FANDOM


Тиберије Семпроније Грах (лат. Tiberius Sempronius Gracchus, до 212. пре Христа) је био римски војсковођа, који је два пута биран за конзула током Другога пунскога рата. Током првога мандата као конзул командовао је легијама састављенима од волона, робова, којима је обећано ослобођење. Успео је 215. пре Христа да обрани Куму и спречи Ханибала да је освоји. Победио је Ханона Старијега и велику картагињанску војску 214. пре Христа у бици крај Беневента. Погинуо је 212. пре Христа у једној заседи, која му је припремљена у Луканији.

Командант коњице Уреди

Син је Тиберија Семпронија Граха, конзула 238. пре Христа). Његов брат Публије Семпроније Грах био је отац Тиберија Граха Старијега, који је био отац чувене браће Тиберија Граха и Гаја Граха.

Изабран је 216. пре Христа за курулнога едила. Након битке код Кане именован је за команданта коњице диктатора Марка Јунија Пере, који је требао да регрутује нову војску за борбу против Ханибала.[1] Регрутовали су и 8.000 волона, тј. робова добровољаца, којима су обећали слободу.

Опсада КасилинумаУреди

Диктатор и Грах као његов заменик успоставили су логор крај Касилинума. Када је диктатор отишао у Рим оставио је Граха да командује, али са стриктним наређењем, да се не упушта у активне опеарације.[2] У то време Касилинум је био под опсадом Картагињана и у граду је владала глад, а Тиберије Семпроније Грах је беспомоћно посматрао у прво време,[3] па је онда три ноћи неприметно слао реком корпе пуне жита.[4] Четврте ноћи због невремена корпе су завршиле на обали ван града, па су отада Картагињани онемогућили слање жита реком у град. Након тога у граду је завладала толика глад да је становништво јело кожне каишеве, мишеве и траву.[5] Ханибал је да би скратио опсаду понудио становништву предају под повољним условима, па се Касилинум предао, након што је више од пола становништва умрло од глади.[6]

Први конзулат Уреди

Диктатор је био веома задовољан Тиберијевим поступцима, па га је приликом избора предложио за конзула. Тиберије Семпроније Грах је 215. пре Христа по први пут био изабран за конзула заједно са Луцијем Постумијем Албином.[7] Међутим Боји су у Цисалпинској Галији убили у заседи конзула Албина и побили његову војску.[8] Грах се тада обратио Сенату уливајући им самопоуздање и усмеравајући пажњу на рат са Ханибалом, што је сматрао много важнијим од рата са Галима.[9] Тиберије Семпроније повео је на Кампанију преко реке Волтурне војску састављено углавном од волона, робова добровољаца.[10] Успоставио је логор крај Линтерна и ту је обучавао војску и настојао да помири класне разлике мешовите војске. Када је Тиберије од представника Куме сазнао да Кампанијци спремају велики скуп код Хаме и да ће ту бити окупљена велика војска, онда је отишао код Куме, где је логоровао.[11] Одатле је неочекиваним ноћним нападом изненадио Кампанијце за време њихове свечаности.[12] Том приликом побили су преко 2.000 кампанијских војника, укључујући и непријатељскога војсковођу Марија Алфија.[13]

Опсада Куме Уреди

Након пљачке кампанијскога логора Тиберије Семпроније Грах се одмах повукао у Куму, страхујући од Ханибала, који се налазио у Тифати изнад Капуе.[14] Ханибал је знао да је Тиберијева војска састављена од регрута и углавном робова, па је пожурио да их изненади, али стигао је прекасно, па је следећега дана дошао под Куму. Ханибал је кренуо да опседа Куму, надајући се да ће лако изаћи на крај са невештом, тек регрутованом римском војском, састављеној углавном од робова.[15] Ханибалу је био потребан један град на мору попут Куме. Грах је знао да се не може много поуздати у своју војску, али са друге стране обавезе према римским савезницима задржавале су га у Куми. Ханибал је покушао да освоји Куму уз помоћ великога дрвенога торња на точковима, али из Куме су успели да запале картагињански торањ. У исто време римска војска је изненадила Картагињане извевши успешан испад.[16] Том приликом погинуло је 1.300 Картагињана. Ханибал је следећега дана Римљанима понудио битку, али када је Грах одбио битку Ханибал се онда повукао до Тифате.[17] Грах је убрзо након тога напустио Куму и отишао је у Луцерију у Апулији.

