FANDOM


Публије Сулпиције Руф (лат. Publius Sulpicius Rufus, око 121—88 пре Христа) је био римски политичар, оратор и народни трибун. Припадао је странци оптимата, али када је изабран за народнога трибуна 88. пре Христа променио је страну и постао близак сарадник Гаја Марија и један од вођа популара. Омогућио је да италијански савезници добију пуно право гласа, а онда да се Гај Марије именује за команданта у Првом митридатовоме рату. Сула је због те одлуке започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са војском на Рим истеравши Гаја Марија и Сулпиција из Рима. Сулпиција су нешто касније ухватили и погубили.

Истакнути оратор Уреди

388px-Marius Glyptothek Munich 319

Гај Марије

Био је један од најистакнутијих оратора свога времена. Цицерон је о њему говорио са нјавећим уважавањем. [1] Говорио је да су Сулпиције и Кота били највећи оратори свога времена.[2] Рекао је да је Сулпиције био најплеменитији, да је имао моћан глас, у исто време сладак и јасан. [3]

Нада оптимата Уреди

Рођен је у патрицијској фамилији. Започео је јавни живот као присташа оптимата и још док је био млад стекао је велики утицај у држави захваљујући свом таленту. Био је пријатељ Марка Ливија Друза, чувенога народнога трибуна.[4] Оптимати су у њега полагали велике наде.[5] Током 95. пре Христа оптужио је народнога трибуна Гаја Норбана за велеиздају, односно за велике нереде током 103. пре Христа, када је Норбан био оптужио Квинта Сервилија Цепиона за пљачку храма у Толоси и због пораза у рату са Кимбрима. Норбана је обранио славни оратор Марко Антоније Оратор. Публије Сулпиције је током 93. пре Христа био квестор. За време Савезничкога рата служио је као легат у војсци конзула Помпеја Страбона 89. пре Христа.

Мења страну и прелази популарима Уреди

Залагањем оптимата изабран је 88. пре Христа за народнога трибуна. Те године конзули су били Луције Корнелије Сула и Квинт Помпеј Руф. Руф је био Сулпицијев пријатељ. Сулпиције на почетку свога мандата није разочарао оптимате. Заједно са другим народним трибуном Публијем Антистијем супростављао се покушају Гаја Јулија Цезара Страбона да се кандидује за конзула, прескачући функцију претора. Осим тога да удовољи Сули супростављао се повратку прогнаних, иако је међу њима било његових пријатеља. Међутим кратко време након тога Сулпиције је пришао популарима Гаја Марија и ставио се на чело популара.[6][7] Узроци за ту наглу промену нису експлицитно наведени, али како се зна да је био презадужен (3 милиона денариуса[8]) претпоставља се да је Гај Марије откупио његов дуг, а да је он онда Гају Марију заузврат обећао подршку да добије команду у Првом митридатовом рату. Други могући разлог за прелазак на страну популара је према Сигеру наступио када се Сула успротивио његовом закону о расподели нових грађана по свим трибама, закону који је обезбеђивао равноправност њихових гласова.[9] Он је међутим наставио да се залаже за такав закон, па је за закон уместо Суле добио подршку Гаја Марија, а заузврат Гају Марију је нудио подршку за команду у Митридатовом рату.[10]

Ради за Гаја Марија, а против Суле Уреди

Публије Сулпиције Руф је предложио закон да италијански савезници и ослобођеници добију права гласа по свим трибама, а не као раније да остану неравноправни при гласању.[11] Било је очито да ако се усвоји тај закон да би онда нови грађани гласали за Гаја Марија, па су наступили нереди. Конзули су онда одложили скупштину више дана, али Сулпиције је наредио својим присташама да са скривеним ножевима дођу раније на трг пре истека конзулске одгоде.[12] Сулпиције је располагао са око 3.000 наоружаних људи,[13] а поред тога око себе је држао гарду од 600 телохранитеља, које је називао антисенат.[14] Под тим није мислио на прави Сенат, него на нужну заштиту, да не би завршио као Тиберије Грах или Луције Апулеј Сатурнин. Онда је на тргу пред својим присташама прогласио одгоду незаконитом, а конзуле је позвао да тај недостатак отклоне и започну са гласањем.[15] Настао је неред, па су оба конзула морала да се спасавају од Сулпицијевих присташа. Сула се спасио бегом у кућу Гаја Марија, где је изгледа пристао на компромис.[16] Сула је укинуо одлуку о одгоди, па се након тога запутио у Капуу код своје војске.[17] Сулпиције је тада на скупштини потврдио свој закон, а након тога гласањем нових грађана изабрали су Гаја Марија за команданта у Првом митридатовом рату.[18]

Смрт Уреди

Сула је био бесан јер је био лишен команде у Митридатовом рату, па је започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са 6 легија на Рим.[19] Гај Марије и Сулпиције нису могли да се супроставе Сули, па су напустили Рим. Гај Марије је побегао до Африке. Гај Марије и Сулпиције су проглашени народним непријатељима и свако ко на њих наиђе требао је да их убије. Сулпиција је издао слуга, кога је Сула најпре наградио ослободивши га ропства, а онда га је бацио са Тарпејске стене, јер је издао свога господара.[20] Сулпицијеви закони су поништени, јер су били изгласани силом након сенатске забране.[21]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Cic. Brut. 88.
  2. Cic. Brut. 204.
  3. Cic. Brut. 55,203
  4. Cic. De Orat i.7.
  5. Cic. De Orat i.7.
  6. Плутарх Сула 8
  7. Апијан Грађ. ратови 1.55
  8. Плутарх Сула 8
  9. Сигер, Сула, стр.168
  10. Сигер, Сула, стр.168
  11. Апијан Грађ. ратови 1.55
  12. Апијан Грађ. ратови 1.56
  13. Плутарх Сула 8
  14. Плутарх Гај Марије 35
  15. Апијан Грађ. ратови 1.56
  16. Seager стр. 169
  17. Апијан Грађ. ратови 1.56
  18. Апијан Грађ. ратови 1.55
  19. Апијан Грађ. ратови 1.57
  20. Плутарх Сула 10
  21. Сигер, Сула, стр.172

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.