FANDOM


Lange Mauern

Атина и Пиреј повезани дугим бедемима

Сулина опсада Атине 87/86 пре Христа представља једну од опсада за време Првога митридатовога рата. У Атини и атинској луци Пиреј налазила се атинска и понтска војска под командом Архелаја, а опседала их је римска војска под командом Луција Корнелија Суле. Сула је након дуге опсаде и спречавања дотурања хране у Атину изазвао велику глад у Атини, коју је заузео 1. марта 86. пре Христа.

Први митридатов рат Уреди

Маније Аквилије је потакао краља Битиније Никомеда IV Филопатора да 89. пре Христа пустоши територију Понта. Митридат VI од Понта се онда жалио Римљанима да је Никомед некажњено пустошио територију Понта и позвао их да га обуздају, али како од Римљана није добио правду Митридат је 89. пре Христа започео Први митридатов рат, најпре против Каподокије, а онда и против Битиније.[1] Римске војсковође Маније Аквилије и Гај Касије су онда започели рат са Митридатом без одобрења Сената и били су тешко поражени. Митридат VI од Понта је покорио све делове Мале Азије, које су држали Римљани или њихови савезници. Током 88. пре Христа Митридат је потакао општи устанак против римске власти, зван Азијска вечерња, када је у римској провинцији Азији извршен покољ око 80.000 Римљана у једном дану. Сенат је онда прогласио рат Митридату, а Луција Корнелија Сулу је именовао за заповедника у Првом митридатовом рату. Митридат је послао свога војсковођу Архелаја у Грчку. У Атини су на власт поставили тирана Аристиона. Сула је прешао у Грчку 87. пре Христа са 5 легија и неколико кохорти.[2] Најпре је окупио савезнике у Грчкој и добио је појачања од Етолије, Тесалије и Беотије.

Roman siege machines

Римске опсадне справе

Почетни план опсадеУреди

У Атици је део војске одвојио за опсаду Аристиона у Атини, а сам Сула је одлучио да нападне Пиреј, где се склонио Архелај.[3] Атина и Пиреј имали су изузетно јаке бедеме. Након почетнога неуспеха да лествама освоји бедеме повукао се у Елеусину и Мегару, где је градио опсадне справе.[4] Сасекао је гај од атинске Академије и ту је направио највеће опсадне направе, а срушио је и атинске дуге бедеме да би имао камења за изградњу насипа. Требало му је 10.000 мула за покретање опсадних справа.[5] Сула није добијао из Рима новац, пошто су га ставили ван закона. Када му је понестало новца за војску опљачкао је ризнице грчких светилишта,[6] укључујући чувено Делфско пророчиште. Када је Сула почео да гради насип око Пиреја Архелај је насупрот римске војске градио торњеве. Архелај је добивши појачања извео испад и запалио део Сулиних опсадних направа.[7] Међутим Сула је брзо надокнадио штету.

Архелај добија појачањеУреди

Митридат VI од Понта је морем послао понтском војсковођи Архелају појачање под командом Дромихета. Знатно појачање омогућило је Архелају да своју војску поведе у битку испред бедема Пиреја.[8] Велики број стрелаца и праћкаша распоредио је по бедемима као подршку. Битка је дуго била неодлучена, да би на крају битку одлучила једна римска легија, која се вратила из сакупљања дрва.[9] Свежа легија натерала је понтску и атинску војску да се повуче под заштиту бедема. Том приликом погинуло је 2.000 понтских војника, а Архелаја су морали конопцима да подижу на бедеме.[10] Доласком зиме Сула је успоставио логор у Елеусини и заштитио га дубоким ровом од врха брда до мора.[11] Молио је Родос да му пошаље флоту, али пошто је Митридат контролисао море, није могао да од њих да добије флоту.[12] Онда је послао Лукула да тајно тражи флоту од Египта. Пиреј је преко мора добијао снабдевање, али Атина је могла да добије снабдевање само од Пиреја. Сула је преко атинских издајника сазнао да Пиреј шаље у Атину конвој са храном, па је из заседе заробио конвој и пратећу војску.[13] Архелај је изградио велики торањ на бедему насупрот римскога торња и одатле је испаљивао пројектиле ометајући Римљане, али Сула је уз помоћ својих тешких катапултова побио много опслужитеља торња, тако да је Архелај био присиљен да повуче торањ.[14]

