FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Тит Манлије Торкват (вишезначна одредница)

Тит Манлије Империозус Торкват (лат. Titus Manlius Imperiosus Torquatus) је био римски војсковођа, који је три пута био биран за конзула и три пута за диктатора. Био је конзул 347,344 и 340. пре Христа. Добио је надимак Торкват (огрличар) након што је на мегдану убио најјачега Гала и као трофеј узео му огрлицу. Био је толико суров да је наредио да се погуби његов син јер није послушао очево наређење, да се не сукобљава ван строја са непријатељем. Започео је успешно Латински рат, победивши Латине у две битке.

Consul Titus Manlius Torquatus Beheading His Son.jpg

Конзул Тит Манлије Торкват убија свога сина

Оданост суровоме оцу Уреди

Његов отац Луције Манлије Капитолин Империозус био је изабран за диктатора 363. пре Христа, да би због епидемије обавио верски обред забијања клина.[1] Међутим Луције Манлије је објавио рат Херницима и почео да регрутује омладину, али када су се народни трибуни побунили против тога дао је оставку.[2] Током 362. пре Христа народни трибун Марко Помпоније извео је Луција пред суд јер је сурово кажњавао приликом регрутовања.[3] Једна од тачака оптужнице била је да је властитога сина Тита Манлија искључио из друштва и натерао да ради као најобичнији роб.[4] Када је Тит Манлије то чуо отишао је до куће народнога трибуна Марка Помпонија и ножем га присилио да се закуне да одустаје од оптужби против његовога оца.[5] Народни трибун је одустао од оптужби, али испричао је како га је Тит Манлије присилио. Народ је раније био љут на Луција Манлија и желео је да му суди због суровости, али ценили су оданост сина према оцу.

Мегдан са најјачим Галом Уреди

Тита Манлија су тим више ценили јер је остао одан и тако суровоме оцу. Народ је одлучио да му укаже и почаст, па је он био изабран као други од шесторице војних трибуна.[6] Током 361. пре Христа нове хорде Гала запретиле су Риму. Те године диктатор је био Тит Квинкције Пен.[7] Диктатор је извео огромну војску из града. Између њих и Гала налазио се мост на реци Анијен. Један Гал је изазвао на двобој најјачег Римљана и рекао нека двобој одлучи који од два народа је бољи.[8] Тит Манлије се јавио диктатору и замолио га да њему допусти да изађе Галу на мегдан.[9] Гал је био громада од човека, али ипак га је Тит Манлије успео да убије. као трофеј са њега је узео огрлицу попрскану крвљу и ставио је себи око врата.[10] Тада је добио надимак Торкват (Огрличар), а тај надимак је остао и његовим потомцима. Диктатор му је за велике заслуге доделио златан венац.

Диктатор 353. пре ХристаУреди

Током 353. пре Христа Римљани су се суочавали са више ратова. Ратовали су са Етрурцима и са Восцима. Етрурски гард Цере прикључио се Тарквинијензима, па су опустошили територију око римских солана.[11] Тит Манлије је тада био именован за диктатора и са конзулском војском објавио је рат Цеританима.[12] Церитани нису били спремни за рат, па су молили Римљане за мир. Римљани су им опростили због старих заслуга.[13] Након тога Тит Манлије је са војском кренуо на Фалиске, али пошто су Фалиске побегле пред римском војском онда им је Манлије пустошио имања, а градове је поштедео.[14] Пред конзулске изборе избио је спор диктатора Тита Манлија и народних трибуна. Народни трибуни су претили да се неће одржати избор за конзуле ако један од њих не буде плебејац.[15] Диктатор је био упоран и није то дозвољавао. Избори су због тога били одложени, док диктатору Титу Манлију Торквату није прошао мандат, а онда су државом владали интеррекси, који су спречавали избор плебејца за конзула.[16] Дошло се тако све до једанаестога интеррекса, када је коначно изабран плебејац. Крајем 349. пре Христа поново је именован диктатором, али само да би спровео изборе за конзуле.[17]

Конзул 347. пре Христа и 344. пре ХристаУреди

Први пут је изабран за конзула 347. пре Христа.[18] У то доба Рим ни са ким није водио рат. У то доба преполовљена је камата на дугове са 1/12=8,25% на 1/24=4,125%.[19] На тај начин олакшан је живот плебејцима, који су били притиснути дуговима. Продужени су и роково отплате дуга на три године. Други пут изабран је за конзула 344. пре Христа заједно са Гајом Марцијем Рутулом.[20] Те године посвећен је храм Јуноне Монете.

