FANDOM


Публије Корнелије Сципион Насика Серапион (лат. Publius Cornelius Scipio Nasica Serapio) (око 181 — 132 пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Био је конзул 138. пре Христа и понтифекс максимус 141—132. пре Христа. Предводио је сенаторе 133. пре Христа да убију Тиберија Граха и његове присташе.

Порекло Уреди

Отац му је био Публије Корнелије Сципион Насика Коркул, конзул 162. пре Христа. Мајка му је била Корнелија Африканска Старија, тако да је Серапионов деда са мајчине стране био Сципион Африканац. Деда са очеве стране му је био Публије Корнелије Сципион Насика. Серапион је наследио свога оца 141. пре Христа као врховни римски свештеник-понтифекс максимус.

Прве војне дужности Уреди

По први пут се помиње 149. пре Христа за време Трећега пунскога рата када су га послали да заједно са Гнејем Сципионом Хиспалом захтева од Картагињана да предају оружје.[1] Картагињани су им предали опрему за 200.000 војника и 2.000 катапулта.[2] Први пут се неуспешно кандидовао за едила.[3] Изгледа да је током 141. пре Христа био претор у Македонији и да је био тешко поражен од тзв Панонаца.[4] После тога пораза Римљани се дуго нису усуђивали да ратују са Панонцима.

КонзулУреди

Серапион је наследио свога оца 141. пре Христа као врховни римски свештеник-понтифекс максимус. Изабран је за конзула 138. пре Христа заједно са Децимом Јунијем Брутом Калаиком.[5] Два конзула су најпре добила задатак да истраже убојства у Силанској шуми.[6] Након тога спроводили су веома строгу мобилизацију, па су се сукобила са народним трибунима. Одбили су најпре да пред Сенат изнесу предлог о куповини жита за народ, а онда су одбили и захтев народних трибуна да им дају десет људи, који би били изузети од војне службе. Народни трибун Гај Куријат је због тога наредио да се похапсе конзули.[7] Конзули су били ухапшени само накратко. Куријат му је и први дао надимак Серапион, који је отада носио. Серапион је значило продавач жртвених животиња.

Противник Тиберија Граха Уреди

Током 133. пре Христа Серапион је био жестоки противник Тиберија Граха и његових аграрних реформи. Сципион Насика Серапион је поседовао велике количине јавне земље, па би по аграрном закону то морао да врати.[8] Када су изгласани Тиберијеви аграрни закони требало је да трочлана комисија дели јавну земљу и да плаћа одштету једној категорији старих власника, који су куповали земљу или изградили зграде на тој земљи. Међутим Серапион је наговорио сенаторе да Тиберијевој комисији дају изузетно малу количину новца, настојећи да опструкцијом спрече реформу.[9] Аристократе су шириле гласове да Тиберије Грах након окончања мандата неће добро проћи, јер је погазио свету и неприкосновену трибунску власт, односно незаконито је Марка Октавија лишио трибуната.[10] Тиберије Грах се кандидовао и други пут за народнога трибуна поново кршећи устаљене законе, који то нису дозвољавали. Када је након неколико дана одгађања започело гласање о Тиберијевој кандидатури присташе оптимата су поново почели да указују на незаконитост и да спречавају гласање, али онда су Тиберијеве присташе палицама и моткама растерали оптимате са скупштине.[11]

Предводи сенаторе против Тиберија Граха и његових присташа Уреди

Сенат се састао и тада је Серапион тражио од конзула да убију Тиберија Граха и спасу Републику од тиранина.[12] Један од Тиберијевих знакова присташама да је у опасности тумачили су да Тиберије тражи круну.[13] Конзул је рекао да нема намеру да убија римскога грађанина без суђења, а што се тиче неуставних закона, којим народ проглашава други пут Тиберија трибуном рекао је да тај закон за њега неће бити обавезујући.[14] Међутим Насика Серапион је тада љутито скочио и рекао да пошто конзули издају републику да позива оне који желе да спасе устав да га следе.[15] Након тога као понтифекс максимус покрио је главу делом тоге и кренуо је на Капитол, а следили су га сенатори.[16] Народ се пред њима склањао, јер је уважавао достојанство сенатора. Уз сенаторе ишли су и њихови помоћници и присташе и носили су батине. Кренули су према Тиберију склањајући гомилу испред себе. Тиберије Грах је покушао да бежи, али је пао и ту су га дотукли. Том приликом убијено је и 300 Тиберијевих присташа.

Смрт Уреди

Као главни вођа и подстрекач Тиберијева убојства Серапион је постао изузетно омражен код народа. Сенатори су га због тога склонили у Азију дајући му ту одређену наводну дужност.[17] И то је био преседан, јер понтифекс максимус није смео да напушта Апенинско полуострво. Умро је у Пергаму.

Претходи:
Гнеј Калпурније Пизон и Марко Попилије Ленат
Конзул Римске Републике
заједно са Децимом Јунијем Брутом Калаиком
138. пре Христа

Следи:
Марко Емилије Лепид Порцина и Гај Хостилије Манцин


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Апијан Пунски ратови 80
  2. Апијан Пунски ратови 80
  3. Val. Max. VII 5
  4. Апијан Илирски. ратови 14
  5. Ливије Периохе 55
  6. Цицерон Брут 85
  7. Ливије Периохе 55
  8. Плутарх Тиб. Грах 13
  9. Плутарх Тиб. Грах 13
  10. Плутарх Тиб. Грах 14
  11. Апијан Грађ. ратови 1.15
  12. Плутарх Тиб. Грах 19
  13. Плутарх Тиб. Грах 19
  14. Плутарх Тиб. Грах 19
  15. Плутарх Тиб. Грах 19
  16. Плутарх Тиб. Грах 19
  17. Плутарх Тиб. Грах 21

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.