393px-Sulla Glyptothek Munich 309

Луције Корнелије Сула

Почетак глади у Атини и Пиреју Уреди

Глад се све више осећала у Атини. Архелај је сумњао да издајници јављају када се шаље снабдевање Атини, па је одлучио да у случају да Сула нападне конвој са снабдевањем он искористи прилику и тада нападне римске опсадне справе.[15] Сула је напао и заробио конвој, а Архелај је напао и спалио део опсадних справа. Митридатов син Аркатија је у исто време са малом војском напао Македонију, савладао омању римску војску и овладао Македонијом.[16] Поставио је сатрапа, па је кренуо да Атину ослободи опсаде, али успут се разболио и преминуо. У Атини је глад постала још јача, а Сула је ојачао блокаду, не пуштајући никога из Атине.[17] Током 86. пре Христа Сула је изградио довољно високе насипе крај Пиреја и на њих је поставио опсадне справе.[18] Међутим Архелај је поткопао насип односећи земљу, а да Римљани нису знали за то, тако да је насип одједном пропао.[19] Римљани су онда опорављали насип и поткопавали пирејске бедеме, а испод земље долазило је до сукоба међу копачима. Сула је са насипа овновима напао и срушио део бедема, а онда је спалио оближњи торањ. Када је срушио део зида на још два места поткопао је морал бранилаца Пиреја.[20] Сула је онда слао најактивнији део своје војске у непрекидну борбу, али Архелај је обесхрабрену војску заменио новом. Након дуље борбе Сулина војска се као нападач прва исцрпила и морала је да се повуче.[21] Архелај је онда преко ноћи поправио или заштитио многа оштећења на бедемима. Сула је још једном напао, али морао је да се повуче. Одустао је од заузимања Пиреја директним нападом и одлучио се на опсаду и изгладњивање Пиреја и Атине.[22]

Пад Атине 1. марта 86. пре Христа Уреди

Када су Атињани појели сву стоку, па и коже, појавио се и канибализам.[23] Сула је напао Атину лествама и пробијањем бедема, а глађу ослабљени браниоци нису могли да зауставе римску војску. Римска војска продрла је у град 1. марта 86. пре Христа[24] и започела покољ становништва, које услед исцрпљености није могло ни да бежи.[25] Сула је наредио општи покољ не штедећи ни жене ни децу.[26] Био је љут на Атињане, јер су по њему безразложно стали на Митридатову страну. Аристион је побегао са неколицином на акропољ. Сула је забранио да се спали Атина, али дозволио је војсци општу пљачку града. Оним слободним грађанима, који су избегли покољ током првога дана Сула је обећао слободу, али без права гласа. Око Акропоља је Сула поставио стражу, па је Аристион са присташама био присиљен да се преда због жеђи и глади.[27] Након предаје Аристион је погубљен заједно са гардом.

Палеж Пиреја Уреди

Након заузимања Атине Сула је са већим снагама, много овнова и опсадних справа започео нови напад на бедеме Пиреја.[28] Када је порушио делове бедема окрпљене након пријашњега рушења наишао је на новоизграђене унутрашње бедеме, које је Архелај изградио знајући за могућност рушења слабијих делова бедема.[29] Иако је то био бескрајан посао Сула и његова војска били су довољно упорни, па је Архелај био присиљен да напусти бедеме и пребаци се у пирејско чврсто утврђење Мунихију, које је са свих страна било опкољено морем.[30] Пошто Сула није имао бродова, није могао да нападне Мунихију. Сула је спалио Пиреј, не штедећи ни арсенал ни бродоградилиште.[31] Архелај се преко Беотије повукао у Тесалију, а своју преосталу војску окупио је у Термопилском кланцу, где му се прикључиула и Аркатијина војска, која је освојила Македонију.[32] Током 86. пре Христа уследила је битка код Херонеје (86. пре Христа), у којој је бројчано неколико пута супериорнија Архелајева војска поражене од римске војске под командом Суле.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Апијан Митр. ратови 14-15
  2. Апијан Митр. рат. 30
  3. Апијан Митр. рат. 30
  4. Апијан Митр. рат. 30
  5. Плутарх Сула 12
  6. Плутарх Сула 12
  7. Апијан Митр. рат. 31
  8. Апијан Митр. рат. 32
  9. Апијан Митр. рат. 32
  10. Апијан Митр. рат. 32
  11. Апијан Митр. рат. 33
  12. Апијан Митр. рат. 33
  13. Апијан Митр. рат. 34
  14. Апијан Митр. рат. 34
  15. Апијан Митр. рат. 35
  16. Апијан Митр. рат. 35
  17. Апијан Митр. рат. 35
  18. Апијан Митр. рат. 36
  19. Апијан Митр. рат. 36
  20. Апијан Митр. рат. 36
  21. Апијан Митр. рат. 37
  22. Апијан Митр. рат. 37
  23. Апијан Митр. рат. 38
  24. Плутарх Сула 14
  25. Апијан Митр. рат. 38
  26. Апијан Митр. рат. 38
  27. Апијан Митр. рат. 38
  28. Апијан Митр. рат. 40
  29. Апијан Митр. рат. 40
  30. Апијан Митр. рат. 40
  31. Апијан Митр. рат. 41
  32. Апијан Митр. рат. 41

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]