FANDOM


Сицилијанска експедиција
Део Пелопонески рат
{{{слика}}}
{{{о слици}}}
Време: 415-413. пре Христа
Локација: Сицилија
Резултат: пораз Атињана и потпуно уништење атинске војске и флоте на Сицилији
Сукобљене стране
Атина
савезници
Сегеста
Сиракуза
Коринт
Спарта
Заповедници
Никија
Ламах
Демостен
Еуримедон
Гилип
Хермократ
Јачина
прва експедиција:
5100 хоплита
750 савезника,1300 лаконаоружаних
134 триреме
Појачање:
5.000 хоплита
73 триреме
много лаконаоружаних
непознато, али укључује најмање 1.200 коњаника и 1.000 Спартанаца
Губици
цела војска убијена, заробљена или продана у робље непознати

Сицилијанска експедиција представља атински поход на Сицилију од 415. пре Христа до 413. пре Христа за време Пелопонеског рата. Атински пораз представљао је прекретницу Пелопонеског рата. Атињани су на потицај Алкибијада одлучили да покоре Сицилију. Сицилија је била значајна јер је житом снабдевала Грчку. Заповедници експедиције били су Алкибијад, Никија и Ламах. Када су стигли до Сицилије Атињани су опозвали Алкибијада и звали су га на суђење. У првој и делу друге године рата Атињани су били успешнији и опседали су највећи град Сиракузу. Доласком спартанског генерала Гилипа ситуација се променила у корист Сиракужана. Атињани су након тога послали појачање под заповедништвом Демостена. Након неуспешног покушаја освајања стратешких тачки и неколико поморских пораза Атињани су морали да се повлаче копненим путем преко Сицилије. Током повлачења уништена је комплетна атинска војска на Сицилији, а Демостен и Никија су након заробљавања убијени.

Атински пораз представљао је огроман губитак за Атину. Изгубила је око 200 бродова и око 10.000 војника. Атински непријатељи су одмах искористили атински губитак. Побунили су се многи атински савезници по Егејском мору. Била је то прекретница Пелопонеског рата, иако се Атина након тога борила још 9 година.

Позив из Сегесте Уреди

Прва фаза Пелопонеског рата окончала се Никијиним миром 421. пре Христа и након тога Спарта и Атина нису формално ратовале једна против друге све до 415. пре Христа. Сицилијански град Сегеста је 415. пре Христа тражио помоћ од Атине у рату који су водили против свога суседа Селинунта. Сегесћани су у Атину донели новца да се плате трошкови за посаде 60 бродова за месец дана.[1] Било је то 60 таланата, а наводно је то био само мали део онога што имају. Атињани су и раније ратовали на Сицилији и знали да је Сицилија богата житом и осталим сировинама. Помажући Сегести надали су се да ће створити упориште на Сицилији, које ће им омогућити даља освајања.

ДебатаУреди

778px-SizilienExpedition.png

О томе походу развила се дебата у атинској скупштини. Алкибијад се залагао за тај освајачки поход и придобијао је народ говорећи да ће Атина бити богатија и да ће проширити своју империју. Никија се противио походу објашњавајући да ће то бити веома скуп подухват. Рекао је да не треба да буду увучени у рат, који није њихов, а није сигуран ни мир са Спартом, који су склопили. Пошто им је Спарта главни непријатељ Никија је сматрао да не треба да троше средства, бродове и људе у удаљеном рата док год су им непријатељи много ближи. Говорио је да ако би и освојили Сицилију, да не би могли да лако владају Сицилијом. Објашњавао је да Атина не влада лако ни сиромашнијим и слабијим савезницима, који су много ближе Атини.

Када је Никија видео да не може да одврати Атињане од експедиције онда је саветовао да крену са много бродова и војске. Народ је за вође експедиције изабрао Алкибијада, Никију и Ламаха.

