FANDOM


Спурије Касије Висцелин (или Вецелин) (лат. Spurius Cassius Vecellinus, до 485. пре Христа) био је један од најистакнутијих конзула ране Римске републике. Три пута је био конзул и прослављао је два тријумфа. Био је први командант коњице (Magister Equitum ). Аутор је првога аграрнога закона. Склопио је споразуме о војном савезу са Латинима и Херницима. Оптужен је да је тежио краљевској власти и због тога је погубљен. Модерни историчари сматрају да је добар део приче о њему фабрикован од стране аналиста.

489px-Domenico Beccafumi 009

Победа над Сабињанима Уреди

По први пут је био конзул 502. пре Христа заједно са Опитером Вергилијем Трикостом.[1] Спурије је кренуо са својом војском у рат са Сабињанима. Победио је Сабињане у бици крај Кура.[2] У тој бици погинуло је 10.300 Сабињана, а 4.000 је заробљено. Сабињани су након пораза молили за мир и по споразуму дали су жита, новца и предали су део обрадиве земље.[3] Спурије Касије је због победе над Сабињанима славио тријумф.[4] Према тврдњама Ливија два конзула су те године водила рат са Арунцима и заузели су њихов град Суесу Пометију.[5] Међутим пошто Ливије тај догађај понавља за 495. пре Христа, а помиње га и Дионизије очито се ради о Ливијевој грешци.

Командант коњице Уреди

Током 501. пре Христа Тит Ларције је именован за првога диктатора, а Спурије Касије за његовога првога заповедника коњице.[6][7] Именовање диктатора уследило је због непосредне опасности од рата са Сабињанима и Латинима. Октавије Мамилије је био зет Тарквинија Охолога и успео је да наговори Латине да се спреме за рат са Римом.[8] Сабињани су тражили мир, али Римљани су од њих тражили да плате ратну штету од претходнога рата. Након пропалих преговора проглашен је рат Сабињанима, али ниједна страна није нападала другу, тако да није било сукоба.[9] Рат са Латинима избио је касније 498. пре Христа. Након латинскога пораза у бици код Регилскога језера Спурије Касије је тражио да се латински градови сравне до темеља.[10]

Војни савез са ЛатинимаУреди

По други пут је био конзул 493. пре Христа заједно са Постумом Коминијем Аурунком.[11][12] Током његова мандата наставила се Прва сецесија плебејаца, која је почела током 494. пре Христа. Сенат је послао Мененија Агрипу да преговара са плебејцима о окончању сецесије. Мененије Агрипа је склопио споразум са плебејцима о окончању сецесије. Плебејци су као концесију добили право избора народних трибуна. Након окончања сецесије склопљен је мировни споразум са свим Латинима.[13] Споразум је склопио Спурије Касије.[14] Тим споразумом Рим и Латини су склопили војни савез. По одредбама споразума у случају рата једни другима прискачу у помоћ са свом војском, а ратни плен се равноправно дели.[15] Спурије је посветио храм посвећен Цересу, Бахусу и Просерпини.[16]

Војни савез са Херницима Уреди

По трећи пут је изабран за конзула 486. пре Христа заједно са Прокулом Вергилијем Трикостом.[17][18] Кренуо је у рат са Волсцима и Херницима, пустошио је њихову земљу, па су онда Волсци први тражили мир.[19] Након што су Римљани закучили мир са Волсцима, Херници су остали изоловани, па су и они тражили мир. Касије је вештом дипломатијом оформио војни савез са Херницима.[20] Споразум о савезу са Херницима био је копија споразума о савезу са Латинима.[21] Због великих заслуга у покоравању Херника Спурије Касије је заслужио други тријумф. Према Ливију Херници су пристали да предају две трећине своје земље.[22] Спурије Касије је једну половину поделио Латинима, а једну половину Римљанима.[23] Вероватно се радило о заједничкој подели освојене земље између Херника, Римљана и Латина.

Аграрни закон Уреди

Спурије Касије је предложио аграрни закон.[24] Имао је на располагању земљу коју је добио од Херника, а било је и јавне земље, коју је намеравао да подели. Многи патрицији су били узурпирали државну земљу, коју је Спурије намеравао да подели. Други конзул се противио његовом закону. Закону су се противили и многи патрицији. Други конзул Прокул Вергилије је онда рекао да се слаже да се земља подели Римљанима, али не и римским савезницима.[25] Након бројних политичких сукобљавања Сенат је донио одлуку да се именује комисија, која би одредила границе државне земље и одредила колико земље да се изнајмљује, а колико да се подели народу.[26] Поред тога одређено је да савезници и Римљани деле земљу према међусобним споразумима.

Суђење и погубљењеУреди

Након што му се окончан мандат Спурија Касија су тужили да је намеравао да се домогне краљевске власти. Два истакнута патриција оптужила су Спурија Касија и позвали га да се брани. Све његове акције тумачили су као усмерене за добијање краљевске власти. Тврдили су да је Латинима дао превише. Оптуживали су га и за савез са Херницима, који су требали по њима да буду вазали, а не римски савезници.[27] Поред тога рекли су да је намераво да подели земљу без одобрења Сената и другога конзула. Тужиоци су извели много сведока помоћу којих су доказивали да је Спурије издајник, који је са Латинима и Херницима планирао издају. Био је осуђен на смрт. Квестори су га бацили са Тарпејске стене.[28] Кућа му је након тога била сравњена са земљом.

Критичка историјаУреди

Према Форсајту Ливијева и Дионизијева прича имају многе елементе сличне причи о Тиберију Граху, па сматра да је велики део приче фабрикован у периоду након Граха.[29] Као и Тиберије Грах Касије је предложио аграрни закон о расподели државне земље народу и исто тако наишао је на отпор моћних земљопоседника. Гај Грах се залагао за давање римскога грађанства италијанским савезницима, а Касије се залагао за Латине и Хернике.[30] Постоји још истих елемената у обе приче.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Дионизије 5.49
  2. Дионизије 5.49
  3. Дионизије 5.49
  4. Дионизије 5.49
  5. Ливије 2.17
  6. Ливије 2.18
  7. Дионизије 5.75
  8. Дионизије 5.50
  9. Ливије 2.18
  10. Дионизије 6.20
  11. Ливије 2.33
  12. Дионизије 6.49
  13. Дионизије 6.95
  14. Ливије 2.33
  15. Дионизије 6.94
  16. Дионизије 6.94
  17. Ливије 2.41
  18. Дионизије 8.68
  19. Дионизије 8.68
  20. Дионизије 8.68
  21. Дионизије 8.69
  22. Ливије 2.41
  23. Ливије 2.41
  24. Ливије 2.41
  25. Ливије 2.41
  26. Дионизије 8.76
  27. Дионизије 8.77
  28. Дионизије 8.78
  29. Форсајт 193-194
  30. Форсајт 194

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.