FANDOM


Публије Корнелије Сципион Емилијан Африканац Нумантинац или краће Сципион Емилијан Африканац (лат. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Iunior) Numantinus, 185—129. пре Христа) је био истакнути римски војсковођа, који је командовао приликом завршне опсаде и разарања Kартагине 146. пре Христа. Заслужан је за окончање Трећега пунскога рата и Нумантинскога рата. Разарањем Нуманције окончао се пола века дуг период Келтиберских ратова, а Хиспанија је након тога пола века била без рата. Предводио је групу сенатора, која се противила реформама Тиберија Граха.

800px-The Punic Quarter, Carthage.jpg

Рушевине Картагине

Породица и усвајање Уреди

Млађи је син Луција Емилија Паула Македонца. Емилије Паул је из првога брака имао и другога сина Квинта Фабија Максима Емилијана. Са другом женом Емилије Паул је имао два друга сина, па је након 179. пре Христа Квинта Фабија Максима Емилијана и Сципиона Африканца Емилијана дао на усвојење у две водеће римске фамилије Фабије и Сципионе. Након што је усвојен од сина Сципиона Африканца Сципион Емилијан је остао у добрим односима са оцем и са својим старијим братом Фабијем Максимом Емилијаном. Са Сципионовима је био у роду одраније, јер је његова тетка Емилија Паула, звана и Емилија Терција, била удана за Сципиона Африканца.

Полибије и Сципион Уреди

Као седамнаестогодишњак 168. пре Христа пратио је свога биолошкога оца Емилија Паула у Македонију, где је под очевом командом учествовао у бици код Пидне. Након битке код Пидне у Рим су били прогнани многи истакнути Ахајци, а међу њима је био истакнути историчар Полибије. Сципион му је понудио заштиту и патронажу своје моћне фамилије. Са њим је постао велики пријатељ, тако да га је Полибије пратио приликом свих његових похода. Полибије је постао Сципионов учитељ, који му је стално преносио своја велика знања из грчке филозофије и књижевности. Због тога је Полибије о њима писао доста пристрасно, а Полибијеву историју су користили каснији историчари, тако да су и они преносили Полибијеве панегерике. Полибије је тврдио да он поседује све врлине старих Римљана,

У Хиспанији са Лукулом Уреди

По први пут се јавно истакао 151. пре Христа. Луције Лициније Лукул Старији је имао великих проблема приликом регрутације за Други келтиберски рат, јер су многи избегавали војну обавезу због великих римских губитака у Хиспанији.[1] Сципион Емилијан се добровољно пријавио за службу у Хиспанији и својим поступком преокренуо је однос према регрутацији.[2] Изабран је за војнога трибуна. Пратио је конзула Лукула Старијега на његовом походу у Хиспанији. Једном приликом истакао се прихвативши се двобоја са хиспанским вођом дивовскога раста коме се нико није усуђивао да изађе на мегдан.[3] Победом у двобоју охрабрио је римску војску. Пошто је Лукул Старији на подао начин побио око 20.000 Вакеја они више нису веровали његовим обећањима, тако да је приликом опсаде Интеркатије Сципион Емилијан гарантовао опседнутима да ће се поштовати постигнути споразум.[4]

Тражи слонове од Масинисе Уреди

Током 150. пре Христа Лукул га је послао да оде по слонове код Масинисе, краља Нумидије.[5] Управо у то време Масиниса је ратовао са Картагином и навукао је Хасдрубалову војску у пустињу и ту се одвијала битку, у којој је са обе стране заједно учествовало 110.000 војника. Када су и Картагињани сазнали да је дошао Сципион Емилијан тражили су да посредује.[6] Међутим након неуспешних преговора Сципион се са Масинисиним слоновима вратио у Хиспанију.[7]

