FANDOM


Публије Валерије Публикола (или Попликола, што значи пријатељ народа) (лат. Publius Valerius Publicola, до 503. пре Христа) био је неколико пута римски конзул. Један је од првих државника Римске републике након укидања монархије и један од најзаслужнијих за спречавање рестаурације монархије. Открио је велику заверу у којој је учествовало неколико патрицијских породица. Након смрти Луција Јунија Брута Публикола се издваја као чувар републиканских вредности, па је донео и закон по коме свако има право да без суђења убије онога ко покуша да успостави монархију. Истакао се током рата са етрурским краљем Ларс Порсеном, који је преко годину дана држао Рим под опсадом покушавајући да Тарвиније врати на престо. Када је већ изгледало да је Рим пред падом он је 507. пре Христа изашао из Рима и потукао је до ногу пола етрурске војске. Сабињане је покорио највише захваљујући вештој дипломатији. Пола Сабињана пацифицирао је дипломатијом, а остале је победио у рату.

640px-Siège de Porsenna.GIF

Ларс Порсена опседа Рим

Рани живот Уреди

Публиколин отац Валерије Волус помирио је Сабињане и Римљане.[1] Потиче из богате фамилије, пореклом из сабинског подручја, а населили су се у Риму за време сабинскога краља Тита Тација. Његова породица је увек помагала сиромашне. Његов брат је био конзул Марко Валерије Волус.

Разочаран јер није изабран за конзула Уреди

Народ је мрзио последњега римскога краља Луција Тарквинија Охолога. Силовање Лукреције представљало је добар повод за побуну. Побуну је иницирао Луције Јуније Брут. Током 509. пре Христа Луције Јуније Брут, Попликола и Луције Тарквиније Колатин свргли су краља Тарквинија Охолога и успоставили су републику. Најпре је за вођу изабран Брут, а када је дошло до избора два конзула Публикола је очекивао да поред Брута он буде изабрен. Уследило је велико разочарање када су уместо њега за другога конзула изабрали Лукрецијинога супруга Луција Тарквинија Колатина.[2] Колатин је изабран јер је био истакнути непријатељ краља, па су били сигурни да краљу неће учинити никакве уступке. Публикола се разочаран повукао из јавнога живота.

Открива велику заверу Уреди

Код сенатора је постојао страх да би Публикола могао да због разочарења пређе на страну краља.[3] Ипак био је међу првима који су се јавно заклели да неће протераним Тарквинијима чинити уступке. Тарквиније Охоли је слао своје агенте и покушавао је да испослује умерени споразум, али Публикола се противио да изнесу своје предлоге пред народом. Краљ је након тога нудио абдикацију, а заузврат је тражио да њему и његовим људима врате одузети новац.[4] Када се Колатин сложио са тим Брут га је оптужио за издају. Иако је тај новац могао да се користи за даљњи рат Римљани су краљу одобрили новац. Тај захтев је био тест, а омогућио је и краљевим изасланицима да остану у граду под изговором враћања новца. Они су за то време поткупили две патрицијске породице, Вителије и Аквилије, који су имали пет сенатора.[5] Вителији су били повезани са Брутом, који се оженио њиховом сестром. Придобили су два Брутова сина.[6] Завереници су се састали код Аквилијевих, а план им је био да убију конзуле. Побликола је сазнао за заверу од једнога роба, па је уз помоћ пријатеља и клијената насилно упао код Аквилијевих и ту је нашао инкриминирајућа писма.[7] Публикола је одмах обавестио конзуле о завери и предао им писма.[8]

790px-David Brutus.jpg

Ликтори носе Бруту тела његових синова, рад Жак Луја Давида, Лувр, Париз 1789

Изабран за конзула Уреди

Конзули су прочитали писма пред оптуженима. Луције Јуније Брут је своје синове осудио и дао да се погубе.[9] Тада су погубљени сви завереници. Током те кризе Луције Тарквиније Колатин се понашао попустљиво и сумњиво, народ га је омрзнуо, па се он тајно повукао из града. Уместо њега Попликола је изабран за конзула.[10] Када више није било Колатина одлучено је да се опљачкају краљевска имања и поседи, а палата је сравњена са земљом. Тарквиније Охоли је онда окупио Етрурце и са њима је напао Рим. Публикола и Брут су водили римску војску. Римљани су једва победили у тој бици, у којој су обе стране имале велике губитке. На обе стране било је 11.000 погинулих.[11] У бици је погинуо конзул Луције Јуније Брут, а са краљевске стране краљев син Арун Тарквиније.[12] Публикола је заробио 5.000 непријатељских војника. По повратку у Рим прославио је тријумф, а био је први конзул, који је у град ушао у кочијама са четири коња. Одржао је величанствену сахрану за Брута.