Светогрђе и оптужба против Алкибијада Уреди

За време припрема за сицилијански поход широм Атине неко је оштетио главе на Хермесовим стубовима. Хермесови стубови су били постављени широм града за срећу. Било је то светогрђе и сматрало се да је то лоше знамење за предстојећи поход. Уследила је истрага, а неки Алкибијадови противници тврдили су да је он одговоран. Алкибијада су тада оптужили и за обесвећивање елеусинских богиња. Алкибијад је тада био популаран, а имао је велику подршку војске. Осим тога Аргос и Мантинеја су га подржали током припрема за експедицију. Алкибијадови непријатељи су због тога сачекали да Алкибијад отплови да би тек онда подигли против њега оптужницу. Када је Алкибијад отпловио гласови војника, који су били главна Алкибијадова база нису више могли да помогну Алкибијаду, па су његови противници могли да сакупе довољно гласова да га оптуже.

Реакција у Сиракузи Уреди

Сиракуза је била најмоћнији и најбогатији град Сицилије. Већина у Сиракузи знала је Атињани долазе да освоје њихов град и Сицилију под изговором да помажу Сегести у једном мањем рату. Сиракушки стратег Хермократ предлагао је да затраже помоћ других сицилијанских градова и од Картагине. Намеравао је и да пресретне атинску флоту у Јонском мору. Други су говорили да Атињани нису претња за Сиракузу и да би Атињани били глупи да са њима започињу рат док год мир са Спартом није трајан. Атенагора је оптужио Хермократа и друге да покушавају да сеју страх међу становништвом у покушају да изврше преврат.

Атињани се искрцавају на СицилијиУреди

Атинска морнарица је најпре отпловила до Коркире и ту је сачекала савезнике. Флота је била подељена на три дела и сваким делом заповедао је један заповедник: Алкибијад, Никија и Ламах. Три брода су одмах послали као претходницу на Сицилију да обавесте савезнике. Атинска и савезничка флота имала је[2]:

  • 134 триреме (од чега 100 атинских)
  • 5.100 хоплита
  • 480 стрелаца
  • 700 праћкаша,120 лаконаоружаних
  • 30 коњаника
  • 130 транспортних бродова
  • неборбене посаде бродова

Атинска флота је стигла у Региј, кога је само теснац делио од Сицилије. Ту им се вратила претходница са вестима да Сегеста нема толико новца колико је обећавала[3]. Никија је то очекивао, али Алкибијад и Ламах су били изненађени. Никија је предлагао да само покажу своју силу код Селинунта и да се врате кући.[4] Алкибијад је сматрао да би било срамота да се врате необављен апосла, па је саветовао да охрабре сицилијанске савезнике да се побуне против Сиракузе и да онда нападну Сиракузу.[5] Ламах је сматрао да треба да одмах нападну Сиракузу и да искористе фактор изненађења.[6]

Из Регија су отпловили за Катану.Ту је стигао брод из Атине Саламинија са налогом да довезу Алкибијада на суђење у Атину. Атињани су сматрали да је Алкибијад починио светогрђа као део завере да се уведе тиранија. Алкибијад је пратио Саламинију и касније је побегао у Турију у јужној Италији. Одатле се пребацио у Спарту. У Атини су му судили у одсуству и осудили су га на смрт. У Спарти Алкибијад је одао Спартанцима веома важне информације о атинским слабостима и намерама.

Слаб учинак атинске војскеУреди

Одласком Алкибијада остала су два заповедника Никија и Ламах. Искрцали су се у Сицилији и придружила им се коњица из Сегесте. Нису одмах напали Сиракузу. Никија је био опрезан, кружио је око Сицилије, заузео је само мали градић Хикару, становништво продао у робље и након тога се вратио у Катану.[7] Није успео да заузме Хиблу. Зиму су провели у логору крај Катане. Сиракужани су се охрабрили јер су уочили да Атињани не нападају Сиракузу.

