FANDOM


Тиберије Грах Старији или Тиберије Семпроније Грах Старији (лат. Tiberius Sempronius Gracchus, око 217—око 154. пре Христа) је био римски политичар и војсковођа, отац двојице народних трибуна Тиберија Граха и Гаја Граха. Ратовао је од 180. пре Хр. до 178. пре Хр. у Хиспанији против Келтибера и упешно је 178. пре Христа окончао Келтиберски рат покоривши келтиберска племена. Због покоравања Сардиније од 177—175. пре Христа одобрен му је други тријумф. Био је конзул 177. пре Христа i 163. пре Христа.

Келтибери

Келтиберско подручје у Хиспанији

Породица Уреди

Син је Публија Семпронија Граха, млађега брата Тиберија Семпронија Граха, конзула 215. и 213. пре Христа. Деда му је Тиберије Семпроније Грах, конзул 238. пре Христа. Отац је двојице народних трибуна Тиберија Граха и Гаја Граха.[1] Имао је укупно 12 деце са Корнелијом Афроканском, ћерком Сципиона Африканца.[2]

Римско-сиријски ратУреди

Током 190. пре Христа пратио је Луција Корнелија Сципиона Азијатика у Грчку. Конзул Сципион Азијатик је требао да проведе римску војску кроз Македонију и Тракију до Мале Азије, са циљем да нападне Антиоха III Великога.[3] Пошто су током тога похода зависили од Филипа V Македонскога браћа Сципиони су одлучили су да у Македонију пошаљу Тиберија Семпронија Граха, кога су сматрали за најспособнијега и најенергичнијега од младих Римљана.[4] Грах је требао да испита расположење македонскога краља Филипа V Македонскога. Утврдио је да је Филип све припремио за брзи пролаз римске војске кроз Македонију.[5]

Народни трибунУреди

Изабран је 187. пре Христа за народнога трибуна.[6] Два народна трибуна Петелији оптуживали су Сципиона Африканца, који је уживао велики углед. Када се Сципион због оптужби повукао у Литерн Сципион Азијатик је братово одсуство испричао болешћу. Пошто су намеравали да му обнове суђење умешао се Тиберије Грах Старији, који је уложио вето, иако је био политички противник Сципиона Африканца.[7] Ценио је Сципиона Африканца и његове заслуге за Римску републику и за окончање Другога пунскога рата. Претпоставља се да је Сципион Африканац своју најмлађу ћерку Корнелију Африканску, која је тада имала само пет година, из захвалности верио за Граха Старијега. Грах се са Корнелијом оженио тек 172. пре Христа када је она била пунолетна. Грах је бранио и Марка Фулвија Нобилиора, кога је Марко Емилије Лепид оптужио за недела након освајања Амбракије.[8] Током 183. пре Христа био је члан трочлане комисије за оснивање Сатурније.[9] Кратко након тога био је едил.

Први келтиберски рат Уреди

Именован је 180. пре Христа за претора Ближе Хиспаније.[10] Кренуо је са 6.650 римских и 7.300 савезничких војника.[11] Претходни претор Квинт Фулвије Флак (к. 179. пре Хр.) добио је право да кући врати само ветеране, који су преко 6 година у Хиспанији.[12] Током 179. пре Христа остао је у Хиспанији као пропретор.[13] Грах је одлучио да продре у најудаљеније пределе Келтиберије. Напао је изненада и одмах заузео град Мунду.[14] Оставио је ту гарнизон, пустошио је поља, заузимао мање утврде и онда је одлучио да опседа други добро утврђени град Цертиму.[15] Пошто Цертима није могла да рачуна на помоћ осталих Келтибера морала је да се преда.[16] Одређено им је да плате 2.400.000 сестерција. Након тога напао је Алке, крај којега су логоровали Келтибери.[17] Сваки дан је у чарке слао све јаче снаге, са циљем да из логора извуче што већу непријатељску војску, а када је већа непријатељска војска изашла, онда се римска војска претварала да се повлачи и навукла је непријатељске снаге до свога логора, где их је спремно дочекала римска војска. Келтибери су се повукли изгубивши у бегу и паници неколико хиљада војника.[18] Након те битке Грах је пустошио Келтиберију, пљачкао им имовину и стоку и за кратко време предало му се око 100 места, а онда је натоварен великим пленом кренуо да опседа Алку.[19]Ту су Келтибери најпре пружили жилав отпор, али били су присиљени да се предају. Ту је заробљено доста келтиберскога племства, укључујући и децу од Тура, једнога од келтиберских вођа.[20] Тур је након тога постао веран римски савезник.[21] Након тога покорио је и моћни град Ергавику. Међутим Ливије каже да неки од историчара тврде да би одмах након Граховога одласка у друго подручје долазило до обнове непријатељстава у покореном подручју.[22] Водио је битку са Келтиберима на планини Хаунусу, где је тек трећи дан успео да нанесе Келтиберима одлучан пораз, од кога се нису могли опоравити.[23] Тада је наводно погинуло 22.000 Келтибера и коначно је постигнут прави мир.[24] Успешно је окончао Први келтиберски рат. По окончању рата пажљиво је склопио споразуме и савезе са разним племенима.[25] Постигао је одржив мир, а споразуми са локалним племенима су га прославили толико, да су се дуго времена памтили његови споразуми.[26] Тиберије Семпроније Грах је одржао тријумф због победе над Келтиберима.[27] У тријумфалној поворци је изложио 40.000 либри сребра. То је био огроман плен од 13 тона сребра, што по тадашњем омеру злата и сребра (1:12) одговара 1100 килограма злата.