Реформа Уреди

По повратку у Рим Публикола није одржао изборе за новога конзула, тако да је сам владао.[13] Осим тога саградио је величанствену палату са које је далеко пуцао видик. Када је Публикола чуо да га народ критикује да се понаша попут краља он је преко ноћи срушио своју палату.[14] Број сенатора се смањио током Тарквинијеве страховладе и касније револуције, па је Публикола попунио Сенат са 164 нова сенатора.[15]Донио је низ нових закона по којима

  • свако може бити конзул
  • може се уложити жалба на одлуке конзула
  • треба се погубити свако ко се домогне положаја без гласања народа
  • сваки грађанин има право да без суђења погуби свакога ко би покушао да успостави монархију[16]
  • сиромашни се изузимају од опорезивања
  • у случају непослушности према конзулу патрицији се требају казнити оштрије од плебса
  • конзул више не контролише државну ризницу. Ризница прелази у Сатурнов храм, а за њу су задужена два квестора.[17]

Ларс Порсена опседа Рим Уреди

После тога за другога конзула је изабран Лукрецијин отац Спурије Лукреције Триципитин,[18] али након неколико дана он је умро, па је изабран нови конзул Марко Хорације Пулвије. Тарквиније Охоли се склонио у Клузиј код Ларса Порсене, који је сматран најмоћнијим краљем у Италији.[19] Ларс Порсена је најпре тражио да Рим прими Тарквинија, а када му није удовољено он је 508. пре Христа објавио рат Риму.[20] За конзуле су изабрани Публикола и Тит Лукреције Триципитин. Док је Порсенина војска гањала једну римску јединицу дошли су до зидина Рима. Публикола је изашао да помогне јединици која се повлачила, али тада су рањена оба конзула. Хорације Кокло је тада спасио Рим, који умало да није заузет. Порсена је чврсто опседао Рим, па је у Риму завладала глад.[21] Када је дошла друга етрурска војска Публикола је 507. пре Христа са војском изашао из града и потукао их до ногу.

Крај рата са Порсеном Уреди

Гај Муције Сцевола се прерушио у Етрурца и ушуљао се у етрурски логор са циљем да убије Ларса Порсену. Није препознао Порсену, па је убио погрешнога, а након тога је ухваћен. Када је Ларс Порсена тражио да га се ватром натера да исприча каква је завера посреди Сцевола је ставио своју десну руку у ватру све док није изгорила. Запањени Ларс Порсена га је након тога пустио. Порсена се преплашио римске одлучности. Након тога Попликола је започео да преговара са Порсеном. Склопљен је споразум по коме Етрурци задржавају заузете територије и предају им се таоци, укључујући Попликолину ћерку.[22]

Рат са СабињанимаУреди

Током 506. пре Христа Сабињани су напали Рим. Тада Публије Валерије Попликола није био конзул, него његов брат Марко Валерије. Публикола је помагао своме брату у две велике битке у којима су Римљани победили.[23] Након тога Побликоли је изграђена о јавном трошку кућа на Палатину. Током 505. пре Христа био је четврти пут конзул када су Латини и Сабињани припремали рат са великом војском.[24] Код Сабињана је Апије Клаудије Сабињанин био главни противник рата са Римом. Публикола је ступио у контакт са Апијем Клаудијем и понудио му да са својим присташама нађе уточиште у Риму.[25] Апије Клаудије Сабињанин је дошао са 5.000 Сабињана.[26] Они су били зачетници фамилије Клаудија. Сабињани су кренули у опсаду Рима, па су најпре покушали да припреме заседу, али Публикола је на време спречио њихове планове. Након тога напао им је логор и покорио је Сабињане.

Смрт Уреди

Умро је 503. пре Христа кратко време након што се окончао његов мандат конзула. Током 18. века Публикола и Брут су били узор присташама републиканских идеја, поготово у САД међу творцима Декларације независности.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Попликола 1
  2. Плутарх Попликола 1
  3. Плутарх Попликола 2
  4. Плутарх Попликола 3
  5. Плутарх Попликола 3
  6. Плутарх Попликола 3
  7. Плутарх Попликола 5
  8. Плутарх Попликола 6
  9. Плутарх Попликола 6
  10. Плутарх Попликола 7
  11. Плутарх Попликола 9
  12. Плутарх Попликола 9
  13. Плутарх Попликола 10
  14. Плутарх Попликола 10
  15. Плутарх Попликола 11
  16. Плутарх Попликола 12
  17. Плутарх Попликола 12
  18. Плутарх Попликола 12
  19. Плутарх Попликола 16
  20. Плутарх Попликола 16
  21. Плутарх Попликола 17
  22. Плутарх Попликола 18
  23. Плутарх Попликола 20
  24. Плутарх Попликола 21
  25. Плутарх Попликола 21
  26. Плутарх Попликола 21

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.