Прва битка Атињана и Сиракужана Уреди

519px-Athenian Siege of Syracuse.png

Атињани су смислили варку, како да измаме Сиракужане из града, па да онда они нападну Сиракузу. Да би извели превару послали су једнога човека, у кога су Сиракужани имали поверења.[8] Он је рекао Сиракужанима да многи Атињани не ноће у свом логору ван Катане него у Катани , па да ако договоре када ће напасти атински логор да им тада становништво Катане може да помогне и да блокира Атињане у граду.[9] Тада би Сиракужани могли да им запале бродове. Сиракужани су поверовали и уговорили су дан када ће напасти атински логор.[10] Атињани су припремили бродове и док је сиракушка војска кретала према Катани они су дошли до Сиракузе и искрцали се крај ње.[11] Сиракушка коњица је прва стигла до Катане и јавила је осталом делу војске да су Атињани отпловили. Сви су тада појурили натраг да спасе Сиракузу.[12]

Атињани су одабрали добар положај и чекали су сиракушку војску. На десном крилу били су Аргивци и Мантинејани, у средини Атињани, а на левом крилу остали савезници. [13] Сиракужани су оформили фалангу дубоку 16 редова.[14] Имали су бројнију коњицу 1.200 коњаника. Аргивци су потиснули лево сиракушко крило, а онда су Атињани потиснули војску испред њих, па се цела сиракушка војска дала у бег.[15] Сиракушка коњица је спречила Атињане да дотуку сиракушку војску. [16] Коњица је спречила катастрофу. Сиракужани су изгубили око 260 војника, а Атињани око 50.[17]

Никија није био способан да искористи атинску победу. Након битке Атињани су се вратили на зимовање. Сматрали су да зими не могу да остану крај Сиракузе, јер немају довољно ни коњице, ни новца , а ни савезника.

Сиракушке припреме 415/414. пре ХристаУреди

Након првога пораза Хермократ се обратио клонулим Сиракужанима охрабрујући их. Наглашавао је да су изгубили битку због н мноштва војсковођа и нереда и непослушности војске.[18] Због тога је предлагао да реорганизују војску и да уместо 15 војсковођа имају само три.[19] Сиракужани су за војсковође са пуним овлаштењима изабрали Хермократа, Хераклида и Сикана.[20] Сиракужани су почели да утврђују Сиракузу.

Тражење савезникаУреди

Обе стране почеле су да траже помоћ. Сиракуза је тражила помоћ од Коринта и Спарте. Као дорски град било је природно да тражи помоћ од Дораца. Исто тако било је природно да су јонски градови више уз Атину. Атина је тражила помоћ од Картагине и Етрураца. Обе стране покушавале су да придобију грчке градове на југу Италије. И Сиракужани и Атињани покушавали су да придобију Камарину. Камарина је одлучила да остане неутрална. И једна и друга страна покушавала је да придобије Сикеле за себе. Сикели су већином пришли Атини.

Опсада Сиракузе 414. пре ХристаУреди

Атињанима је у пролеће 414. пре Христа стигло малено појачање из Атине. Добили су 300 таланата, 250 коњаника и 30 стрелаца. Хермократ је знао за стратешки значај Епипола, стрма брда, које се уздизало изнад града. Баш када се спремао да изабере 600 војника, који ће чувати висове Епипола Атињани су се неопажено привукли из Катане, искрцали се крај Сиракузе и заузели су Епиполе.[21] Сиракужани су послали одмах 600 војника да покушају да поврате Епиполе, али у том сукобу изгинуло је 300 Сиракужана.[22] Атињани су одмах утврдили Лабдал на северној страни.

Обе стране почеле су да граде зидове. Атињани су намеравали да зидом потпуно окруже Сиракузу. Зид су градили преко Епипола, а Сиракужани су спречавалиу њихове намере градњом контразида. Атињани су најпре срушили део првога контразида, али Сиракужани су почели да граде други контразид и уз њега су копали ров, блокирајући долазак атинског зида до мора. Око 300 Атињана напало је други контразид, заузело га, али Сиракужани су га вратили у успешно изведеном контранападу. При томе су убили Ламаха. Никија је отада остао једини заповедник сицилијанске експедиције. Сиракужани су тада срушили 300 метара атинског зида, али нису успели да сруше кружно утврђење, које је обранио Никија.

