FANDOM


Публије Корнелије Сципион Насика Коркул (лат. Publius Cornelius Scipio Nasica Corculum, до 141. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Командовао је једним делом римске војске пред битку код Пидне. Био је конзул 162. и 155. пре Христа и цензор 159. пре Христа. Дуго је био главни политички противник Катона Старијега и у Сенату се супростављао његовој политици уништења Картагине. Сципион је тврдио да ће без Картагине Рим морално пропасти.

1000px-Pydna.svg.png

Црвеним тачкама су означени покрети македонске војске. Зеленим тачкама означени су покрети римске војске. Јачим тачкама означени су покрети главнина две војске, а слабијим тачкама покрети Сципиона Насике Коркула и Милона око Олимпа

Породица Уреди

Син је Публија Корнелија Сципиона Насике, конзула 191. пре Христа. Од свога оца наследио је љубав према изучавању права. Постао је чувен по дубоком познавању грађанскога и понтифичкога права, да су му због тога дали надимак Коркул. Оженио се својом рођаком Корнелијом, старијом ћерком Сципиона Африканца. То је било једно од првих бракова између блиских рођака у Риму. Њихов син Публије Корнелије Сципион Насика Серапион постао је конзул 138. пре Христа

Истакао се пре битке код Пидне Уреди

Изабран је за курулнога едила 169. пре Христа. Учествовао је 168. пре Христа у Трећем македонском рату. Током 168. пре Христа команду над римском војском преузео је Луције Емилије Паул Македонац, а Персеј се учврстио на неосвојивом положају у подножју планине Олимп на реци Елпеј у северозападној Грчкој.[1]Емилије Паул је нашао начин како да сатера Персеја са његовога добро одабранога положаја. Послао је према обали мању војску од 8.300 војника под командом Сципиона Насике Коркула,[2] а циљ је био Персеј помисли да се против њега спрема маневар обухватања са морске стране. Међутим Сципион Насика је своју војску повео јужно и преко планина западно од римске и македонске војске. Дошли су до Питија, а онда су окренули североисточно, са циљем да нападну македонску војску одострага.[3] Персеј је сазнао за римски план, па је послао Милона са 12.000 војника и задатком да заузме планинске прелазе и спречи напредовање Сципиона Насике.[4] Дошло је до сукоба на планинским превојима и Сципион Насика Коркул је успео да победи, а македонска војска се повукла у расулу, па је Персеј напустио свој добро одабрани положај страхујући од напада са две стране. Персеј се повукао према северу, где је дошло до битке код Пидне, у којој је победила римска војска.

Конзулат и цензура Уреди

По први пут изабран је за конзула 162. пре Христа заједно са Гајем Марцијем Фигулом. Пошто је током избора дошло до верскога прекршаја харуспици су истицали да је избор конзула неважећи, али Тиберије Грах Старији, који је као конзул претходне године спроводио изборе занемарио је те примедбе. Конзули су отишли у своје провинције. Тиберије Грах Старији је ипак касније пред Сенатом признао да је почињена грешка приликом избора, па су оба конзула морала да даду оставку. Изабран је за цензора 155. пре Христа заједно са Марком Попилијем Ленатом. Два цензора одлучила су да се без одобрења Сената не смеју на Форуму подизати статуе јавних личности. У периоду његове цензуре клепсидра је по први пут уведена у Рим.

Други конзулат и понтифекс максимус Уреди

По други пут изабран је за конзула 155. пре Христа заједно са Марком Клаудијем Марцелом(3). Рат против Делмата започео је 156. пре Христа Гај Марције Фигул. Насика је окончао рат победом и покоравањем Далмата и спаљивањем њиховога главнога града.[5] Због победе и покоравања Делмата изгласан му је тријумф.[6] Две године након смрти Марка Емилија Лепида изабран је 150. пре Христа за понтифекса максимуса. Изабран је 147. пре Христа за принцепса Сената.

Политички противник Катона СтаријегаУреди

У периоди од 159. пре Христа до 149. пре христа био је политички противник Катона Старијега и за разлику од Катона тражио је да Рим поштеди Картагину. Катон Старији је у Сенату све своје говоре завршавао речима: “Уосталом, сматрам да и Картагину треба уништити.[7] Сципион Насика Коркул као Катонов најљући противник завршавао би свој говор контрареченицом: “А ја мислим да Картагина треба да постоји.”[8] Сципион Насика је уочавао да је римски народ био доста разуздан и обестан и да је због тога потребно да постоји Картагина којом би се као потенцијалном опасношћу могло претити и обуздавати разуздану светину.[9] Сматрао је да би разарање Картагине довело до опадања римскога традиционалнога морала. Успевао је да обуздава Сенат и спречава Катонове иницијативе за рата са Картагином.[10] Ипак Сципиопнова позиција постала је слабија када је Картагина због сталних провокација прогласила рат Масиниси и тада је Рим објавио Трећи пунски рат, у коме је победио и разорио Картагину.

Претходи:
Тиберије Грах Старији и Маније Јувенције Тална
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Марцијем Фигулом
162. пре Христа

Следи:
замене Публије Корнелије Лентул и Гнеј Домиције Ахенобарб


Претходи:
Луције Корнелије Лентул и Гај Марције Фигул
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Клаудијем Марцелом
155. пре Христа

Следи:
Луције Постумије Албин и Квинт Опимије


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Емилије 13
  2. Плутарх Емилије 15
  3. Плутарх Емилије 15
  4. Плутарх Емилије 16
  5. Dzino стр.63
  6. Ливије Периохе 47
  7. Плутарх Катон Старији 27
  8. Плутарх Катон Старији 27
  9. Плутарх Катон Старији 27
  10. Ливије Периохе 48

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.