Публије Атије Вар (лат. Publius Attius Varus, до 17. марта 45. пре Христа) је римски војсковођа и политичар позне Римске републике. Био је заповедник Помпејевих снага у северној Африци за време Цезаровога грађанскога рата.
Римски легионар
Почетак грађанскога рата[]
О његовом животу пре грађанскога рата се веома мало зна. Био је изабран за претора пре 53. пре Христа. После тога служио је као пропретор у Африци. Након избијања Цезаровога грађанскога рата Вар је као присташа оптимата био постављен на чело значајних снага у Пиценуму.[1] Међутим доласком Цезарове војске био је присиљен да се повуче,[2] па се онда прикључио Помпеју у Апулији.
Преузима контролу над Африком[]
Када је Помпеј напустио Италију 49. пре Христа и отишао у Грчку Атилије Вар је прешао у Африку и преузео контролу над својом бившом провинцијом.[3] Помпеј је провинцију био одредио за Луција Елија Туберона, али Вар је био бржи, па када је Туберон дошао Вар је већ контролисао провинцију.[4] Вар је искористио познанства која је стекао за време своје претуре у Африци, па је успео да регрутује две легије.[5] Туберону није дозволио да се искрца код Утике, па га је присилио да се врати.[6]
Курион се искрцава у Африци[]
Цезар је у Африку послао Гаја Скрибонија Куриона са задатком да провинцију преузме од Помпејевих снага. Курион је провинцију добио као награду због тога што је Цезара политички подржавао, али он није имао војнога искуства. Курион се са две легије најпре искрцао код Утике, што је изненадило Варову војску.[7] Варов савезник био је нумидијски краљ Јуба I, који је био посебно огорчен на Куриона, који је раније као народни трибун предлагао да се Јубина краљевина анектира Риму.[8] Курион је код Утике успоставио логор. Водио је легије, које су на почетку рата биле код Корифија под командом Луција Домиција Ахенобарба.[9] Варов брат Секст Атилије Вар био је заједно раније са тим легијама, па их је позивао да се сете заклетве и да се поново боре на страни Помпеја.[10]
Јуба I
Пораз у бици код Утике[]
Међутим Курионове легије су остале лојалне у бици код Утике 49. пре Христа. Варова коњица и лаконаоружана војска кренула је прва у напад, али коњицу му је била потиснута, а лаконаоружана војска је након тога опкољена и побијена.[11] Након тога Курионова војска је кренула у општи напад, а Варова војска се дала у бег у Утику. Вар је у тој бици изгубио 600 војника, а њих 1.000 је рањено.[12] Вар је након пораза побегао у Утику, а Гај Скрибоније Курион је почео да опседа град.[13] Грађани Утике су онда молили Вара да преда град и поштеди их страхота опсаде.[14] Међутим Вар је у то време сазнао да краљ Јуба I долази у помоћ са великом војском, па је грађане Утике уверавао да ће убрзо да победи Куриона.[15] Када је Курион чуо да долази Јубина војска одустао је од опсаде, повукао се у Корнелијев логор и затражио да му са Сицилије пошаљу две легије, које је ту оставио.[16]
Јуба побеђује Куриона[]
Након некога времена Гај Скрибоније Курион је био обманут лажним вестима да је Јуба остао у својој краљевини и да је само део војске под командом Сабуре послао до Утике.[17] Курион је онда до Баграде повео најбољи део војске, али када су стигли затекли су Јубу I како чува прилаз реци и цела војска и Курион изгинили су у тој бици на реци Багради 24. августа 49. пре Христа. Само је мањи део војске успео да умакне на Сицилију. Део Курионових војника и центуриона предао се Вару уз услов да их поштеди, али када је дошао Јуба I ту војску је сматрао ратним пленом па их је побио.[18] Северна Африка је након тога остала контролом Помпејевих снага наредне три године.
Након пораза код Тапса бежи у Хиспанију[]
Након пораза у бици код Фарсала 48. пре Христа многи Помпејеви сарадници побегли су у северну Африку да би одатле наставили ад се боре. Међу њима је био и Катон Млађи и Метел Сципион.[19] Дуго времена међу Варом и Метелом Сципионом долазило је до спора око тога ко ће имати врховну команду. [20] На инзистирање Катона Вар је врховну команду препустио Метелу Сципиону.[21] Током 46. пре Христа Атилије Вар је био један од команданата Помпејеве флоте. Након пораза у бици код Тапса Вар је побегао у Хиспанију (Шпанију). Међутим поражен је у поморској бици крај Картеје од цезаровске флоте, којом је командовао Гај Дидије.[22] Након пораза био је присиљен да се искрца у Хиспанији, где се онда прикључио Титу Лабијену. Погинуо је у бици код Мунде 45. пре Христа.
Литература[]
- Апијан, Грађански ратови
- Касије Дион
- Велеј Патеркул
- Плутарх Помпеј
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2
Референце[]
- ↑ Цезар Грађански рат 1.12
- ↑ Цезар Грађански рат 1.13
- ↑ Цезар Грађански рат 1.31
- ↑ Цезар Грађански рат 1.31
- ↑ Цезар Грађански рат 1.31
- ↑ Цезар Грађански рат 1.31
- ↑ Цезар Грађански рат 2.23
- ↑ Цезар Грађански рат 2.25
- ↑ Цезар Грађански рат 2.28
- ↑ Цезар Грађански рат 2.28
- ↑ Цезар Грађански рат 2.34
- ↑ Цезар Грађански рат 2.35
- ↑ Цезар Грађански рат 2.36
- ↑ Цезар Грађански рат 2.36
- ↑ Цезар Грађански рат 2.36
- ↑ Цезар Грађански рат 2.37
- ↑ Цезар Грађански рат 2.38
- ↑ Цезар Грађански рат 2.44
- ↑ Касије Дион 42.56
- ↑ Касије Дион 42.57
- ↑ Касије Дион 42.56
- ↑ Касије Дион 43.31