FANDOM


496px-Alexander The Greate and Roxane by Rotari 1756.jpg

"Александар Велики и Роксана" од Пјетра Ротарија (Ермитаж,Русија)

Роксана( пре 343. до 310/309. пре Христа) је била бактријска принцеза и супруга Александра Великога. Након Александрове смрти родила је једино Александрово законито дете Александра IV, који је био проглашен краљем заједно са Филипом III Аридејем. Касандар је убио Роксану и Александра око 310/309. пре Христа.

Освајање Согдијске стене Уреди

Рођена је пре 343. пре Христа, али не зна се тачан датум. Ћерка је бактријског племића Оксијарта. Александар Велики је опседао Согдијанску стену у којој је Оксијарт склонио своју породицу, жену и ћерку Роксану.[1] Тврђава је била изграђена на неприступачном месту и сматрала се неосвојивом.[2] На Александров захтев да се предају рекли су да ће то учинити када Македонци буду могли да лете. Од 300 Македонаца који су покушали 270 се попело на стене изнад тврђаве.[3] Тврђава се тада предала.

Александар се заљубљује у РоксануУреди

Тада су заробљене жене и деца веома значајних побуњеника. Заробљена је и Оксијартова ћерка Роксана, која је била у доби за удају.[4] Александрови људи су тврдили да је Роксана након Даријеве жене била најлепша од свих азијских жена.[5] Александар Велики се одмах у њу заљубио.

Роксана се удаје за АлександраУреди

Александар се оженио са Роксаном, а разлози венчања су могли да буду и политичке природе. То венчање помогло је да се оконча побуна на североистоку. Александар је од 330. до 327. пре Христа почео да чини уступке староседилачком становништву. Уважавао је њихове обичаје, постављао је Персијанце на значајне функције, облачио се на персијски начин, а увео је за Македонце непопуларно падање ничице пред краљем (проскинеза). Женидбом са локалном принцезом освајао је срца домаћега становништва. Венчање је обављено по локалним обичајима.

Трудна у тренутку Александрове смрти Уреди

Роксана је пратила Александра током његових даљњих похода. На походу у Индији родила је дете, које је умрло брзо након порођаја. Пратила је Александра све до Вавилона, где је Александар изненада умро 11. јуна 323. пре Христа. У томе тренутку Роксана је била трудна. Роксана је занела са Александром према Јустину у октобру 324. пре Христа[6], а према Курцију Руфу у децембру 324. пре Христа.[7] Носила је каснијега краља Александра IV Македонскога.

Вавилонска поделаУреди

У Вавилону је дошло до велике расправе и свађе међу Александровим генералима и пријатељима око власти након Александрове смрти. Када је 323. пре Христа умро Александар Велики Александрови телохранитељи су у краљевској палати у Вавилону сазвали његове главне пријатеље и генерале.[8] Пердика се први обратио скупу и рекао је да треба да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.[9]

Према Јустину Мелеагер се јавио и рекао да не требају чекати да се роди краљ, кад већ заправо имају краља.[10] Рекао је да већ имају једнога дечака Херкулеса, Александрова сина са Барсином.[11] Поред њега постоји и Александров полубрат Филип III Аридеј. Мелеагер је њега посебно истицао. Рекао је и да је није законито да македонски краљеви имају персијске крви, а Роксана је била Персијанка.[12] Након свађе и окршаја коњице и пешадије дошло је до компрмиса по коме су обе стране прихватиле Филипа III Аридеја за краља.[13] Други краљ је требао да буде Александров син ако се роди дечак. Пердика је требао бити регент.

Према Курцију Руфу након Пердике скупу се обратио Неарх, који је рекао да није прикладно да чекају краља, који се још није родио, када већ имају једно Александрово дете, које је родила Барсина.[14] С њим се нико није сложио, па се скупу обратио Птолемеј Сотер. Рекао је да ни син од Роксане ни од Барсине није добро решење и да не би били одговарајући владари за Македонце због свога персијскога порекла.[15] Курције Руф другачије описује окршај пешадије и коњице, али крајњи резултат је био исти. Александар IV од Македоније је требао да буде краљ заједно са малоумним Филипом III Аридејем, а Пердика је био њихов регент.

Регенти владају у име краљева Уреди

Роксана је заједно са сином пратила Пердику и његову војску приликом инвазије на Египат против Птолемеја Сотера. Након Пердикине смрти регент је постао Антипатар. Једно краће време Роксана је са дететом била код Антигона Једнооког, а онда је отишла у Македонију са Антипатером.[16] Када је након Антипатрове смрти Полиперхон постао регент писао је Олимпијади, која се због свађе са Касандром налазила у Епиру.[17] Молио ју је да дође у Македонију и да преузме бригу о Александровоме сину Александру IV од Македоније.[18] Олимпијада и Полиперхон победили су 317. пре Христа војску, коју су предводили Еуридика и Филип III Аридеј. Након победе убила је Еуридику, Филипа и око 100 Касандрових пријатеља. Касандар је због тога са великом војском кренуо на Македонију.

Опсада у Пидни Уреди

Полиперхонова и Олимпијадина војска се осула, па је Олимпијада морала да се склони у утврђену Пидну. Са њом су били Роксана, Александар IV од Македоније и Тесалоника. Опсада је почела 317. пре Христа, а окончала се у пролеће 316. пре Христа. Епирски краљ Еакида покушао је да помогне, али Епирци су га свргли са власти. Након дуге опсаде у Пидни је завладала велика глад, па је Олимпијада била присиљена да се преда. Касандар је дао да је убију.

Убојство Роксане и Александра IVУреди

Касандар је затворио Роксану и дете у Амфипољу и годинама их држао заточене и под својом контролом.[19] Убојством Олимпијаде Касандар је убио правог заштитника младога краља. Пошто је Александар IV од Македоније био прави легитимни наследник царства Касандар је наредио да се погубе негде 310/309. пре Христа.[20] Након тога дијадоси су почели да се проглашавају за краљеве. Разбијено је јединство Александровога царства.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Аријан 4.18
  2. Аријан 4.18
  3. Аријан 4.19
  4. Аријан 4.19
  5. Аријан 4.19
  6. Јустин 13.2.5
  7. К.К.Руф 10.6.9
  8. К.К.Руф 10.6.1
  9. К.К.Руф 10.6.8-9
  10. Јустин 13.2
  11. Јустин 13.2
  12. Јустин 13.2
  13. Јустин 13.4
  14. К.К.Руф 10.6.10-11
  15. К.К.Руф 10.6.13-14
  16. Диодор 18.39
  17. Диодор 18.57
  18. Диодор 18.57
  19. Диодор 19.52
  20. Диодор 19.105

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.