FANDOM


Тимотеј (грч. Τιμόθεος, до 354. пре Христа) је био атински државник и војсковођа (стратег). Настојао је да оживи атинске хегемонистичке амбиције помоћу атинске доминације у Другом атинском савезу. Агресивном политиком отуђио је атинске савезнике, који су се побунили за време Савезничког рата. Био је син атинског војсковође Конона. Све очево богатство потрошио је изградивши атинску флоту. Исократ је сматрао да је Тимотеј изнад генерала његова времена.

Second athenian league map

Друго атинско поморско царство

Рани походиУреди

Од 378. до 356. пре Христа Тимотеј је често био стратег за време ратова Атине и Спарте. У то време атинске намере су биле да се обнови Делски савез и да Атина влада морима. Био је то Други атински поморски савез. Након што је Спартанац Сфодрија 378. пре Христа покушао да заузме Пиреј Атина је заратила са Спартом. Атињани су одредили три заповедника за рат са Спартом: Тимотеја, Хабрију и Калистрата.

Поход на западну обалу ГрчкеУреди

Тимотеј је заповедао флотом од 60 бродова, која је пловила 375. пре Христа око Пелопонеза,[1] демонстрирајући атинску поморску надмоћ над Спартом. На тај начин Атињани су спречили Спарту да нападне Беотију, па је Теба повратила околне градове.[2] Тимотеј је ставио Коркиру под атинску контролу,[3] односно Коркира је постала члан Другог атинског поморског савеза. Наговорио је Кефаленију да уђе у савез , а осигурао је подршку и Акарнанаца и Молошана,[4] па су и они постали чланови савеза. Тимотеј је готово читав запад Грчке ставио под атинску контролу. Међутим суочио се са великом несташицом новца. Атина је била у веома лошем финансијском стању, тако да је скуштина често изгласавала походе, али није изгласавала новац за те походе. Спартанци су против Тимотеја послали једну флоту од 55 бродова, али Тимотеј је победио спартанску флоту крај обала Акарнаније.[5] Током 375. пре Христа на персијски захтев склопљен је мир између Атине и Спарте, па су Атињани позвали Тимотеја да се врати.[6] Приликом повратка зауставио се на Закинтосу.[7] Вратио је на Закинтос прогнанике, припаднике демократске струје. Они су успоставили тврђаву и прогласили прикључење атинском савезу. Олигархијска странка се жалила Спарти, па се због Тимотејеве интервенције на Закинтосу обновио рат. Спарта је интервенисала на Закинтосу, а послали су и флоту према Коркири, коју ипак нису успели да је заузму.

Опсада Коркире 373. пре Христа Уреди

Током 373. пре Христа Мнасип је кренуо у освајање Коркире. Заповедао је спартанском флотом од 65 трирема, а имао је и 1.500 војника.[8] Заузео је део територије острва, па су Коркирани тражили помоћ од Атине. Атињани су 373. пре Христа послали Тимотеја на челу флоте од 60 бродова, која је требала да дође у помоћ опседнутој Коркири.[9] Послали су пре тога Ктесикла са 600 пелтаста, који су до Коркире дошли копненим путевима преко територија пријатељских држава. Сам Тимотеј није имао довољно посаде, а ни новца, па је пловио дуж Егеја до Тракије док није напунио бродове, а добио је и додатних 30 бродова. Обезбедио је и додатна савезништва. Међутим када се вратио до Атине било је већ прекасно да иде да интервенише на Коркиру. Најпре су га сменили, али када су видели да се вратио са опремљеном флотом и више бродова вратили су му позицију.[10] Међутим дошао је са мало новца, па се сумњало да га је проневерио. Оптужили су га Ификрат и Калистрат. Суђење су одгодили до његова повратка са Коркире. Атињани су раније послали Ктесикла, који је успео да спаси Коркиру. Када је атинска флота са Тимотејем и Ификратом стигла до Коркире опсада Коркире је већ била окончана.[11]

Суђење и ослобађањеУреди

Због великога кашњења приликом опсаде Коркире Атињани су га оптужили и судили су му. Његовог благајника осудили су због проневере, а њега су ослободили захваљујући интервенцији његових моћних пријатеља Јасона од Фере и Алкете I од Епира, који су на суђењу сведочили њему у корист. Осим тога и краљ Македоније Аминта III да би показао подршку послао му је дрвену грађу за кућу. Када су га ослободили отишао је са атинском флотом и заузео Коркиру и победио је спартанску флоту у поморској бици крај Акарнаније.

У персијској службиУреди

Свој властити новац трошио је да изгради атинску флоту. Пошто му је преостало мало новца напустио је Атину и отишао је 372. пре Христа да заради новац као плаћеник у персијској служби. Вратио се у Атину, па су га 366. пре Христа послали као подршку персијском сатрапу Фригије Ариобарзану. Међутим када је стигао у Малу Азију Тимотеј је сазнао да се Ариобарзан побунио против персијског цара, па је у складу са атинским инструкцијама одлучио да му не помаже. Атина се придржавала Анталкидина мира (Краљев мир) из 387. пре Христа.

