FANDOM


Тирибаз (грч. Τιρίβαζος) је био персијски војсковођа, сатрап Јерменије и касније Лидије почетком 4. века за време влaсти персијског цара Артаксеркса II. За време Коринтског рата залагао се за промену курса персијске политике и његовим заслугама склопљен је Анталкидин мир. Заслужан је за персијску победу над Евагором у Кипарском рату.

450px-Persepolis 1-13.jpg

Десет хиљада у Тирибазовој сатрапији Уреди

Након битке код Кунаксе и погибије Кира Млађега повлачило се Десет хиљада грчких плаћеника. Тирибаз је тада био сатрап Западне Јерменије. Када су грчки плаћеници приликом повлачења дошли до његове сатрапије Тирибаз им је предложио примирје. По прихваћеном споразуму обе стране су се требале уздржати да нападају једна другу, а Грци нису смели да пљачкају, него да узму само толико колико им је потребно док се налазе у Тирибазовој сатрапији. Тирибаз је са дистанце посматрао кретање Десет хиљада и имао је намеру да их нападне на планинском прелазу преко којега су морали да прођу. Грци су чули шта сатрап намерава, па су пожурили да осигурају прелаз. Напали су Тирибаза, његову војску су натерали у бег и заробили су и сам Тирибазов шатор.

Тирибазова проспартанска политика Уреди

Касније је наследио Титрауста као сатрап Лидије владајући из Сарда. Током 393. (или 392) пре Христа код њега је дошао спартански адмирал Анталкида да би преговарао о миру.[1] Тирибаз је био уверен да би Персија требала да подржи Спарту. Анталкида је предложио да Спарта призна персијску власт над грчким градовима Мале Азије, а да заузврат добије персијску подршку.[2] Примио је представнике и других грчких држава укључених у рат. Тирибаз је сазвао мировну конференцију у Сарду на којој се расправљало о миру, а били су присутни представници многих грчких држава укључених у рат. Атина је послала своје изасланике на челу са Кононом са циљем да неутралишу спартанску иницијативу. Ти преговори су пропали. Тирибаз је био забринут због Кононових акција, па га је ухапсио.[3] Тирибаз је сматрао да Атина представља већу опасност за Персију, па је тајно почео да помаже спартанску флоту. Тајно је Анталкиди дао већу количину новца.[4] Када је 391. пре Христа персијски цар сазнао за то сменио га је, а на његово место поставио је Струту, који је наставио са антиспартанском политиком. Артаксеркс II није веровао Спарти, јер су га изневерили након Пелопонескога рата.

Анталкидин мир Уреди

Због атинске политике помагања Евагоре на Кипру дошло је до нове промене персијске политике током 387. пре Христа, па је Тирибаз поново постао сатрап. Заједно са Анталкидом помагао је поновну изградњу спартанске флоте, да би угрозили атинске интересе. Угрозили су снабдевање Атине житом, па су тако присилили Атину да пристане на преговоре. На преговорима зараћених страна Тирибаз је заступао самога персијскога цара. Тирибаз и Анталкида били су посредници између персијског и спартанског краља. Ти преговори довели су до Анталкидина мира ( или Краљевог мира), који је персијски цар диктирао осталим учесницима 387. пре Христа.

800px-Ancient kingdoms of Cyprus-ru.svg.png

Десет античких краљевина на Кипру

Кипарски рат Уреди

Евагора није прихватио Анталкидин мир, али Атина га је прихватила, па није више помагала Евагору. Једно време Персија је била заокупљена гушењем побуне у Египту, па је Евагора имао времена да изгради флоту и припреми се. Персијски сатрапи Тирибаз и Оронт напали су Кипар 381. пре Христа са много већом војском од оне, коју је Евагора имао на располагању.[5] Евагора је тајно добио помоћ од египатског владара Акориса и од владара Карије Хекатомна.[6] Евагора је пиратским нападима на бродове око Кипра онемогућавао снабдевање персијске војске на Кипру.[7] Због несташице хране у персијским редовима дошло је до побуне, која је једва угушена.[8] Евагора је добијао много жита и новца од краља Египта Акориса. Персијанци су успели да довезу жито користећи целу флоту за заштиту конвоја. Евагора је опремио флоту од 200 бродова.[9] У великој поморској бици код Китијума (Ларнака) 381. пре Христа Персијанци су уништили Евагорину флоту,[10] па се Евагора морао затворити унутар Саламине. Након победе Персијанци су опседали Саламину и са копна и са мора.[11] Тирибаз је добио заповедништво у рату против Евагоре. Договарао се са Евагором под којима условима би се окончао рат. Тражио је од Евагоре:

  • да се повуче из свих кипарских градова
  • да плаћа фиксни данак Персији
  • да буде персијски вазал.

Евагора је пристао на прва два услова, а што се тиче покоравања персијском краљу пристајао је да односи буду као краљ према краљу. Није дошло до споразума, а рат је наставио други персијски војсковођа Оронт, који је био љубоморан на Тирибаза, кога је оптужио пред персијским царем. Рекао је да је Тирибаз могао да заузме Саламину и да се договарао са Евагором. Артаксеркс је поверовао Оронту и ухапсио је Тирибаза.[12] Оронт је преузео заповедништво у рату са Евагором и са њим је 380. пре Христа или 379. пре Христа склопио споразум, који је садржавао само прве две тачке. Евагора по томе споразуму није персијски вазал, него остаје номинално краљ Саламине.

Оптужбе и суђењеУреди

Тирибаз је био позван на краљевски двор да би му се судило због сумњи да је склопио тајни договор са Евагором. На персијском двору чекао је да се персијски цар врати из похода против побуњених Кадузијаца. Глос је био љут, јер је његов таст Тирибаз ухапшен, па је закључио тајни споразум са Египтом и Спартом. Евагора је преко Спарте снабдео Глоса документима, који су компромитовали Оронта, па су га уценили. Артаксеркс II је схватио да га је Кипарски рат превише коштао, око 15.000 таланата, а није остварен крајњи циљ. Тирибаза је ослободи, а Оронт је поново пао у немилости.

Завера против краља Уреди

Не само да је ослободио Тирибаза него му је и понудио да се ожени једном персијском племкињом. Међутим касније је цар прекршио реч и сам се оженио том женом. Тирибаз се узалуд жалио због тога краљева потеза. Сматрао је да више не треба да буде лојалан персијском цару, па је нахушкао најстаријег Артаксерксова сина Дарија да припреме заверу. Тирибазове планове открио је један еунух, па су завереници били похватани. Када је дошла стража да га ухапси Тирибаз је пружио отпор, па је тада и погинуо.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 4.8.12
  2. Ксенофонт, Хеленика 4.8.14
  3. Диодор са Сицилије 14.85
  4. Ксенофонт, Хеленика 4.8.16
  5. Диодор 15.2
  6. Диодор 15.2
  7. Диодор 15.3
  8. Диодор 15.3
  9. Диодор 15.3
  10. Диодор 15.3
  11. Диодор 15.4
  12. Диодор 15.8

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.