Пошто је обранио зид Никија је успео да заврши зид све до мора и да потпуно копнено блокира Сиракузу. Сиракужани су сменили Хермократа и Сикана и поставили тројицу нових војсковођа.

Алкибијадови савети СпартиУреди

Када је Алкибијад стигао у Спарту он је открио све атинске планове и све слабе тачке Атине. Саветовао је Спарту да утврде Декелеју, која се налазила крај Атине. На тај начин би спречили приступ атинским рудницима сребра, спречили би Атињане да користе поља у Атици, а охрабрили би и бег робова. Открио је у Спарти атинске планове о освајању Сицилије, а могуће и Картагине. Рекао им је да ће на тај начин Атина моћи да освоји Пелопонез. Саветовао је Спарти да помогне Сиракузу и да пошаљу једнога искусног спартанског заповедника. Спарта је одлучила да пошаље Гилипа.

Долазак Гилипа Уреди

Никија је чуо да долази Гилип, али пошто је дошао са мало бродова није сматрао да се ради о озбиљном потхвату.[23] Гилип се искрцао у Химери. Добио је помоћ и од Геле, Селинунта и од Сикула. Гилип је кренуо са 700 својих војника, 1000 химерских хоплита, 1000 химерских лаконаоружаних војника, 100 коњаника и нешто војника из Селинунта, Геле и од Сикулаца.[24] Са њима је кренуо копненим путем према Сиракузи. Сиракужани су баш тада намеравали да се предају, тако да је Гилип стигао у правом тренутку. Атињани су били близу завршетка двострукога зида око Сиракузе. Ушао је у Сиракузу, преузео заповедништво и почео организацију обране.

Организовао је изградњу новога попречнога контразида преко Епипола , чији циљ је био да спречи да буду потпуно опкољени атинским зидом. У првој бици победили су Атињани, али већ следећега дана уследила је нова битка у којој су Сиракужани победили.[25] У првој бици Атињани су победили захваљујући коњици, а у другој бици Гилип је распоредио своју коњицу и стрелце на атинске бокове и победио их[26] Била је то прва сиракушка победа. Тада су успешно завршили контразид и срушили део атинских зидова. Сиракужанима је тада стигла и коринтска флота. Гилип је отишао да сакупља савезнике по Сицилији.

Док се све то одвијало Никији је био битан Племириј, истурена тачка на улазу у луку. насупрот граду. Рт Племириј сужава улаз у луку. Никија је утврдио Племириј да би блокирао Сиракузу са морске стране. ту је сместио много ратних справа и бродова.

Никија тражи опозив или појачање Уреди

Никија је био болестан и исцрпљен, а сматрао је да не може да заузме Сиракузу. Писао је у Атину тражећи да њега ослободе заповедништва. Писао је и да или одустану од експедиције или да пошаљу појачање. Никија се надао да ће Атињани или одустати или њега опозвати. Међутим Атињани су одлучили да му пошаљу појачање под заповедништвом Демостена и Еуримедона. Еуримедон је одмах кренуо са десет бродова, а Демостен је кренуо касније са већом војском. Укупно су Атињани послали 5.000 хоплита , много лаконаоружаних и 73 триреме под заповедништвом Демостена и Еуримедона.

Заузимање Племирија Уреди

Гилип се 413. пре Христа вратио у Сиракузу придобивши на Сицилији многе савезнике. Одлучио је да истовремено нападне и на копну и на мору. Са својих 35 трирема напао је у луци 25 атинских трирема. Док се одвијала битка у луци Атињани су са утврђеног Племирија дошли да посматрају поморску битку. Гилип је изненада напао утврђени Племириј и заузео га. Атињани су победили у поморској бици, али изгубили су веома важно утврђење, у коме се налазило много хране, новца, оружја и опреме за бродове. Након заузимања Племирија атинска војска није могла да сигурно плови. У слеедећој поморској бици победили су Сиракужани. Све випе сицилијанских градова стало је на страну Сиракузе. Атињани су губили савезнике.

