FANDOM


Римски диктатор је био изванредни и највиши магистрат Римске републике, који је имао изванредна овлаштења, која су била већа од овлаштења конзула. Сенат би изгласавао посебну одлуку, којом је давао овлаштења конзулима да именују диктатора. За разлику од бирања конзула бирао се само један диктатор, који није био законски одговоран за своје акције. Пратила су га 24 ликтора. Имао је највиша овлаштења, па је могао да прегласа, смени или погуби било кога другога курулнога магистрата. Обично би се именовао у случају велике опасности по Римску републику или по њен поредак.

Успостављање диктатуре Уреди

Након успостављања Римске републике власт је била поверена двојици конзула са мандатом од године дана. Именована су двојица да би се република боље заштитила од успоставе тираније. Убрзо се успоставило да се могу створити околности, када се сва власт треба предати једној особи. Та особа је требала да поседује апсолутну власт на коју нико нема право жалбе било коме телу. Диктатура је по први пут успостављена 501. пре Христа.[1] Најстарији аналисти помињу да је Тит Ларције био први диктатор,[2] а други помињу да је то био Марко Валерије Попликола. Према Ливију диктатор је именован због припреме Латина за рат.[3] Успостављен је закон да нико не може да буде диктатор, а да пре тога није био конзул.[4] Ипак тај закон није увек поштован.[5]Поред тога нико није могао да се жали на одлуке диктатора.[6]

Конзули именују диктаторе по налогу Сената Уреди

Конзули нису имали право да именују диктатора без претходне одлуке Сената. Сенат би изгласао одлуку о именовању диктатора и поменуо би и име диктатора, али конзул није био обавезан да изабере диктатора по жељи Сената. Дешавало се више пута да је конзул именовао диктатора супротно жељи Сената.[7] Именовање диктатора обављало би се обично у Риму, а ако би конзули били одсутни један од њих би се позвао у Рим. Ако ниједан конзул због заузетости ратом није могао да дође онда би Сенат изгласао одлуку којом је дозвољавао да конзул именује диктатора у војном логору. Постојало је правило да конзул треба да именује диктатора на територији Римске републике, али касније се то правило односило на целу Италију. Диктатори су обично били патрицији, а први плебејски диктатор био је Гај Марције Рутил 356. пре Христа.[8]

Овлаштења Уреди

Диктатор је имао мандат од највише шест месеци.[9] Једини изузетак од тога правила биле су диктатуре Луција Корнелија Суле и Гаја Јулија Цезара. Иако би имао мандат од шест месеци диктатор би обично дао оставку чим би окончао посао због кога је био постављен.[10] Одмах по именовању диктатор би постао врховни командант римске војске и највиша власт у републици. Обични магистрати ( са изузетком народних трибуна ) вршили су и даље своје дужности, али морали су да слушају диктатора у свим околностима. У случају непослушности диктатор би их натерао да напусте положај. За разлику од конзула диктатор је

  • био много независнији од Сената
  • имао је ванредну моћ да кажњава без суђења,
  • имао је пуни имунитет за своје поступке, тако да му се није могло судити након окончања мандата.

Оно што му је посебно давало моћ је непостојање колеге, који би га ограничавао и спутавао у акцијама, као што се дешавало у случају двојице конзула. За разлику од конзула, који су били дужни да сарађују са Сенатом, диктатор је могао да поступа по свом нахођењу. Ипак обично би сарађивао са Сенатом. На одлуке диктатора није се могла уложити жалба.

Моћ и ограничења Уреди

Диктатор је имао право да влада декретима и да мења римске законе по свом нахођењу, а те промене би важиле током његова мандата. Могао је да прогласи нове законе за које није требао ратификацију у скупштинама. Један од таквих примера су Сулине проскрипције. Диктатор је могао да делује и као врховни судија, а на те одлуке није било права жалбе. Једино су народни трибуни били независни за време диктатуре. Ипак сматра се да нису могли да стављају вето на одлуке диктатора, онако како су могли да спречавају одлуке конзула. Други магистрати су имали имунитет само током свога мандата, а диктатор је имао имунитет и након истека мандата за све акције које је подузео током диктатуре.[11] Моћ диктатора се због свега тога поредила са моћи монарха. Конзуле је пратило 12 ликтора, а диктатора 24 ликтора.

Главно ограничење његове власти било је кратко трајање мандата од највише шест месеци. Поред тога није имао овлаштења над државним трезором и могао је да добије новац само по одобрењу Сената. Није смео да напушта Италију, јер би могао да буде потенцијална опасност по републику. Једини изузетак од тога правила је Аул Атилије Кајатин током Првога пунскога рата.

Командант коњице ( Magister Equitum ) Уреди

Диктатор би обично именовао команданта коњице ( magister Equitum ) као свога заменика у војним пословима. Понекад би Сенат у својој одлуци помињао име особе, која би требала да буде именована.[12] У случају смрти команданта коњице требало је да се изабере његова замена. У случају диктаторовога одсуства командант коњице је био представник диктатора, па је вршио власт у име њега. Командант коњице је углавном морао бити бивши претор или конзул.

Замена диктатуреУреди

Диктатор је био именован само за ратове у Италији. Једини изузетак био је један случај за време Првога пунскога рата. Након битке код Тразименскога језера 217. пре Христа за диктатора је именован Квинт Фабије Максим Кунктатор. Након битке код Кане поново је именован диктатор. После 202. пре Христа диктатура је била укинута све до Сулине диктатуре. Уместо диктатуре Сенат би доносио посебну одлуку ( Senatus consultum ultimum ), којом је конзулима давао сва овлаштења да подузму било коју меру да би се обранила Римска република.

Нова диктатура и укидање диктатуреУреди

Луције Корнелије Сула је 82. пре Христа обновио диктатуру, али са временски неограниченим мандатом. Сула је годину дана био диктатор, а онда се повукао из јавнога живота. Гај Јулије Цезар је 46. пре Христа именован за диктатора са мандатом од годину дана. Након Цезарове смрти Марко Антоније је законски укинуо диктатуру.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 2.18
  2. Ливије 2.18
  3. Ливије 2.18
  4. Ливије 2.18
  5. Ливије 4.26, 7.24
  6. Ливије 2.18
  7. Ливије 3.12
  8. Ливије 7.17
  9. Ливије 3.29, 9.34, 23.23
  10. Ливије 3.29
  11. Дионизије 5.70, 7.56
  12. Ливије 8.17

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.