Осваја Самос, Торон и Трачки ХерсонезУреди

Са војском је тада кренуо да заузме Самос, који је био под персијском контролом. Самос није био заштићен одредбама Анталкидина мира, па га је Тимотеј заузео након десетомесечне опсаде (366-365. пре Христа).[12] Након протеривања локалнога становништва на Самос је населио атинске клерухе.[13] Атињани су 365. пре Христа послали Тимотеја да преузме заповедништво од Ификрата, који је пуне три године настојао да потчини Амфипољ. Тимотеја су Атињани поставили као заповедника флоте, која је дејствовала дуж македонске обале и дуж Халкидике. Тимотеј се по доласку суочавао са савезом Амфипоља и Олинта. У то време нови македонкси краљ Пердика III преузео је власт и неочекивано је подржао Тимотеја.[14] Након тога Тимотеј је заузео Торон, који је користио као базу за рат против Олинта и Амфипоља.[15] Олинт је унајмио Харидема, али након заробљавања Харидем је ступио у атинску службу.[16] Тимотеј је након тога доживео неуспех код Амфипоља, главнога циља рата. Да би повратио престиж и да би дошао до средстава потребних за плаћање војске Тимотеј је 364. пре Христа кренуо на Херсонез.[17] Сест је тада још увек држао Ариобарзан, а град се налазио под опсадом Маузола и Котиса. Деблокада Сеста је била од стратешкога значаја, јер се радило о граду, који је контролисао стратешки важан мореуз за снабдевање Атине житом.[18] Сест попут Самоса није био заштићен одредбама мировнога споразузма. Након ослобађања Сеста Тиметеј је заузео Критоту и започео је рат са трачким краљем Котисом.[19] Ификрат је у то време ратовао на страни Котиса, али Тимотеј је ипак успео да заузме многе Котисове градове и узме много ратнога плена.[20] Ариобарзан је био захвалан Тимотеју због помоћи у рату са Котисом и са персијском војском, па је Тимотеју препустио два града на Трачком Херсонезу Сест и Критоту.[21] Тимотеј је након тога дигао опсаду Кизика.[22] Атински конвоји могли су да пролазе крај Сеста и Лампсака и Перинта крај Кизика и Бизантија.

Поход у Халкидици и Македонији Уреди

Тимотеј се 363. пре Христа вратио на Халкидику. Пердика III је раскинуо везе са Атином и почео је да помаже Олинт и Амфипољ, али онда се суочио са Тимотејевим нападом са истока и са нападом са запада, одакле је Македонију угрожавао Менелај из Пелагоније, краљ Линкестије.[23] Менелај је снабдевао Атињане и помагао им да воде рат са Пердиком. Када је Тимотеј освојио Пидну добио је погодну луку за даљње операције. Победом код Потидеје Атињани су добили контролу над Солунским заливом. Контролом Потидеје и Торона изоловао је Олинт од мора, а онда је у том подручју освојио неколико градова.[24] Два пута је покушао да заузме стратешки важан Амфипољ, који контролише оближње руднике сребра и злата, али у тим покушајима није успео.

Свој новац потрошио за атинску морнарицу Уреди

Тужбу потив њега поднео је Аполодор, син банкара, коме је Тимотеј дуговао новац. Демостен је говорио у његову обрану, а из тога говора се види како је Тимотеј потрошио велико богатство свога оца да би изградио атинску морнарицу. Демостен је излагао колико се Тимотеј жртвовао за јавно добро.

Савезнички рат Уреди

Тимотеј је апеловао на војску да пређе на Еубеју, па је 358. или 357. пре Христа велика атинска војска за три дана избацила Тебанце са Еубеје. За време Савезничког рата (357–355. пре Христа) Атињани су послали Тимотеја, Ификрата, Хареса и Менеста (Ификратовог сина) као заповеднике војске, која је требала да угуши побуну савезника.

Ификрат и Тимотеј и Херес су заједнички командовали током 356. пре Христа. Планирали су да нападну Бизантиј, да навуку побуњене савезнике да дођу у помоћ Бизанту, па да се са њима обрачунају у великој поморској бици на Хелеспонту. Када је требало да дође до битке дигла се олуја, која је омела Атињане. Ификрат и Тимотеј су одбијали да уђу у битку при таквом невремену. Због тога их је Харес оптужио за издају, па су били смењени и дошло је до суђења.

Суђење и смртУреди

На суђењу главни тужилац је био Харес. Према Корнелијусу Непосу Харес је сам ступио у битку, у којој је лоше прошао. Да би оправдао свој пораз оптужио је Тимотеја и Ификрата да га нису подржали. Ификрат је имао мање политичких непријатеља од Тимотеја. Ификрат је ослобођен, а Тимотеј је осуђен на високу новчану казну. Пошто није могао да плати огромну казну повукао се у Халкиду, где је и умро.

Касније су Атињани жалили због неправдног поступка према Тимотеју, па су његовом сину Конону опростили највећи део очевог дуга. Тимотеју у част Атињани су подигли статуе на Агори и Акропољу.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 5.4.63
  2. Ксенофонт, Хеленика 5.4.63
  3. Ксенофонт, Хеленика 5.4.64
  4. Диодор, 15.36
  5. Ксенофонт, Хеленика 5.4.65
  6. Ксенофонт, Хеленика 6.2.2
  7. Ксенофонт, Хеленика 6.2.2
  8. Диодор, 15.36
  9. Диодор, 15.47
  10. Диодор, 15.47
  11. Диодор, 15.47
  12. Buckler стр.354
  13. Buckler стр.354
  14. Buckler стр.356
  15. Buckler стр.356
  16. Buckler стр.357
  17. Buckler стр.357
  18. Buckler стр.357
  19. Buckler стр.357
  20. Buckler стр.357
  21. Buckler стр.357
  22. Buckler стр.359
  23. Buckler стр.370
  24. Buckler стр.370

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.