FANDOM


Публије Лициније Крас Див (лат. Publius Licinius Crassus Dives Pontifex Maximus, око 240—183. пре Христа) је био римски политичар, конзул и понтифекс максимус. Изабран је 205. пре Христа за конзула заједно са политичким савезником Сципионом Африканцем. Од 213. пре Христа па све до 183. пре Христа био је понтифекс максимус (врховни свештеник).

Порекло и рана каријера Уреди

Син је Публија Лицинија Вара, чије порекло није познато. Могуће је да је био повезан са Гајем Лицинијем Варом, конзулом 236. пре Христа. Имао је изузетно велико богатство, па је био први представник Лицинија, који носи надимак Див (богат). Савез и пријатељство са Сципионима омогућио му је успон као значајне личности римскога политичкога и религиознога живота. Нема података о Красовој младости и образовању. Верске дужности понтифика вршио је одмах од почетка Другога пунскога рата или бар пре 216. пре Христа. Био је плебејски едил 212. пре Христа и тада је придобио народ организовањем игара.

Врховни свештеникУреди

Иако је био релативно млад упустио се 213. пре Христа у кандидатуру за положај врховнога римскога свештеника (понтифекса максимуса) против двојице утицајних и старијих сенатора и бивших цензора Квинта Фулвија Флака и Тита Манлија Торквата.[1] Красов избор био је највеће изненађење, јер се само једном током 120 година десило да би изабрали кандидата, који није имао положај са курулном столицом.[2] Изабран као релативно млад за положај врховнога свештеника на томе положају задржао се 30 година све до своје смрти 183. пре Христа. Био је трећи плебејац, који је био на том веома значајном положају. Био је познат по познавању понтифичкога закона. Римљане је стално подсећао на потребу обављања верских обавеза, а посебно након окончања Другога пунскога рата.

Друге дужности Уреди

Током 210. пре Христа Квинт Фулвије Флак је био именован за диктатора, да би спровео конзуларне изборе, а Краса је именовао за свога команданта коњице.[3] Исте године Крас је изабран за цензора заједно са Луцијем Ветуријем Филоном.[4] Красов избор представљао је преседан, јер је за цензора изабран, а да пре тога није био ни претор ни конзул. Међутим као цензор Крас је веома мало стигао да учини, јер како је Филон брзо умро, онда је и Крас морао да даде оставку.[5] Ипак као цензор натерао је Марка Ливија Салинатора да се по повратку у Сенат уреди, ошиша и обрије браду.[6] Публије Лициније Крас је због неправилности око жртвовања сменио Јупитеровога фламена Гаја Клаудија.[7] Присилио је 209. пре Христа Гаја Валерија Флака да постане Јупитеров фламен.[8] На тај начин настојао је да га уклони из политичкога живота, а пристрасни аналистички извори Тита Ливија то оправдавају покушајима да се Флак натера на умерен живот. Изабран је 208. пре Христа за перегринскога претора.[9][10]

Конзул Уреди

Сципион Африканац се након покоравања Хиспаније вратио у Рим и кандидовао се за конзула. Публије Лициније Крас именован је за конзула 205. пре Христа заједно са својим политичким савезником Сципионом Африканцем.[11] Пошто је Крас био понтифекс максимус забрањено му је било да напушта Италију, па је без коцки као провинцију добио Брутиј, а Сципион је као своју провинцију добио Сицилију. Брутиј је представљао последње Ханибалово уточиште на италијанском тлу, а Сицилија је за Сципиона представљала одскочну даску за инвазију на Африку. Фабије Максим је био жестоки противник Сципиона и његових планова инвазије Африке, па је на све могуће начине подривао и ометао његове планове. Наговарао је и Краса да не даје Сципиону војску.[12] Због избијања епидемије у Ханибаловој и у римској војсци у Брутију готово ништа се није дешавало.[13] Публије Лициније Крас је био у Брутијуму заједнички са другим Сципионовим политичким савезником Квинтом Цецилијем Метелом. Смртност од епидемије је била толико велика да је Крас тражио од Сената да се Метелова војска распусти, да не би потпуно нестала.[14] Крас се толико разболио да није могао да оде у Рим да спроведе конзуларне изборе, па је Метела именовао за диктатора и послао га да спроведе изборе за 204. пре Христа.[15]

Проконзул у БрутијуУреди

Остао је током 204. пре Христа као проконзул у Брутијуму. Постоји проблем супростављених историјских извора шта се тиче дешавања током 204. пре Христа у Брутијуму. Конзул Публије Семпроније Тудитан је био поражен у једној бици крај Кротона, а након пораза повукао се до логора. [16] У помоћ му је дошао Крас са својим легијама.[17] Удруженим снагама кренули су против Ханибала. Тудитан је своје легије распоредио напред, а Красове као резерву. Успео је да победи Ханибала у бици код Кротона, у којој је погинуло 4.000 Картагињана, а 300 их је заробљено.[18] Ханибал је због пораза морао да се повуче у Кротон. Апијан помиње да је Крас освојио Консенцију и још шест градова у Брутијуму.[19] Међутим Ливије помиње да је Тудитан освојио Консенцију.[20]

Претходи:
Квинт Цецилије Метел и Луције Ветурије Филон
Конзул Римске Републике
заједно са Сципионом Африканцем
205. пре Христа

Следи:
Марко Корнелије Цетег и Публије Семпроније Тудитан


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 25.5
  2. Ливије 25.5
  3. Ливије 27.5
  4. Ливије 27.6
  5. Ливије 27.6
  6. Ливије 27.34
  7. Ливије 26.23
  8. Ливије 27.8
  9. Ливије 27.21
  10. Ливије 27.22
  11. Ливије 28.38
  12. Плутарх Фабије Максим 25
  13. Ливије 28.46
  14. Ливије 29.10
  15. Ливије 29.10
  16. Ливије 29.36
  17. Ливије 29.36
  18. Ливије 29.36
  19. Апијан, Ханибалов рат 56
  20. Ливије 29.38