Исказује се на почетку Трећега пунскога рата Уреди

Након избијања Трећега пунскога рата Сципион Емилијан је поново отишао у Африку 149. пре Христа. Учествовао је поново у рату као војни трибун.[8] Својом војном вештином и храброшћу стекао је углед у војсци. Када је римска војска покушала да кроз срушене делове бедема уђе у Картагину нашли су се у погибељној ситуацији приликом повлачења, а спасени су само захваљујући Сципионовој јединици, коју је он поставио уз бедеме.[9] Приликом ноћнога напада Картагињана спасио је целу војску конзула Манија Манилија.[10] Било је више таквих подвига у којима се показао да је војно поткован много боље од конзула Манија Манилија. Једном приликом Манилије је кренуо у поход против Хасдрубала и требали су још да пређу реку да би дошли у контакт са непријатељском војском. [11] Сципион је саветовао конзула да пре преласка добро утврде логор на другој страни реке,да би се у случају пораза имали где повући.[12] Међутим други војни трибуни, који су били љубоморни на њега супроставили су се тој идеји, па је због тога при повратку са друге стране реке страдао велики део војске.[13] Сципион је том приликом показао и велику храброст спасавањем опкољене римске јединице. Стекао је наклоност војске и других трибуна, па је сенатска комисија о њему послала изузетно повољан извештај. Сципион је стекао велико поверење код Масинисе, краља Нумидије, који је пре смрти тражио да се види са њим.[14] Међутим Масиниса је умро пре него што је Сципион дошао, а пре смрти је синовима наредио да послушају Сципиона док им буде делио имање. Сципион Емилијан је поделио краљевину и имање између три Масинисина сина.[15] Сципион је успео да придобије важнога и веома способнога картагињанскога војсковођу Фамеју са 2.000 коњаника.

Преседан приликом избора за конзула Уреди

Током 148. пре Христа заповедништво у Трећем пунском рату преузео је конзул Луције Калпурније Пизон, а Сципион се по Манлијеву налогу вратио у Рим.[16] Током 148. пре Христа Картагињани су били много успешнији од Римљана, а вести о Пизоновцим неуспесима стигли су у Рим. Крајем 148. пре Христа Сципион се кандидовао за едила, јер тада није имао довољно година (40) да би се кандидовао за конзула.[17] Међутим народ га је ипак изаберао за конзула, иако је то било незаконито.[18] Иако су конзули инзистирали на законитости народ је био упоран, па су народни трибуни претили да ће они одржати конзуларне изборе. Сенат је на крају дозволио да се поништи стари закон о потребним годинама за избор конзула и да тај закон поново ступи на снагу за годину дана. [19] Сципион је на тај начин изабран за конзула 147. пре Христа заједно са Гајем Ливијем Друзом.[20]

Заузимање и разарање Картагине Уреди

Када је Сципион стигао 147. пре Христа у Африку затекао је војску запуштене дисциплине, склоне пљачки и излежавању.[21] Знао је да мора томе да стане на крај, ако жели да добије рат, па је битно побољшао дисциплину. Сципион је након тога одлучио да Картагину одсече од снабдевања, па је наредио да се прекопају вишеструки канали на 4,5 км дугом прелазу, који је раздвајао Картагину од преосталога копна. Након тога изградио је према Картагини за 20 дана зид висок 3 метра и прошаран кулама, па се у Картагини почела осећати глад.[22] Пошто су још увек бродови у условима повољнога ветра успевали да пробију поморску блокаду почео је да преко мора гради насип све до луке.[23] Успели су да дођу до луке, где су направили велику штету картагињанској флоти, али нису потпуно затворили луку. При крају 147. пре Христа Сципион је одлучио да се обрачуна са главним снабдевачима Картагине. Након битке крај Нефериса сам град Неферис је заузет након 22 дана опсаде, а након тога предали су се остали савезници Картагине, па је Картагина потпуно остала без снабдевања.[24] У пролеће 146. пре Христа Сципион је започео опсаду ратне луке и Бирсе, најутврђенији део града. Након заузимања Картагине из града је изашло 50.000 становника. Сципион је по налогу Сената Картагину сравнио са земљом.[25] Уништен је град након 700 година постојања. Сципион је заплакао када је гледао каква је судбина задесила тако моћан град попут Картагине, а на уму му је била судбина Рима, кога би једнога дана могла да снађе слична судбина.[26] Територија Картагине је сведена на статус римске провинције Африке. Сципиону је по повратку у Рим био изгласан и организован величанствен тријумф. Добио је надимак Африканац.

800px-NUMANTIA1.jpg

Рушевине Нуманције

Строги цензор Уреди

Сципион је 142. пре Христа изабран за цензора заједно са Луцијем Мумијем Ахаиком.[27] Њих двојица су се често препирала.[28] Сципион је био превише крут и строг, па је много сенатора и витезова позвао на одговорност. Угледао се на Катона Старијега, па је покушавао да обузда луксуз и неморал својих савременика. Позивао је своје суграђане да сачувају обичаје својих предака. За разлику од њега Луције Мумије не само да никога није кажњавао, већ је многима укинуо казну, којом их је пре тога Сципион казнио.[29] Сципиона је 139. пре Христа тужио народни трибун Тиберије Клаудије Асел, да би му се осветио јер га је лишио коња за време своије цензуре. Међутим Сципион је био ослобођен кривње.