Победа над Ханоном код Беневента Уреди

Током 214. пре Христа одређено је да остане у Апулији као проконзул са две легије робова добровољаца.[18] Међутим на вест да се Ханибал вратио у Кампанију конзул Фабије Максим је наредио Граху да са војском дође у Беневенто.[19] Грах је са својом војском ушао у Беневенто тек мало раније од Ханона. Ханон Старији је по доласку из Брутијума почео да пустоши околину, па је Грах са својом војском кренуо према њему.[20] Грахови волони су постајали незадовољни, јер су се добровољно пријавили за војску очекујући слободу као награду за служење у војсци.[21] Грах их је охрабрио и обрадовао пре почетка битке са Ханоном објавивши им да их проглашава слободнима, да више нису робови.[22] Најпре је речено да свако ко донесе непријатељску главу постаје слободан, а касније је речено да сви добијају слободу. Ханон Старији је располагао са 17.000 пешака из Луканије и Брутија и 1.200 коњаника.[23] Битка код Беневента била је тешка и неколико сати ниједна страна није била у предности.[24] На крају римска војска је победила, а од Ханонове војске спасило се само 2.000 војника.[25]

Други конзулат Уреди

По други пут изабран је за конзула 213. пре Христа заједно са Квинтом Фабијем Максимом ( конзул 213. пре Христа), сином Фабија Максима.[26] Као провинцију је добио Луканију, а ту је било само мањих борби. За конзуларне изборе 212. пре Христа Грах је именовао диктатора, пошто сам није могао да дође у Рим.

Позивају Граха да дође до Беневента Уреди

Током 212. пре Христа Капуа је била под опсадом, али била је добро снабдевена захваљујући Ханоновим напорима. Крај Беневента Ханон Старији је складиштио жито, које је даље превозио код Капуе, али након Ханоновога пораза код Беневента Капуа се нашла у већим проблемима. Два конзула Квинт Фулвије Флак и Апије Клаудије Пулхер су се након победе код Беневента запутили за Капуу. Тиберију Семпронију Граху су наредили да са коњицом и лаком пешадијом дође из Луканије до Беневента и штити га.[27]

Издаја и погибија Уреди

Део Луканаца је био на страни Рима, а део на страни Картагињана. Флав је био вођа Луканаца, који су били римски савезници, али он је одлучио да промени страну и изда Граха.[28] Ступио је у контакт са Магоном, картагињанским командантом у Брутију и са њим се договорио да Тиберија Семпронија Граха намами у замку.[29] Флав је Граха наговорио да се састане са извесним вођама Луканаца, који су били спремни да пређу на страну Римљана.[30] Тиберије Семпроније Грах је са ликторима и мањим одредом коњице отишао на уговорени састанак недалеко од римскога логора, али у заседи их је чекао Магон са војском.[31] Сачекала их је киша страла и Грах је ту погинуо.[32] Тит Ливије помиње и другу верзију, према којој је погинуо крај Беневента.[33] Према тој верзији док се купао напала га је мања картагињанска јединица. Ханибал је дао да се сахрани са свим почастима.

Претходи:
Луције Емилије Паул и Гај Теренције Варон
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Постумијем Албином
215. пре Христа

Следи:
Фабије Максим и Марко Клаудије Марцел


Претходи:
Фабије Максим и Марко Клаудије Марцел
Конзул Римске Републике
заједно са Квинтом Фабијем Максимом сином
213. пре Христа

Следи:
Квинт Фулвије Флак и Апије Клаудије Пулхер


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 22.57
  2. Ливије 23.19
  3. Ливије 23.19
  4. Ливије 23.19
  5. Ливије 23.19
  6. Ливије 23.19
  7. Ливије 23.24
  8. Ливије 23.24
  9. Ливије 23.25
  10. Ливије 23.35
  11. Ливије 23.35
  12. Ливије 23.35
  13. Ливије 23.35
  14. Ливије 23.36
  15. Ливије 23.37
  16. Ливије 23.37
  17. Ливије 23.35
  18. Ливије 24.10
  19. Ливије 24.12
  20. Ливије 24.14
  21. Ливије 24.14
  22. Ливије 24.14
  23. Ливије 24.15
  24. Ливије 24.15
  25. Ливије 24.16
  26. Ливије 24.43
  27. Ливије 25.15
  28. Ливије 25.16
  29. Ливије 25.16
  30. Ливије 25.16
  31. Ливије 25.16
  32. Ливије 25.16
  33. Ливије 25.17