FANDOM


Aegean Sea 192 BC

Распоред снага 192. пре Христа пред Римско-сиријски рат. Црвеном бојом су означени Селеукидско царство, Етолски савез и њихови савезници, а плавом бојом су означени Римска република, Македонија, Пергам и њихови савезници

Тоант (до 169. пре Христа) је био етолски стратег и политичар, који је имао истакнуту улогу у потицању Етолскога савеза и Антиоха Великога на рат са Римљанима, познат као Римско-сиријски рат.

Предлаже рат против Рима у савезу са моћним силама Уреди

На скупштини Етолскога савеза 193. пре Христа етолски стратег Тоант предложио је нову политику.[1] Предложио је да се успостави контакт са тројицом краљева, који су били антиримски расположени, а то су били спартански краљ Набид, Филип V Македонски и Антиох III Велики.[2] Тоант се жалио на римску доминацију у Грчкој и на то да Етолци нису били награђени, иако су сарађивали са њима у Другом македонском рату. Тоант је тражио рат са Римом, али тек кад се испитају намере великих краљева и могућега савеза са њима против Римљана. Пре рата са Набидом Етолски савез је саветовао да се савез грчких држава избори сам са Набидом без уплитања Римљана, али како то није било општеприхваћено Римљани су се 195. пре Христа умешали у Набидов рат.

Изасланици код три краља Уреди

Етолска скупштина је прихватила Тоантову политику, па су послали Тоантовога брата Дикеарха Антиоху, Никандра Филипу V Македонскоме и Дамокрита Набиду.[3] Дикеарх, Тоант и Никандар су били из истога места, из Трихоније. Међутим етолска скупштина није предложила ништа дефинитивно, него су изасланици само изњели предлоге код три краља са циљем да они размотре рат са Римом. Изложили су им предности рата са Римом и шта би могли да добију тим ратом. Набиду су указали да може да искористи прилику док Римљана нема у Грчкој, да би могао да поврати изгубљене градове. Филипа V су уверавали у сигуран успех, ако се удружи са Антиохом, Етолским савезом и Набидом против Римљана.[4] Тоантов брат Дикеарх лагао је Антиоха Великога да су Етолци, Филип V и Набид спремни за рат са Римљанима.[5] Та иницијатива није уродила неким плодом.

Нови састанак са Антиохом и позив Антиоху Уреди

Тоант је током 192. пре Христа отишао код Антиоха Великога и тај састанак је био успешнији од онога, који је годину дана раније подузео његов брат Дикеарх.[6] Антиох је послао Менипа да извиди каква је стварна ситуација у Грчкој.[7] Менип се обратио етолској скупштини, али још увек није било никаквих обећања да ће помоћи Етолском савезу, а ни Етолски савез није проглашавао рат. Тоант и његове присташе предложили су да скупштина позове Антиоха да ослободи Грчку и да посредује између Етолаца и Римљана.[8] Скупштина је то са одушевљењем изгласала.[9]

Неуспех у походу на ХалкидуУреди

Касније Етолци једно време нису сазивали скупштину, него је одлучивао ужи круг (апоклети). Одлучили су да заузму Деметријаду, Халкиду и Спарту. Тоант је отишао у Халкиду, Алексамен у Спарту, а Диокле је кренуо да помаже избеглом Еурилоху да се поново домогне власти у Деметријади. [10] Етолци и Еурилох заузели су Деметријаду, а Алексамен је у Спарти убио Набида и краткотрајно се домогао власти. После пљачке и етолскога подлога понашања Спартанци су убили Алексамена и истерали Етолце.[11] Тоант је код Халкиде доживео неуспех. Тоант се прикрадао Халкиди ноћу из више праваца са мање од 3.000 војника.[12] У Халкиди су на време открили да долази Тоант, па су добили помоћ из околних градова на Еубеји. Тоант је располагао са довољно војске за изненадни напад, али недовољно за опсаду, па је морао да се повуче. [13]

Наговорио је Антиоха да изврши инвазију на Грчку Уреди

Пад Деметријаде у руке Етолаца био је добра вест, коју је Тоант ишао да јави лично Антиоху Великоме. Тоант је затекао Антиоха усред његовога похода по Тракији. Позвао је Антиоха Великога да дође у Грчку док се налази у метежу и обавестио га је да су Етолци освојили Деметријаду.[14] Лагао је Антиоха да га сви једва чекају да дође и наговарао га је да целу флоту пошаље у Грчку. Антиох Велики је био охрабрен и претераним Тоантовим обећањима па је одлучио да са делом војске крене у инвазију на Грчку.[15] Антиох је упловио је у Деметријаду ујесен 192. пре Христа са 10.000 пешака, 500 коњаника и 6 слонова.[16] Антиох се појавио на скупштини Етолскога савеза у Ламији, где се после Антиохова одласка развила дискусија између Тоанта и мирољубивијега Фенеје.[17] Етолци су послушали Тоантов савет и склопили су споразум са Антиохом и изабрали га за свога врховнога команданта (стратега аутократора).

Каснији догађаји и смрт Уреди

Током Римско-сиријскога рата нема података о Тоантовом учешћу у ратним операцијама. Након Антиохова пораза у бици код Термопила 191. пре Христа и његовога бега у Малу Азију Етолци су били под опсадом у Хераклеји, па су Антиоху послали делегацију, у којој је био Тоант.[18] Тражили су од Антиоха да им пошаље копнене и поморске снаге још једном у Грчку, а ако га нешто спречава да им онда пошаље новца и војске.[19] Антиох им је дао новца и обећавао је да ће послати војну и поморску помоћ да спречи пад Етолије. Тоанта је међутим задржао код себе на двору.[20] Међутим након Антиоховога пораза у бици код Магнезије 190. пре Христа Римљани су од Антиоха тражили да им он преда Тоанта, Ханибала, Мнасилоха, Филона и Еубулида.[21] Био је испоручен Римљанима, али ослободили су га на инзистирање Никандра и Панталеонта.[22] Поново је постао активан у политици, па је 169. пре Христа постао политички противник Никандра и Пантелеонта.[23] Народ је због тога био толико разјарен против Тоанта да га је каменовао.[24]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 35.12
  2. Ливије 35.12
  3. Ливије 35.12
  4. Ливије 35.12
  5. Ливије 35.12
  6. Ливије 35.32
  7. Ливије 35.32
  8. Ливије 35.33
  9. Ливије 35.33
  10. Ливије 35.34
  11. Ливије 35.36
  12. Ливије 35.37-38
  13. Ливије 35.38
  14. Ливије 35.42
  15. Ливије 35.43
  16. Ливије 35.43
  17. Ливије 35.45
  18. Ливије 36.26
  19. Ливије 36.26
  20. Ливије 36.26
  21. Ливије 35.45
  22. Полибије 28.4
  23. Полибије 28.4
  24. Полибије 28.4

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]