Покоравање Сардиније Уреди

Изабран је за конзула 177. пре Христа заједно са Гајем Клаудијем Пулхером.[28] Тиберије Семпроније Грах Старији је као провинцију добио Сардинију и 11.000 римских и 12.600 савезничких војника.[29] Након успешне победе над два непријатељска племена повукао је војску на зимовање,[30] да би у пролеће наставио успешне операције против Сардињана. Након многих успешних акција коначно је покорио Сардинију.[31] Након што их је покорио тражио је да се врати са војском и да му се одобри тријумф. Међутим тријумф му није одобрен и одређено је да на Сардинији остане још једну годину као проконзул.[32] Када се крајем 175. пре Христа вратио у Рим одобрен му је тријумф због покоравања Сардиније.[33] Поставио је таблу у храму Матер Матута, да је потчинио Сардинију, на којој је 80.000 непријатеља убијено или заробљено. Заробљени Сардињани продавани су у робље, а како је било много робова продавали су се по веома малој цени, да је настала изрека: "Јефтин као Сардињанин".

Цензор Уреди

Изабран је 169. пре Христа за цензора, заједно са Гајем Клаудијем Пулхером.[34] Избацили су неколико сенатора са листе, а многим витезовима су одузели коње. Приликом прегледавања пописа становништва утврдили су колико има дезертера из јединица у Македонији, па су за свакога војника испитали разлог изостанка из јединице, а у случају неоправданога разлога присиљавали су војнике да се закуну да ће се сами вратити у Македонију.[35] Посебно су навукли на себе бес сакупљача пореза публикана, који су склапали контракт о сакупљању пореза. Одредили су да они, који су имали контракт за време претходних цензора не могу опет да сакупљају порез.[36] Публикани су се жалили Сенату, а како тиме ништа нису постигли наговорили су једнога од народних трибуна да оптужи цензоре да су превише строги. Била је сазвана народна скупштина, на којој се одлучивало да се смене цензори.[37] Грах је био популаран у народу и имао је довољну подршку, али други цензор није био омиљен и почетак гласања показивао је тенденцију да ће бити смењен, па је Грах интервенисао и заклео се да ће и он отићи, ако осуде другога цензора. Народ је након тога ослободио оба цензора.[38] Јавним новцем купио је плац на коме је била кућа Сципиона Африканца и на томе месту подигао је базилику, која је касније названа Базилика Семпронија.

Изасланства Уреди

Током 167 и 166. пре Христа био је у изасланству на истоку код Антиоха IV Епифана[39] и на Родосу. Дошао је У Антиохију да извиди ситуацију у Селеукидском царству.[40] Антиох је био веома вешт, тако да није изазвао никакву сумњу, иако је био огорчен због римскога ултиматума да напусти Египат током 168. пре Христа.[41] Грах је био још у неколико изасланстава на истоку. Изабран је 163. пре Христа по други пут за конзула.

Претходи:
Марко Јуније Брут и Аул Манлије Вулсон
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Клаудијем Пулхером
177. пре Христа

Следи:
Гнеј Корнелије Сципион Хиспал и Квинт Петилије


Претходи:
Аул Манлије Торкват и Квинт Касије Лонгин
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Јувентијем Талном
163. пре Христа

Следи:
П. К. Сципион Насика Коркул и Гај Марције Фигул


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Тиб. Грах 1
  2. Плутарх Тиб. Грах 1
  3. Ливије 37.7
  4. Ливије 37.7
  5. Ливије 37.7
  6. Ливије 38.52
  7. Ливије 38.52
  8. Ливије 39.4-5
  9. Ливије 39.55
  10. Ливије 40.35
  11. Ливије 40.36
  12. Ливије 40.36
  13. Ливије 40.47
  14. Ливије 40.47
  15. Ливије 40.47
  16. Ливије 40.47
  17. Ливије 40.48
  18. Ливије 40.48
  19. Ливије 40.49
  20. Ливије 40.49
  21. Ливије 40.49
  22. Ливије 40.50
  23. Ливије 40.50
  24. Ливије 40.50
  25. Апијан Хисп. ратови 43
  26. Апијан Хисп. ратови 43
  27. Ливије 41.7
  28. Ливије 41.8
  29. Ливије 41.9
  30. Ливије 41.12
  31. Ливије 41.17
  32. Ливије 41.17
  33. Ливије 41.28
  34. Ливије 43.14
  35. Ливије 43.15
  36. Ливије 43.16
  37. Ливије 43.16
  38. Ливије 43.16
  39. Полибије 30.27
  40. Полибије 30.27
  41. Полибије 30.27

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.