FANDOM


Tigran Mets

Тигран Велики

Тигран Велики, понекад зван и Тигран II (140—55 пре Христа) је био краљ Јерменије из династије Артаксида од 95. пре Христа до 55. пре Христа. За његове власти Јерменија је постала једно време најмоћнија држава источно од Римске републике. Под његовом влашћу Јерменије се проширило далеко ван својих традиционалних граница, па се Тигран Велики почео називати царем. Упустио се у бројне сукобе са моћним суседима Партијом, Селеукидским царством и Римском републиком. Лукул је због Тиграновога одбијања да преда свога таста Митридата VI од Понта током 69. пре Христа против њега повео рат и победио га у бици код Тигранокерте и у бици код Артаксате. Тигран је тада изгубио све територије јужно од Таура, укључујући Сирију и Киликију. Помпеј је 66. пре Христа обновио рат и натерао је Тиграна да се преда. Тиграну је остала краљевина Јерменију у границама пре територијалне експанзије, али морао је да плати 6.000 таланата ратне одштете.

Талац на партском двору Уреди

Син је Артавазда I од Јерменије. Када је Митридат II од Партије победио Артавазда онда је Артавазд морао да му преда свога сина Тиграна Великога да буде талац на Митридатовом двору.[1] Артавазд је према једнима поражен 105. пре Христа, а према другима 112/111 пре Христа.

Краљ Јерменије Уреди

Током 95. пре Христа умро је јерменски краљ Тигран I, па је Митридат II од Партије онда ослободио Тиграна Великога да преузме трон Јерменије.[2] Тигран Велики му је заузврат морао да преда 70 долина у Атропатени.[3] Тигран је своју владавину започео освајањем Софене и свргавањем Артана, једног од потомака Заријадра. Постао је Митридатов савезник оженивши се његовом ћерком Клеопатром.[4][5] Освојио је Каподокију истеравши из ње Ариобарзана I Филоромана.[6] Сула, који је у то време био намесник Киликије је успео да победи јерменску војску и да Ариобарзану врати трон.[7] За време Првога митридатовога рата помагао је Митридата VI од Понта, али пазио је да не буде директно увучен у рат. Док је Митридат освајао римске поседе у Малој Азији Тигран је требао да шири свој утицај на Истоку.
603px-Maps of the Armenian Empire of Tigranes

Јерменија у време Тиграна Великога

Стварање Велике Јерменије Уреди

Тигран је након смрти Митридата II од Партије искористио нестабилност у Партији, па је вратио територије 70 долина Атропатене, које је раније морао да преда Партији.[8] Након тога пустошио је и осталим територијама Партије око Ниниве и Арбеле. Освојио је Гордијену на горњем току Тигра и Осроену.[9] Партија је била немоћна пред Тиграновом војском и изгубила је велике територије.[10] У Мезопотамији је населио много Грка из Киликије и Каподокије.[11] Заузео је Сирију, Феникију и Киликију 83. пре Христа истеравши Антиоха X Еусеба.[12] Номадске Арапе је преселио у градове. Тигран је имао обичај да разара насеља и да становништво присилно пресељава и меша у друге крајеве.[13] Пошто је Тигран контролисао много краљевина себе је називао краљ краљева.[14] Помпа на његовом двору одговарала је помпи великих оријенталних дворова, а око њега су у послузи увек била 4 краља.[15] Тигран није био омиљен код својих грчких поданика, јер је био деспот. Почео је да гради нову престолницу Тигранокерту, коју је населио бројнијм народима, укључујући Арапе, Грке и Јевреје.[16] Само током 77. пре Христа освојио је део Каподокије и део од 300.000 становника је населио у Тигранокерту.[17] Град је просперирао као значајан центар хеленизма, заједно са театрима, парковима и ловиштима. Тигранокерта је била окружена 25 метара високим бедемима, који су били довољно широки, да су служили као штале за коње.[18] Међутим серијом римских победа у Митридатовим ратовима приближавао се крај јерменске хегемоније у том подручју.

