Тит Ларције Флав (или Руф) (лат. Titus Lartius) био је један од најистакнутијих конзула ране Римске републике. Два пута је био конзул. Први је римски диктатор. За време свога мандата диктатора вештим дипломатским акцијама спречио је рат са Латинима.
Породица[]
Ларцији су били етрурска породица у Риму. То се претпоставља на основу сличности имена са именима етрурских краљева Ларс Порсена и Ларс Толумније. Титов брат Спурије Ларције био је један од хероја Римске републике јер је заједно са полулегендарним Хорацијем Коклом и Титом Херминијем обранио дрвени Сублицијев мост, којим се преко Тибра улазило у Рим. Спурије Ларције је био конзул 506. пре Христа и 490. пре Христа.
Опасност од рата са Сабињанима и Латинима[]
Тит Ларције је по први пут именован за конзула 501. пре Христа заједно са Постумом Коминијем Аурунком.[1] Током његовога мандата било је метежа у Риму, који се приписивао младим Сабињанима.[2] Годину дана раније Спурије Касије Висцелин победио је Сабињане.[3] Због тога је изгледало да би опет могао да се потпали рат са Сабињанима. Напетост је посебно нарасла јер је Октавије Мамилије, зет Тарквинија Охолога, успео да наговори све Латине да се спреме за рат са Римљанима.[4] Циљ Октавија Мамилија је био да се у Риму поново устоличи Тарквиније Охоли као краљ.
Први римски диктатор[]
Под тим условима када се Римска република налазила у опасности одлучено је да се именује посебан магистрат, који се тада звао претор максимус, а касније се та функција назвала диктатором. Римски диктатор је имао врховну власт у вршењу својих дужности. За разлику од конзула на одлуке диктатора није се могла уложити жалба.[5] Ипак мандат диктатора био је ограничен на период од шест месеци. Сенат је давао смерницу конзулима да именују диктатора, а Постум Коминије је за диктатора одабрао свога колегу Тита Ларција. Тит Ларције је онда за свога команданта коњице именовао Спурија Касија Висцелина.[6]
Дипломатијом је спречио рат са Латинима[]
Када су Сабињани сазнали да су Римљани прогласили диктатора послали су изасланике у Рим. Римљани су од њих тражили да плате штету за претходни рат. Преговори са Сабињанима су пропали, па је Сабињанима проглашен рат, али ниједан страна није подузимала ниједну акцију против друге стране. Тит Ларције је спровео цензус и утврдтио је да има 150.700 пунолетних грађана.[7] На основу спроведенога цензуса разврстао је грађане у центурије и припремио се за рат са Латинима. Међутим подузео је разне дипломатске акције да би избегао рат са Латинима.[8] Слао је тајно најзначајнијим Латинима поуздане људе у које они нису сумљали, а слао је и изасланике. Када је део Латина пљачкао римске територије Тит Ларције је против њих послао бирану војску и тада је заробио много Латина.[9] Са њима је поступао што је могао боље и придобио је их љубазношћу, па су они по повратку у своје градове постали мали римски амбасадори.[10] Рат са Латинима је на тај начин спречен захваљујући дипломатским акцијама Тита Ларција. Повукао се са позиције диктатора пре истека мандата.
Сецесија плебејаца
Касније дужности[]
По други пут је био конзул 498. пре Христа заједно са Квинтом Клелијем Сикулом.[11] Током 494. пре Христа Тит Ларције се залагао да се народ ослободи терета дуга. Током Прве сецесије плебејаца Тит Ларције је био један од изасланика, које је Сенат послао да преговарају са плебејцима.[12] Током 493. пре Христа био је легат код конзула Постума Коминија Арунка и учествовао је у опсади Кориола.[13] Када су Римљани напали град Кориоле остали Волшчани су показали солидарност и дошли су да помогну. Конзул Постум Коминије Аурунк је тада поделио снаге, па је једним делом кренуо на оне Волшчане, који су долазили да помогну граду под опсадом, а други део снага под командом Тита Ларција оставио је да наставе опсаду.[14] Тада се посебно истакао Кориолан чијим заслугама је освојен град.
Литература[]
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]