Долазак Демостена Уреди

Демостен и Еуримедон стигли су са 73 триреме и 5.000 хоплита. На првом ратном савету Демостен се залагао да одмах нападну и заузму Сиракузу или да се врате кући. Никија је говорио да одлагањем они гуше Сиракузу, пошто је Сиракуза остала без новца. Други генерали су се слагали са Демостеном, па је Никија био присиљен да попусти.

Демостен је са кренуо у ноћни напад на Епиполе. У почетку је потукао Сиракужане до ногу. Међутим није се зауставио, него је наставио даље, па је налетио на Беоћане, који су били у борбеном поретку. Он су потиснули Атињане и при томе многе побили. Код Атињана је настала паника, посебно јер се битка одвијала по месечини. Тада су Сиракужани напали Атињане са свих страна и натерали их у бег. Једни су страдали од непријатеља, други од својих, трећи су се сурвали са литице. Било је 2.000 мртвих, а мало преживелих.

Долазак Демостена није представљао олакшање за остале Атињане. Логор им се налазио крај мочвара, па су се многи разболили, укључујући и Никију. Демостен је сматрао да је боље да одустану и да се врате у Атину, да бране Атину од спартанске инвазије из Декелеје. Никија, који је био од почетка против експедиције није хтео да покаже слабост, а бојао се и повратка у Атину јер се бојао да би га Атињани оптужили. Надао се да ће Сиракуза убрзо остати без новца, а имао је и информација из саме Сиракузе од проатинске фракције, која је била спремна да му преда град.[27] Демостен и Еуримеден су једва пристали на Никијину аргументацију. Међутим када су Сиракужанима стигла појачања са Пелопонеза[28] тада се и Никија сложио да треба да напусте Сицилију.[29]

Одгађање одласка због помрчине Месеца Уреди

Када су Атињани намеравали да се бродовима врате кући дошло је до помрачења Месеца.[30] Никија је био доста празноверан, па су због тога одгодили одлазак за 27 дана.[31] Та одгода се показала фаталном за целу атинску војску и флоту на Сицилији. Сиракужани су то искористили да униште атинску флоту. Са својих 76 бродова напали су 86 атинских бродова у сиракушкој луци.[32] Сиракужани су победили, а у бици је погинуо Еуримедон. Атињани су након пораза повукли многе бродове на обалу, али ту их је чекала Гилипова војска, која је убила много чланова посаде, а заробили су и 18 бродова.

Одлучна поморска биткаУреди

Атињани су били у очајној позицији. Клонули су духом. Сиракужани су од 3. септембра 413. пре Христа потпуно блокирали луку.[33] Атињани су целу војску укрцали на бродове и одлучили су се за одлучну поморску битку,[34] која се одиграла 9. септемвбра 413. пре Христа. Имали су 110 бродова. Флотом су заповедали Демостем, Менандер и Еутидем. Атински бродови су били набијени у мали простор, тако да није било простора за маневрисање, сударали су се једни са другима.[35] Атињанис нису имали простора да изведу напад кљуном на бок непријатељског брода. Битка је трајала неко време без изразитог победника, а онда су Сиракужани потиснули атинске бродове према обали, па су натерали Атињане у бег према логору.[36] Демостен је предлагао Никији да још једном укрцају посаде на преосталих 60 бродова и да поново покушају у зору да се пробију.[37] Демостен је говорио да Сиракужани имају мање бродова. Никија је пристао, али када је видео да је војска заплашена претходним поразом и да нема воље за нову битку одлучио је да се пробијају копном преко Сицилије.[38]