Лукулов ултиматум и почетак рата са ТиграномУреди

Између Римљана и Јерменије неколико декада трајао је период затегнутости. Током Трећега митридатовога рата римска војска под заповедништвом Луција Лицинија Лукула постигла је значајне успехе и натерала је Митридата VI од Понта да потражи уточиште код свога зета Тиграна Великога.[19] Тигран пре тога није помагао свога таста Митридата у рату против Римљана. Иако је примио свога таста у своју краљевину Тигран се од њега дистанцирао држећи га на одстојању у забаченим пределима Јерменије и није га примао на двор.[20] Дистанцирањем од Митридата Тигран је настојао да избегне да изазива Римљане и да на тај начин очува неутралност.[21] Лукул је послао свога амбасадора Апија Клаудија Пулхера да ултимативно тражи од Тиграна да преда Митридата или да се суочи са ратом. Тигран је одбивши Лукулов ултиматум био присиљен да се припрема за рат.[22] Пошто је рат постао неизбежан Тигран је престао да се дистанцира од Митридата VI од Понта и са њим је припремио план да они ударе први.[23] Иако није имао одобрење од Сената за рат против Јерменије Лукул је одмах почео да се припрема за инвазију на Јерменију и био је много бржи него што је Тигран очекивао. Кренуо је 69. пре Христа преко Каподокије и преко Еуфрата у регион Тсопка.[24] Тигран је дао да се убије први, који му је јавио ту вест, тако да се касније нико није усуђивао да му каже истину.[25] Први, који се ипак окуражио да му рече истину био је Митробурзан, па га је Тигран због тога на челу 3.000 коњаника и нешто пешадије послао против Лукула.[26] Митробурзан је међутим био поражен.

Битка код Тигранокерте Уреди

Тигран Велики је након Митробурзановога пораза напустио Тигранокерту и кренуо према Тауру да би регрутовао нове снаге.[27] Лукул је за њим послао Луција Лицинија Мурену и Секстилија са циљем да га ометају и спречавају разне војске да му се придружују.[28] Секстилије је напао арапску војкску, која је долазила Тиграну. Луције Лициније Мурена је напао Тиграна, док је са војском пролазио кроз узак кланац.[29] Тигран је успео да побегне остављајући сву комору, а том приликом погинули су или заробљени многи, који су били са њим. [30] Лукул је почео да опседа Тигранокерту.[31] Према Апијану Тигран Велики располагао је пред битку код Тигранокерте са 250.000 пешака и 50.000 коњаника.[32] Многи историчари сумњају у те податке и сматрају да су те бројке превише напухане.[33] Плутарх је написао да је Тигран сматрао да је Лукулова војска премалена и рекао је да ако су дошли као амбасадори да их има превише, а ако су дошли као војници да их има премалено.[34] Опсада Тигранокерете натерала је Тиграна да Лукулу понуди битку. Две војске суочиле су се југозападно од Тигранокерте 69. пре Христа. Јерменска војска састојала се од три дела. Два краља, Тигранова вазала, командовали су левим и десним крилом, а Тигран Велики заповедао је центром, у коме се налазила елитна јединица катафракта. Када је схватио да јерменски катафракти представљају највећу опасност Лукул их је напао уз помоћ галске и трачке коњице.[35] Неколико римских кохорти је заобишло катафракте и са брда је напало катафракте на изложене неоклопљене делове. Поражемни катрафракти, који су настојали да побегну изазвали су неред и колапс властитих редова и на крају распад пешачких јединица.[36] Распад се проширио по целој војсци. Тигран Велики је са својом комором побегао према северу, а цела његова војска се расула.[37]

382px-Mithridates VI Louvre white background

Митридат VI од Понта

Губитак територија Уреди

Пошто више није било војске, која би бранила Тигранокерту становништво града и иначе нелојално Тиграну отворило је капије римској војсци и Лукулу.[38] Римска војска је по уласку у град започела са великом пљачком. У граду се налазила Тигранова ризница са 8.000 таланата.[39] Битка се окончала и великим јерменским територијалним губицима. Тигран је изгубио већину територија јужно од Таура.[40] Антиох XIII Азијатик је искористио прилику и уз подршку народа преузео је власт у Сирију.[41] Након 14 година Селеукиди су се тада поново домогли Сирије. Иако се битка окончала веома великим губицима по Тиграна ипак битка није била одлучујућа, тј рат се није окончао. Тигран и Митридат су се повлачили на север и били су способни да углавном избегавају римску војску.[42] Поново их је Лукул победио у бици код Артаксате, али они су поново побегли.[43] Лукулова војска се са друге стране побунила 68. пре Христа тражећи повратак кући, па је Лукул због тога био присиљен да повуче војску из Јерменије 67. пре Христа.[44]

