Tiberije Grah

Tiberije Grah ili Tiberije Sempronije Grah (lat. Tiberius Sempronius Gracchus, oko 168—133 pre Hrista) je bio istaknuti narodni tribun i rimski vojskovođa i političar. Kao narodni tribun predložio je agrarnu reformu, koja je ugrožavala bogate zemljoposednike, pa je izazvala veliki metež u Rimu. Zastupnici optimata, većinom senatori, ubili su Tiberija Graha i mnoge njegove pristaše. Njegovu reformu kasnije je nastavio njegov brat Gaj Grah.

Rimski Forum

Poreklo

Tiberije i Gaj Grah su bili sinovi Tiberija Graha Starijega i Kornelije Afrikanske. Tiberije Grah Stariji je bio dva puta konzul i dva puta je proslavljao trijumfe. Kornelija Afrikanska je bila ćerka Scipiona Afrikanca i Emilije Paule, sestre Lucija Emilija Paula Makedonca. Tiberiju Grahu Starijem i Korneliji Afrikanskoj rodilo se 12 dece, ali većinu dece je izgubila i ostali su im samo Tiberije i Gaj Grah i Sempronija, koja se udala za Scipiona Emilijana Afrikanca.

Obrazovanje i karakter

Kornelija Afrikanska je bila izuzetno zaslužna za dobro obrazovanje svoje dece. U obrazovanju Tiberija i Gaja Graha pomagali su joj istaknuti grčki učitelji, retoričar Diofan i filozof Blosijus, koji su imali veliki uticaj na Tiberija i na njegovo predlaganje agrarnih zakona. Kako su odrastali tako s odnos između njih i učitelja pretvarao u prijateljski. Tiberije je bio devet godina stariji od svoga brata Gaja Graha i razlikovali su se u karakteru, iako su se odgajali i obrazovali pod istim uticajima. Tiberije je bio nežan i staložen, ugodna govora i čistoga i razrađenoga stila prilikom obraćanja narodu. Vodio je jednostavan život.

Dužnosti i vojna karijera

Čim je odrastao Tiberije je bio izabran za augura. Apije Klaudije Pulher divio se mladom Tiberiju, pa mu je ponudio ruku svoje ćerke Klaudije Pulhre. Sa vojnom karijerom započeo je za vreme Trećega punskoga rata, kada je kao vojni tribun pratio svoga šurjaka Scipiona Emilijana Afrikanca. Tiberije je bio svedok razaranja Kartagine 146. pre Hrista. Sa Scipionom Emilijanom je delio šator i od njega je kao najistaknutijega rimskoga vojskovođe na licu mesta mogao da nauči praktične lekcije vojnih veština i komandovanja. Tiberije se isticao po disciplini i hrabrosti, tako da je bio prvi, koji je prešao neprijateljski bedem.

Numancijski rat

Izabran je za kvestora 137. pre Hrista. Učestvovao je 137. pre Hrista u Numantinskom ratu, gde je služio pod zapovedništvom konzula Gaja Hostilija Mancina u Hispaniji Citerior. Kada je konzul Mancin bio poražen pokušao je da pregovara sa Numantincima, ali oni mu nisu verovali, nego su tražili garancije od Tiberija Graha, kome su verovali sećajući se njegova oca Tiberija Graha Starijega, koji je ranije ratovao u istom području. Tiberije Grah je sklopio mirovni sporazum sa Numantincima i tako je tada spasio 20.000 rimskih vojnika. Po povratku u Rim vojska je ukazivala kako ih je Tiberije Grah spasio sigurnoga uništenja. Međutim Senat je smatrao da je to ponižavajući mir, a kako se jedino Mancin smatrao krivim, njega su gologa poslali Numantincima. Scipion Emilijan se založio za nastavak rata protiv Numancije i tako je raskinuo mirovni sporazum, koji je Tiberije Grah sklopio sa Numantincima. Bio je to izgleda i start političkoga neprijateljstva između Tiberija i Senata.

Agrarna kriza

Tiberije Grah je tada uživao simpatije i naklonost naroda. Gaj Grah je naveo kako je Tiberije po povratku iz rata i prolasku kroz Etruriju primetio da strani robovi obrađuju napuštenu plodnu zemlju i čuvaju stoku. Zemlja, koju su Rimljani dobili u ratovima postala bi javno dobro i dodelili bi je siromašnijima, pod uslovom, da plaćaju mali porez državi. Međutim bogati bi istiskivali siromašne nudeći da će platiti više. Zbog toga je ranije bili doneseni zakoni Licinija i Sekstija iz 367. pre Hrista da niko ne sme da poseduje više od 500 jugera zemlje (1 juger=0,2519 hektara ). Međutim bogati su kasnije počeli najpre da izigravaju zakon, a onda i da ga otvoreno krše i da ili kupuju zemlju ili silom istiskuju posednike. Siromašni su bili izbačeni sa svoje zemlje. Bogatima se više isplatilo da se služe robovima nego slobodnim ljudima, jer robovi nisu pozivani u vojsku. Bogati su uz pomoć robova obrađivali svoja velika imanja, sa kojih su izbacili slobodne ljude. Broj robova je rastao, a broj slobodnih ljudi je stagnirao zbog siromaštva, pa Rim više nije imao dovoljno vojske. Gaj Lelije Sapijens je oko 140. pre Hrista pokušao da to ispravi, ali zbog otpora senatora odustao je.