Одбија захтев ЛатинаУреди

Током 340. пре Христа Тит Манлије Торкват изабран је за конзула по трећи пут. У то време Латини су одлучили да се припреме за рат са Римљанима. Латини су били незадовољни својим положајем унутар Латинскога савеза. Они су давали једнако војске за војне походе као и Римљани, али нису имали никакво учешће у власти. Латин није могао да буде члан Сената, а није ни могао да буде изабран за конзула.[21] Представник Латина претор Луције Аније тражио је у Сенату да Латини постану равноправни, да буду бирани у Сенат и да један конзул буде Латин.[22] Тит Манлије се толико наљутио да је рекао да кад би Сенат и донио такву безумну одлуку, да би он убио сваког Латина у Сенату.[23] Сматрао је то дрским и безбожним предлогом да странци буду у Сенату.[24] Након Манлијевих речи сенатори су одбили предлог Латина и прогласили су рат против њих.[25] Уследио је Латински рат, који је трајао од 340. до 338. пре Христа.

Убија свога сина Уреди

Конзули Тит Манлије Торкват и Публије Деције Мус донели су одлуку да пооштре војну дисциплину пред рат са Латинима. Наређено је да нико не сме да се упушта у сукоб ван свога строја.[26] Конзулов син није послушао наређење, него се упустио у један двобој са истакнутим Латином.[27] Победивши у двобоју, сав радостан пожурио је да се похвали оцу да је достојан његова имена. Међутим Тит Манлије Торкват је одлучио да свога сина казни на смрт као пример другима због непоштовања наређења.[28] Ликтор је погубио конзуловога сина пред окупљеном војском.[29]

Битка код Везува Уреди

Велика битка између Латина и Римљана одиграла се крај Везува 340. пре Христа. Манлије је комадовао десним, а други конзул Публије Деције Мус левим крилом. Конзули су пред битку добили пророчанство да ће победити они чији се војсковођа жртвује. Због тога су донели одлуку да се од њих двојице жртвује онај чије крило се буде повлачило.[30] Када је током битке Децијево крило почело да се повлачи тада је Публије Деције Мус јурнуо усред непријатељске војске.[31] Око њега су падали непријатељски војници, све док га нису погодили и срушили многим копљима. Међутим до тога тренутка већ је латинска војска била обесхрабрена, а римска охрабрена па се престала повлачити и поново је кренула. Тит Манлије Торкват је касније успео да победи Латине и заузме им логор.[32]

Битка код Трифанума Уреди

Преживели Латини поново су се окупили у Весцији. Њихов војсковођа Нумизије тврдио им је да су Римљани само формално победили и да су латински губици велики али да лакше могу да надокнаде губитке него Римљани.[33] Убрзо су Латини добром пропагандом регрутовали нову војску међу Волсцима и по Лацију, међу омладином.[34] Међутим, та у нереду сакупљена војска није била достојан противник римској војсци под заповедништвом Тита Манлија Торквата. Битка се одиграла код Трифанума, а Латини су се одмах предали чим им је пришла римска војска.[35] Након тога предали су се и Кампанци.

Повратак у РимУреди

Када се Тит Манлије Торкват вратио у Рим дочекали су га само старији људи. Омладина га је сматрала проклетим због тога јер је убио свога сина.[36] Када су Антијати почели да нападају римске територије Тит Манлије није могао у поход због лошег здравља, па је због тога именовао диктатора Луција Папирија Краса. Био је диктатор још једном током 320. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 7.3
  2. Ливије 7.3
  3. Ливије 7.4
  4. Ливије 7.4
  5. Ливије 7.5
  6. Ливије 7.5
  7. Ливије 7.9
  8. Ливије 7.9
  9. Ливије 7.9
  10. Ливије 7.9
  11. Ливије 7.19
  12. Ливије 7.19
  13. Ливије 7.20
  14. Ливије 7.20
  15. Ливије 7.21
  16. Ливије 7.21
  17. Ливије 7.26
  18. Ливије 7.27
  19. Ливије 7.27
  20. Ливије 7.28
  21. Ливије 8.4
  22. Ливије 8.5
  23. Ливије 8.5
  24. Ливије 8.5
  25. Ливије 8.6
  26. Ливије 8.6
  27. Ливије 8.7
  28. Ливије 8.7
  29. Ливије 8.7
  30. Ливије 8.6
  31. Ливије 8.9
  32. Ливије 8.10
  33. Ливије 8.11
  34. Ливије 8.11
  35. Ливије 8.11
  36. Ливије 8.11

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.