Помпејев рат Уреди

На предлог народнога трибуна Гаја Манилија Помпеју је 66. пре Христа поверено заповедништво у рату против Митридата VI од Понта и Тиграна Великога.[45] Помпеј је најпре започео рат против Митридата VI од Понта. Краљ Партије Фрат III је тражио од Тиграна Великога да му преда Мезопотамију као услов да му помогне у рату против Рима, али пошто је Тигран то одбио склопио је споразум са Помпејем.[46] Фрат III не само да није остао неутралан, него је обећао да ће напасти Јерменију, а заузврат је од Помпеја добио гаранцију о Еуфрату као граници римских и партских интереса.[47] Помпеј је због тога имао одрешене руке за рат са Митридатом VI од Понта, јер је Тигран морао да ратује са Фратом III. Поражени Митридат је пожурио да потражи заштиту од свога зета Тиграна, али Тигран не само да га није примао, него је расписао и награду од 100 таланата за њим.[48] Тигранов син Тигран Млађи је наговорио свога таста Фрата III да изврши инвазију на Јерменију, па су заједно напредовали до Артаксате.[49] Тигран Велики је побегао у планине, а Фрат III је део снага оставио Тиграну Млађем да опседа Артаксату.[50] Када је Тигран Млађи био поражен обратио се Помпеју.[51][52]

Мировни споразум са ПомпејемУреди

Помпеј је на позив Тиграна Млађега напао Јерменију.[53] Удруживши се са Тиграном Млађим Помпеј је напредовао Јерменијом прихватајући предају многих градова.[54] Тигран Велики је онда одлучио да се и он преда Помпеју.[55] Своју краљевску тијару (круну) положио је пред Помпеја. Помпеј му је дозволио да задржи краљевину у старим територијалним оквирима, али морао је да одустане од територија Сирије, Феникије,Киликије, Галатије и Софене.[56] Римљанима је требао да плати ратну штету од 6.000 таланата. Тигран Млађи је требао да буде краљ Софене. Међутим Тигран Млађи је био незадовољан мировним споразумом, а осим тога није био спреман да даде новац из пуних краљевских ризница, које су биле у Софени.[57] Помпеју је био потребан тај новац за наставак рата, али како Тигран Млађи није пристајао да га даде био је окован и Помпеј је Софену онда дао Тиграну Великоме.[58] Тигран је Помпеју после тога дао и много више новца из ризница Софене.[59] Помпеј је због тога Тиграна именовао за римскога пријатеља и савезника, а Тиграна Млађега је у оковима одвео у Рим.[60] Тигран Велики је наставио да влада Јерменијом до своје смрти 55/54 пре Христа. Наследио га је син Артавазд II.

Претходи:
Тигран I
Краљ Јерменије
Тигран Велики
95–55 пре Христа
Следи:
Артавазд II

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Страбон 11.14.15
  2. Страбон 11.14.15
  3. Страбон 11.14.15
  4. Апијан Митр. рат. 13
  5. Јустин 38.3
  6. Јустин 38.3
  7. Плутарх Сула 5
  8. Страбон 11.14.15
  9. Страбон 11.14.15
  10. Плутарх Лукул 21
  11. Плутарх Лукул 21
  12. Апијан Сиријски. рат. 48
  13. Плутарх Лукул 26
  14. Плутарх Лукул 21
  15. Плутарх Лукул 21
  16. Плутарх Лукул 26
  17. Апијан Митр. ратови 67
  18. Апијан Митр. рат. 84
  19. Апијан Митр. ратови 82
  20. Плутарх Лукул 22
  21. Keaveney стр. 104
  22. Апијан Митр. ратови 84
  23. Keaveney стр. 104
  24. Апијан Митр. ратови 84
  25. Плутарх Лукул 25
  26. Плутарх Лукул 25
  27. Плутарх Лукул 25
  28. Плутарх Лукул 25
  29. Плутарх Лукул 25
  30. Плутарх Лукул 25
  31. Плутарх Лукул 24
  32. Апијан Митр. ратови 85
  33. Cowan Ross and Adam Hook стр.41
  34. Плутарх Лукул 27
  35. Плутарх Лукул 28
  36. Плутарх Лукул 28
  37. Плутарх Лукул 28
  38. Плутарх Лукул 29
  39. Плутарх Лукул 29
  40. A. N. Sherwin-White стр.241
  41. Апијан Сиријски рат. 49
  42. A. N. Sherwin-White стр.242
  43. Плутарх Лукул 31
  44. A. N. Sherwin-White стр.243
  45. Плутарх Помпеј 30
  46. Seager стр. 54
  47. Seager стр. 54
  48. Плутарх Помпеј 32
  49. Seager стр. 55
  50. Касије Дион 36.51
  51. Касије Дион 36.51
  52. Seager стр. 55
  53. Плутарх Помпеј 33
  54. Плутарх Помпеј 33
  55. Плутарх Помпеј 33
  56. Плутарх Помпеј 33
  57. Касије Дион 36.53
  58. Касије Дион 36.53
  59. Касије Дион 36.53
  60. Касије Дион 36.53

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.