Narodni tribun i predlog agrarne reforme

Tiberije Grah je 133. pre Hrista bio izabran za narodnoga tribuna. On je odmah odlučio da pokuša da reši teški agrarni problem Rimske republike. On nije sam sastavio agrarne zakone, nego se o njima savetovao sa najuglednijim senatorima, a među njima su bili njegov tast i princeps Senata Apije Klaudije Pulher (k. 143. pre Hrista), konzul Publije Mucije Scevola i budući pontifeks maksimus Publije Licinije Kras Div Mucijan. Imao je podršku moćne grupe u Senatu. Tiberije Grah je obnovio stari zakon Licinija i Sekstija po kome niko ne može da poseduje više od 500 jugera zemlje, ali pored toga je odredio da svaki sin sme da poseduje još po 250 jugera. Ostatak zemlje su trebali da podele trijumviri siromašnom narodu. Trebalo je izabrati trijumvire, koji bi obavljali raspodelu i premeravanje viška bogataške zemlje preko zakonski određenoga limita. Pored toga zabranio je prodaju javne zemlje, sa čime se nastojalo sprečiti da bogati ponovo dolaze do viška zemlje. Usledile su žalbe mnogih, koji su se žalili da imaju kuće na toj zemlji, koju treba oduzeti, pa je Grah odlučio da im se za to da pravična nadoknada. Nakon toga jedni su se žalili da su oni svoj višak kupili za razliku od drugih, koji su jednostavno zauzeli. Grah je odlučio i da takvima refundira ono što su platili, samo da bude što manji otpor donošenju zakona. Međutim iako je Tiberije Grah učinio brojne ustupke nije se smirivao otpor aristokratije, a posebno Senata novom agrarnom zakonu ( Lex Sempronia Agraria ). Većina veleposednika bili su senatori, pa su oni pružili najžešći otpor novome zakonu.

Veto Marka Oktavija i izglasavanje agrarnoga zakona

Tiberije Grah nije konsultovao senat pre predlaganja agrarnoga zakona, pa su se senatori obratili drugom narodnom tribunu Marku Oktaviju, koji je na njihovu molbu uložio veto na Tiberijev agrarni zakon. Tiberije je onda predložio zakon sledećega dana, ali ponovo je Marko Oktavije uložio veto, što je bila zakonski dozvoljena procedura. Iz dana u dan Oktavije je vetom blokirao donošenje zakona. Zbog toga je Tiberije izdao edikt kojim zabranjeuje sve javne poslove dok god se ne obavi glasanje o agrarnom zakonu, a svojim pečatom zapečatio je i Saturnov hram da kvestori ne bi mogli da uzimaju novac iz trezora. Kada je došao dan za glasanje bogati su ukrali glasačke kutije. Oni, kojima je pretilo da zakonom izgube deo zemlje kovali su zaveru i pokušavali su da unajme ljude, koji bi ubili Tiberija. Konzuli su s druge strane na koljenima molili Tiberija da zbog mira odustane od svojih zakona i da slučaj preda Senatu. Pošto u Senatu njegov zakon nije prolazio Tiberije se ponovo obratio narodnoj skupštini, ali tu se suočavao sa Oktavijevim vetom. Izjavio je da će na glasanje staviti zakon, ali i položaj Marka Oktavija kao narodnoga tribuna u slučaju suprostavljanja. To je bio prvi nezakoniti Tiberijev potez da stavlja na glasanje smenu drugoga tribuna. Oktavije je ponovo stavio veto na zakon, pa je onda Tiberije sazvao narod da glasaju o Oktavijevom zvanju. Najpre je smenio Oktavija, a onda je stavio na glasanje agrarni zakon. Agrarni zakon je na kraju bio izglasan.