SyrakusFlucht.png

Бег атинске војске из Сиракузе

Хермократова варка Уреди

Хермократ је наслутио атинске намере да се повуку преко копна. Због тога је позвао сиракушке савезнике и Сиракужане да затворе све путеве и да запоседну све кланце.[39][40] Сиракушки заповедници се нису сложили јер им је војска била исцрпљена, а било је и много рањених.[41] Пошто Сиракужани нису били спремни да одмах крену Хермократ се одлучио за варку. Послао је према атинском логору неке од својих пријатеља, а они су представљајући се као пријатељи Атињана рекли да су Сиракужани запосели путеве и да је опасно да атинска војска крене ноћу.[42] Атинска војска се због тога задржала два дана. Следећега дана Гилип и Сиракужани су запосели путеве, којима је био највероватнији узмак Атињана.[43] То одгађање је било фатално за атинску војску, која је уништена приликом повлачења.

Уништење атинске војске Уреди

Атињани су одгодили полазак , па су након два дана одгоде кренули. Повлачило се око 40.000 Атињана и њихових савезника.[44] За време повлачења Атињани су непрекидно били изложени нападима са свих страна. Сиракужани су их нападали и многе рањавали. Када би Атињани кренули на њих они би се повукли, па би поново нападали. Атињанима је понестало хране, а многи су били рањени. Демостен и Никија су одлучили да промене смер кретања, да не иду према Катани, него према Гели. Никијина војска је ишла напред, а Демостенова одотрага и почела је да заостаје. Сиракушка коњица следећег дана нападала је Демостенову војску, која се била одвојила од никије војске. Сиракужани су нападали гађајући Атињане издалека, исцрпљујући их. Цели дан су их гађали па су се на предала Демостенова војска, њих 6.000.[45] Сиракужани су позивали и Никију да се преда са својом војском. Њих су исто исцрпљивали гађајући их са свих страна стрелама и копљима. Атињани су пожурили до реке Асинар, јер су били страшно жедни. Код реке је настао највећи неред у Никијиној војсци. Сиракужани су их гађали са узвисине изнад реке. На реци је уследио велики покољ. Када је у реци већ било много погинулих Никија се предао. Никија се надао да ће њега поштедети, због његове улоге приликом склапања Никијиног мира са Спартом.

Заробљене Атињане, њих око 7.000 Сиракужани су бацили да раде у каменоломима. Демостена и Никију су убили Сиракужани, иако се Гилип противио. Много Атињана скапало је у каменоломима од болести и лошег поступања. Добијали су јако мало хране и воде. Касније су сви продани у робље.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Тукидид 6.8
  2. Тукидид 6.43
  3. Тукидид 6.46
  4. Тукидид 6.47
  5. Тукидид 6.48
  6. Тукидид 6.49
  7. Тукидид 6.62
  8. Тукидид 6.64
  9. Тукидид 6.64
  10. Тукидид 6.65
  11. Тукидид 6.65
  12. Тукидид 6.65
  13. Тукидид 6.47
  14. Тукидид 6.65
  15. Тукидид 6.70
  16. Тукидид 6.70
  17. Тукидид 6.71
  18. Тукидид 6.72
  19. Тукидид 6.72
  20. Тукидид 6.73
  21. Тукидид 6.97
  22. Тукидид 6.97
  23. Тукидид 6.104
  24. Тукидид 7.1
  25. Тукидид 7.6
  26. Тукидид 7.6
  27. Тукидид 7.49
  28. Тукидид 7.50
  29. Тукидид 7.50
  30. Тукидид 7.50
  31. Тукидид 7.50
  32. Тукидид 7.52
  33. Тукидид 7.59
  34. Тукидид 7.60
  35. Тукидид 7.70
  36. Тукидид 7.71
  37. Тукидид 7.72
  38. Тукидид 7.72
  39. Тукидид 7.73
  40. Диодор, 13.18
  41. Диодор, 13.18
  42. Тукидид 7.73
  43. Тукидид 7.74
  44. Тукидид 7.75
  45. Тукидид 7.82

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.