Након тога Римљани су победили Вејане.
Разарање Алба Лонге[]
Након победе над Вејима и Фиденатима Тул је одлучио да казни Алба Лонгу. Метије Фуфеције је био кажњен везањем за двоја кола, која су га растргла.[13] Све становништво Алба Лонге пресељено је у Рим и добили су право римскога грађанства. Алба Лонга је након 400 година постојања била сравњена са земљом сем храмова који су били поштеђени.[14] Пресељењем Албана у Рим предуплао се број становника Рима.[15] Аристократија Алба Лонге примљена је међу римске патриције, а то су биле фамилије Јулије, Сервилије, Квинкције, Геганије, Куријати и Клелије.[16] Тул Хостилије је изградио зграду Сената, која се дуго звала Курија Хостилија.
Рат са Сабињанима[]
Сабињани су били након Етрураца најјачи од околних народа и по броју војника и по оружја.[17] Тул Хостилије се жалио да су Сабињани заробили неке римске трговце, а Сабињани су се жалили да су неки њихови људи задржани у Риму. Тул Хостилије је Сабињанима објавио рат.[18] Сабињани су добили помоћ од Веја. Тул је са римском војском први прешао на територију Сабињана и победио их је у шуми Малитиози.[19] Сабињани су се расули након напада римске коњице.
Мит и историја[]
Према легенди Тул је толико био заузет ратовима да је занемарио божју службу. Модерни историчари сумњају у истинитост свих догађаја везаних за ране римске краљеве. Тул Хостилије је вероватно историјска личност и вероватно је био римски краљ. Два догађаја, која се приписују периоду његове власти сматрају се историјским и десили су се током краљевског периода. Први догађај је разарање Албе Лонге. Други историјски догађај је била градња првобитне зграде Сената Курије Хостилије. Градња те зграде датира се око 600. пре Христа. Историчари сумњају у дуг период владавине римских краљева. Тул Хостилије је по Ливију владао 32 године, а просек за римске краљеве је био 34 године.
Литература[]
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]