Otežano sprovođenje zakona

Nakon proglašenja zakona određena je tročlana komisija (trijumviri) za sprovođenje zakona i raspodelu zemlje, a to su bili: Tiberije Grah, Apije Klaudije Pulher i Gaj Grah. Umesto Oktavija izabran je novi narodni tribun Tiberijev klijent Mumije. Tiberiju Grahu je za sprovođenje agrarne reforme trebao novac da obešteti jednu kategoriju bogataša, ali Senat mu je skresao troškove, kao meru opstrukcije novoga zakona. Međutim uprava tada kada je bio bez novca umro je 133. pre Hrista Atal III Filometor, koji je testamentom zaveštao Pergam rimskom narodu. Tiberije je tada tražio da se Atalov novac dade građanima, koji su dobili javnu zemlju da im se pomogne da obrazuju stada i da obrađuju zemlju. To je bio novi Tiberijev udar na ustavno uređenje, jer je tradicionalno Senat bio odgovoran za raspodelu novca i za vanjske poslove. Tiberije Grah je tada bio na vrhuncu moći.

Tiberijeva druga kandidatura za tribuna

Aristokrate su širile glasove da Tiberije Grah nakon okončanja mandata neće dobro proći, jer je pogazio svetu i neprikosnovenu tribunsku vlast, odnosno nezakonito je Marka Oktavija lišio tribunata. Tiberijevi prijatelji su smatrali da treba i drugi put da se kandiduje za tribuna, jer bi u suprotnom moglo da se desi da ponište njegove zakone. Nije bilo nezakonito da neko dva puta uzastopce bude biran za narodnoga tribuna, ali takav presedan je učinjen 200 godina ranije kada je tribunat imao drugačiju funkciju. Imao je pored toga nameru da donese nove zakone, o smanjenju trajanja vojne službe i zakon kojim bi omogućio i da pored senatora i vitezovi mogu da budu sudije. Želeo je na svaki način da umanji moć Senata. Kada je došlo vreme glasanju početak glasanja nije išao u prilog Tiberiju, jer su mnogi njegovi glasači obavljali poljske radove, pa su njegovi prijatelji pribegli zloupotrebi produljivši vreme glasanja, raspustivši skupštinu i ponovo je sazvavši sledeći dan. Tiberije je iskoristio odgodu da pridobije svoje glasače da izađu na glasanje tvrdeći im da neprijatelji nameravaju da ga ubiju. Tokom sledećega dana glasanje je počelo u prilog Tiberija, pa su se aristokrate protivile i govorile da je nezakonito da neko bude dva puta uzastopce narodni tribun. Zbog spora oko toga glasanje je opet odloženo za jedan dan. Tiberije je pridobijao narod, koji se preko noći okupio oko njegove kuće da bi sprečili eventualni nepredviđeni napad na njega.

Tiberijeva smrt

Tokom noći Tiberije je okupio pristaše i odredio im da u slučaju potrebe i na dati znak zauzmu Kapitol i deo skupštine. Sledećega jutra započelo je glasanje, ali kad su bogataši ponovo počeli da ukazuju na nezakonitost i da sprečavaju glasanje tada su Tiberijeve pristaše palicama i motkama rasterali bogataše sa skupštine. Preneli su se netačni glasovi. Senat se sastao i nije uspeo da nagovori konzule da spasu Republiku od Tiberija, pa su sami odlučili da naoružaju robove i prijatelje i da im je cilj da se reše Tiberija Graha. Senatore i njihove naoružane pristaše predvodio je pontifeks maksimus P. K. Scipion Nasika Serapion, konzul 138. pre Hrista. Tvrdio je da Tiberije namerava da postane kralj Rima, a on je onda predvodio senatore i njihove pristaše u odeći pontifeksa maksimusa kao znak da namerava da obavi žrtvovanje za dobro Rimske republike. Narod se povlačio pred senatorima zbog njihovoga ugleda. Napali su i ubili ili pretukli mnogo Tiberijevih pristaša. Ubili su tada Tiberija i oko 300 njegovih pristaša.

Značaj

Neopravdana upotreba sile od strane Senata isprovocirana je brojnim postupcima Tiberija Graha. On je zanemarivao pravo da se najpre diskutuje o zakonskim predlozima pre njihovoga donošenja. Osim toga umešao se u finansije i vanjske poslove, koji su po nadležnosti pripadali Senatu. Tiberije je pored toga smenjivao drugoga narodnoga tribuna. S druge strane sama funkcija narodnih tribuna se vremenom izmenila. Narodni tribuni su najpre zadobili pravo veta da bi zaštitili narod od dominacije patricija. Međutim pravo veta su narodni tribuni počeli da koriste protiv naroda, a u korist bogataša. Osim toga tražeći ponovni izbor narodnih tribuna Tiberije je otvarao put demagogiji. Senat je na Tiberijeve provokacije odgovorio nasiljem i na taj način pokrenut je proces građanskih ratova u kojima je nestala Rimska republika.

Literatura

• Plutarh Tiberije Grah
• Apijan, Građanski ratovi
• Tit Livije
• Apijan Hispanski ratovi
• H. H.Scullard,From the Gracchi to Nero: A History of Rome 133 BC to AD 68, Routledge 2010,ISBN 978 0 415 58488 3

Reference

Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na [Srpsku enciklopediju]