FANDOM


Second athenian league map

Друго атинско поморско царство

Савезнички рат (357–355. пре Христа) представљао је рат између Атине и њеног савеза на једној страни и њених побуњених савезника Хиоса, Родоса, Коса и Бизантија. Атина је у том рату изгубила савезнике у Јонији. Највећу корист од рата имала је Македонија, која је тај рат искористила као прилику за експанзију у Тракији и Тесалији и за утирање пута према хегемонији у Грчкој.


Позадина Уреди

Атина је својим савезницима наметнула велики данак, а мешала се и у аутономију градова и наметала им гарнизоне.[1] Атињани су злоупотребљавали савезништво мешајући се и у локалну трговину својих савезника.[2] Застрашивали су савезнике потичући их да учествују у освајачком рату, што је било у супротности са принципима Другога атинскога савеза.[3] Атињани су заузели 24 града на северној обали Егејскога мора и према њима се нису понашали као према савезницима, него као према поданицима. Самос и Потидеју населили су колонистима клерусима. Атињани су оптуживали Маузола да је он потакао рат, а да је то одговарало персијском цару, који се с тим сложио.[4] Према Атињанима Маузол од Халикарнаса потакао је олигархијске преврате на Косу, Родосу и Хиосу, који су онда изашли из Другог атинског савеза. Ипак вероватније је да је Маузол није започео рат, иако је имао користи од њега и учествовао је у њему.[5] Рат је по свој прилици избио због савезничкога незадовољства Атином. Побуњеним градовима придружио се и Бизантиј, који је иако независтан био у страху да би атинска војска, која се тада налазила на Хелеспонзу могла да га освоји.

Рат код Хиоса и погибија ХабријеУреди

Атина је послала морнарицу према Хиосу под заповедништвом војсковођа Хареса и Хабрије са циљем да угуше побуну.[6] Хиосу су помагали Родос, Кос, Бизантиј и тиран Карије Маузол.[7] Маузол је помагао побуњенике са својом значајном флотом.[8] Атињани су средином 357. пре Христа напали Хиос и са мора и са копна.[9] Харес је заповедао копненим снагама, које су опседале Хиос, а Хабрија је заповедао морнарицом. Атињани су били поражени и Хабрија је тада погинуо.[10]

Рат Уреди

Хиос, Родос, Кос и Бизантиј су се спремали за поморску битку против Атине.[11] Харес је преузео заповедништво над атинском морнарицом. Имао је 60 бродова.[12] Атињани су му послали Тимотеја и Ификрата са још 60 бродова да му помогну у поморским биткама против побуњених савезника.[13] Побуњени атински савезници опремили су 100 бродова и харали су Лемносом и Имбросом, који су остали лојални Атини. Тим нападом почели су да угрожавају атинску линију опскрбе житом.[14] Опседали су и Самос и многа друга острва лојална Атини. Током тога похода сакупили су много новца.[15] Атинске војсковође планирале су да најпре нападну Бизантиј, а онда када Хијани напусте опсаду Самоса и крену у помоћ Бизантију да се обрачунају у поморској бици са побуњеницима.[16] Две флоте су кренуле у сусрет једна другој и када је требало да дође до битке крај Хиоса дигла се олуја, која је омела атинске планове. Харес је ипак желео да уђе у битку, а Ификрат и Тимотеј су одбијали да уђу у битку због велиике олује.[17] Харес их је оптужио за издају. Ификрат и Тимотеј су изведени пред суд и били су кажњени великом новчаном казном и смењени са положаја.[18] Харес је тада постао заповедник целе морнарице. Пошто Атињани нису имали довољно новца одлучио је да уђе у службу побуњеног персијског сатрапа Артабаза.[19] Харес је заједно са Артабазом у једној бици победио персијску војску. Артабаз је због тога Харесу дао велику количину новца потребну за опремање целе армије.[20] Атињани су најпре одобрили његов савез са Артабазом. Након жалбе персијског цара Артаксеркса III Атињани су променили мишљење, поготово након гласина да је персијски цар обећао 300 бродова побуњеним атинским савезницима.[21] Осим тога Атињани су одлучили и да окончају Савезнички рат. Атина се 355. пре Христа повукла и признала је независност побуњених савезника. Формално гледано они су и даље остали у Другом атинском поморском савезу, али били су аутономни, по оригиналним оснивачким актима савеза.[22]

Филип II Македонски користи прилику за експанзију док је Атина заузета ратом Уреди

Филип II Македонски је искористио прилику док је трајао Савезнички рат да прошири македонски утицај у подручју Егеја. Атина је била заузета ратом, па је Филип 357. пре Христа заузео Амфипољ, који је контролисао руднике злата и сребра у околини. Амфипољ је контролисао све путеве у ширем подручју, као и трговину дрвом. Заузимањем Амфипоља Филип је Македонији осигуравао сјајну економску и политичку будућност. Тајно је понудио Атињанима Амфипољ у замену за веома важну луку Пидну. Када су Атињани одбили његову понуду заузео је и Пидну и Потидеју током те зиме, а задржао је и Амфипољ. Заузео је и Кренид, који је припадао Одрисцима. Град је преименовао у Филипи.

ПоследицеУреди

Атина је изгубивши многе савезнике изгубила могућност наметања хегемоније. С друге стране Персија је након сламања побуне сатрапа осигурала стабилност својих западних граница, па је касније могла да крене у поход на Египат. Највећу корист од Савезничког рата имала је Македонија. Искористила је прилику и ојачала позиције у Тракији и Тесалији, што је био предуслов за касније наметање хегемоније остатку Грчке.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Buckler стр.378
  2. Buckler стр.378
  3. Buckler стр.378
  4. Buckler стр.379
  5. Buckler стр.379
  6. Диодор, 16.7
  7. Диодор, 16.7
  8. Buckler стр.380
  9. Диодор, 16.7
  10. Диодор, 16.7
  11. Диодор, 16.21
  12. Диодор, 16.21
  13. Диодор, 16.21
  14. Buckler стр.381
  15. Диодор, 16.21
  16. Диодор, 16.21
  17. Диодор, 16.21
  18. Диодор, 16.21
  19. Диодор, 16.22
  20. Диодор, 16.22
  21. Диодор, 16.22
  22. Buckler стр.383

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.