FANDOM


Сервије Сулпиције Галба (лат. Servius Sulpicius Galba, око 194—пре 129. пре Христа) је био римски војсковоиђа, политичар. Као пропретор у Хиспанији подло је навео Луситанце 150. пре Христа да се преселе и предају оружје, а онда је наредио општи покољ Луситанаца. Највећи део ратнога плена задржао је за себе, а потплаћивањима се осигурао од кажњавања по повратку у Рим. Био је конзул 144. пре Христа. Сматрао се једним од највећих оратора свога времена.

Говор против Емилија Паула Уреди

Сервије Сулпиције Галба је 168. пре Христа био војни трибун друге легије у војсци конзула Луција Емилија Паула Македонца, који је водио рат против Персеја.[1] Пошто је мрзио Емилија Паула искористио је тренутак, када је 167. пре Христа Емилије Паул по повратку у Рим почео да тражи да му се одобри тријумф.[2] Галба је позвао војску да се освети свом војсковођи, који је у Македонији заробио огромно благо, а војсци поделио само мали део.[3] Позвао је војску да гласа против тријумфа Емилија Паула.[4] У дугом говору подсетио је војску на тешку дисциплину, коју им је Емилије Паул наметнуо пре победе, а онда их је подсетио на веома малу награду.[5] Када је дошло до гласања прве трибе су гласале против тријумфа, а сенатори су то сматрали срамним чином, па су онда тражили од народних трибуна да понове гласање. Пре поновнога гласања народу се обратио Марко Сервилије Пулекс Гемин и успео је да преокрене ситауцију, тако да је Емилију Паулу изгласан тријумф. Ипак након тога Галба је стекао репутацију као талентован оратор.

Лузитански рат Уреди

Изабран је 151. пре Христа за претора Даљње Хиспаније.[6] Пошто су Лузитанци опседали неке од римских савезника пожурио је са војском, коју је присилио да након усиљенога марша одмах крене у битку.[7] Римска војска је успела да разбије непријатељски поредак, али због умора нису могли да следе поражене Лузитанце. Луситанци су се онда одмах прегруписали, напали и потукли до ногу римску војску.[8] У тој бици погинуло је 7.000 римских војника, а Галба се са коњицом повукао до града Карма у Андалузији.[9] Ту је окупио преосталу војску и савезнике, укупно 20.000 војника и са њима је кренуо на територију Кунеја.[10]

Покољ Луситанаца Уреди

Током 150. пре Христа остао је као пропретор у Хиспанији. Галба и Луције Лициније Лукул Старији напали су Луситанију са две стране чистећи је од становништва.[11] Галба је примио неке од луситанских изасланика, који су се покајали због кршења примирја, па су обећавали да ће поштовати мировни споразум. Галба је одлучио да их превари, па их је лепо дочекао и понудио им је плоднију и бољу територију у замену за мир.[12] Правио се да их разуме и да их је на пљачку потакла неимаштина. Луситанци су му поверовали, напустили су своја насеља и населили се где им је Галба давао плоднију земљу.[13] Када су се Луситанци окупили на новој територији са женама и децом предали су оружје, а подли Галба је онда наредио да се сви побију.[14] Само неколико њих је побегло, а један од њих је био Виријат, који је постао вођа побуне против Римљана.[15] Иако је био један од најбогатијих Римљана, Галба је највећи део ратнога плена задржао за себе, а мањи део је поделио војсци и пријатељима.[16] Касније је био позиван на одговорност због присвајања ратнога плена, али уз помоћ великога новца избегао је кажњавање.[17]

Позивање на одговорност Уреди

Галба се 149. пре Христа вратио у Рим и одмах по повратку оптужио га је народни трибун Луције Скрибоније Либон због злочина према Лузитанцима.[18] Најоштрије га је напао Катон Старији, који је против њега водио парницу због злочина и преваре у Лузитанији.[19] Квинт Фулвије Нобилиор је стао на страну Галбе. Галба је одржао своје изванредне говоре, који су били очувани све до времена Тита Ливија. Настојао је и да изазове самилост, па је извео своју жену и децу пред народ. Уз помоћ ораторских способности и великога новца избегао је кажњавање.[20][21]

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 144. пре Христа заједно са Луцијем Аурелијем Котом. Два конзула препирала су се око тога који од њих да добије команду у рату против Виријата у Хиспанији. Сципион Емилијан се изјаснио против тога да они добију команду у рату против Виријата, а при томе је посебно истицао Галбина недела и похлепу, која су довела до Виријатове побуне. Одлучено је да Квинт Фабије Максим Емилијан остане у Хиспанији као проконзул и да води рат са Виријатом.

Претходи:
Квинт Фабије Максим Емилијан и Луције Хостилије Манцин
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Аурелијем Котом
144. пре Христа

Следи:
Апије Клаудије Пулхер и Квинт Цецилије Метел Македонац


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 45.35
  2. Ливије 45.35
  3. Ливије 45.35
  4. Плутарх Емилије Паул 30
  5. Ливије 45.36
  6. Апијан Хисп. ратови 58
  7. Апијан Хисп. ратови 58
  8. Апијан Хисп. ратови 58
  9. Апијан Хисп. ратови 58
  10. Апијан Хисп. ратови 58
  11. Апијан Хисп. ратови 59
  12. Апијан Хисп. ратови 59
  13. Апијан Хисп. ратови 60
  14. Апијан Хисп. ратови 60
  15. Апијан Хисп. ратови 60
  16. Апијан Хисп. ратови 60
  17. Апијан Хисп. ратови 60
  18. Ливије Периохе 49
  19. Ливије Периохе 49
  20. Ливије Периохе 49
  21. Апијан Хисп. ратови 60

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.