Нумантински рат Уреди

Након дугога Нумантинскога рата Римљани су одлучили да 134. пре Христа изаберу Сципиона по други пут за конзула заједно са Гајем Фулвијем Флаком.[30] Чим је дошао у Хиспанију он је из римскога логора истерао све трговце, проститутке и врачеве. За кратко време успоставио је чврсту дисциплину. Није одмах кренуо у обрачун са непријатељем, него је пре тога увежбавао војску стално мењајући логоре и терајући их да копају ровове, граде и руше зидове.[31] Приликом кретања морали су да се строго држе бојнога поретка. Тек након тога започео је са опсадом Нуманције. Нуманција се предала тек 133. пре Христа након дуге опсаде и велике глади изазване опсадом. Окончао је дугу серију ратова званих Келтиберски ратови, који су трајали од 181. пре Христа до 133. пре Христа. Хиспанија је дефинитивно била пацифицирана, а мир је трајао 53 године све до Серторијевога рата. Становништво је продао у робље, а град је сравнио са земљом. Због велике заслуге због окончања Нумантинскога рата добио је надимак Нумантинац, поред већ постојећега Африканац.

Противник Тиберијевих реформи Уреди

Сципион Емилијан био је ожењен Семпронијом, сестром Тиберија Граха, али противио се његовим реформама. Када је чуо да је Тиберије Грах убијен коментарисао је то убојство стихом из Одисеје, да тако треба да заврше сви који учествују у незаконитим заверама.[32] Када се вратио у Рим народни трибун Гај Папирије Карбон питао га је јавно шта мисли о судбини Тиберија Граха.[33] Карбон га је то питао пред народом са циљем да буде омражен. Сципион је одговорио да сматра да је Тиберије заслужио смрт.[34] Маса је на то одговорила ометањем говорника, а Сципион је увредио масу називајући их пасторцима Италије. Народ никада није заборавио ту Сципионову увреду, али још увек је био угледан због значајних победа. Сципион је био главни противник присташа и сарадника Тиберија Граха и њихових реформских закона. Био је један од највећих противника Семпронијева закона о подели земље. Успео је да осигура подршку потребну да се спречи изгласавање Карбоновога закона по коме се народни трибуни могу бирати онолико пута колико желе.[35] Сципион је преминуо под неразјашњеним околностима 129. пре Христа. Међу онима на које се сумњало говорило се о Гају Граху, о Семпронији, али и о Карбону. Мистерија његове смрти никада није решена.

Претходи:
Спурије Постумије Албин Магнус и Луције Калпурније Пизон Цезонин
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Ливијем Друзом
147. пре Христа

Следи:
Луције Мумије Ахаик и Гнеј Корнелије Лентул


Претходи:
Квинт Калпурније Пизон и Сервије Фулвије Флак
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Фулвијем Флаком
134. пре Христа

Следи:
Луције Калпурније Пизон Фруги и Публије Муције Сцевола


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 35.4
  2. Полибије 35.4
  3. Апијан Хисп. ратови 53
  4. Апијан Хисп. ратови 54
  5. Апијан, Пунски ратови 71
  6. Апијан, Пунски ратови 72
  7. Апијан, Пунски ратови 72
  8. Апијан, Пунски ратови 98
  9. Апијан, Пунски ратови 98
  10. Апијан, Пунски ратови 100
  11. Апијан, Пунски ратови 102
  12. Апијан, Пунски ратови 102
  13. Апијан, Пунски ратови 102
  14. Апијан, Пунски ратови 105
  15. Апијан, Пунски ратови 106
  16. Апијан, Пунски ратови 109
  17. Апијан, Пунски ратови 112
  18. Апијан, Пунски ратови 112
  19. Апијан, Пунски ратови 112
  20. Апијан, Пунски ратови 112
  21. Апијан, Пунски ратови 115
  22. Апијан, Пунски ратови 119
  23. Апијан, Пунски ратови 121
  24. Апијан, Пунски ратови 126
  25. Апијан, Пунски ратови 132
  26. Апијан, Пунски ратови 132
  27. Касије Дион Фрагм. 76
  28. Касије Дион Фрагм. 76
  29. Касије Дион Фрагм. 76
  30. Апијан Хисп. ратови 84
  31. Апијан Хисп. ратови 86
  32. Плутарх Тиб. Грах 21
  33. Плутарх Тиб. Грах 21
  34. Плутарх Тиб. Грах 21
  35. Ливије Периохе 59

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.