FANDOM


Птолемеј VIII Фискон или Птолемеј VIII Еуергет II (грч. Πτολεμαῖος Εὐεργέτης, око 182—116. пре Христа) је био краљ хеленистичкога Египта од 169 пре Христа до 163. пре Христа и поново од 145. пре Христа до 118. пре Христа. У периоду од 169—164 пре Христа владао је заједно са својим братом Птолемејема VI Филометором, са којим се сукобио 164. пре Христа и истерао га из Египта. Два брата су се 163. пре Христа споразумели тако да је Птолемеј VIII Фискон добио Киренаику, а његов брат Египат и Кипар. Фискон је неколико пута неуспешно покушао да преотме Кипар. Када је Птолемеј VI умро 145. пре Христа тада се његова сестра и жена Клеопатра II удала се за свога брата Птолемеја VIII, који је на тај начин постао краљ Египта. Оженио се касније и Клеопатром III. Сукобио се 132/131 са Клеопатром II, а тај сукоб је прерастао у грађански рат, у који је било увучено и ослабљено Селеукидско царство. Грађански рат окончао се помирењем Клеопатре II и Птолемеја 124. пре Христа.

Ptolemy VIII - silver didrachma - líc

Птолемеј VIII Фискон

Два краља Уреди

Син је Птолемеја V Епифана и Клеопатре I Сиријке, која је била ћерка селеукидскога краља Антиоха III Великога. Имао је млађега брата Птолемеја VI Филометора и сестру Клеопатру II. Шести сиријски рат избио је 170. пре Христа. Антиох IV Епифан је заузео Египат и заробио је египатскога краља Птолемеја VI Филометора, а онда му је дозволио да и даље влада као његова марионета. У Александрији су избили немири, свргли су Птолемејеве главне министре и именовали су Птолемеја VIII Фискона као новога краља. Египат је одједном имао два брата краља,[1] а на сцену је онда ступила њихова сестра Клеопатра II, која је наговорила своја два брата да владају заједнички.[2][3] Римска дипломатска интервенција спасила их је од нове Антиохове инвазије током 168. пре Христа.

Подела међу браћом Уреди

Египтом су од тада владали два брата и сестра са њима све до 164. пре Христа, када је између два брата избио спор. Дионисије Петосарапис је био утицајни дворјанин и војсковођа, који је покушао да искористи популарност млађега Птолемеја, па је међу Египћанима раширио вести да старији Птолемеј тј. Птолемеј VI Филометор намерава да свргне млађега.[4] Маса у Александрији изашла је на улице спремна да убије Птолемеја VI Филометора, али оба брата су се појавила и умирила су масу.[5] Дионизије је након тога побунио војску у Елеузији, а након пораза од Птолемеја VI подбунио је друге крајеве, па је Птолемеј VI био заузет гушењем побуна. За то време његов млађи брат Птолемеј VIII Фискон окончао је деобу власти и преузео је сву власт крајем 164. пре Христа. Птолемеј VI Филометор је 164. пре Христа побегао у Рим тражећи тамо подршку. У Риму је добио подршку и најпре је отишао на Кипар, а онда је у Александрији избила побуна против Птолемеја VIII. Током 163. пре Христа дошло је до споразума између два брата, која су поделила Птолемејски Египат, тако да је Птолемеј VI Филометор добио Египат и Кипар, а његов брат Птолемеј VIII Фискон Киренаику.

484px-Ptolemy VI Philometor ring

Птолемеј VI Филометор на златном прстену

Питање Кипра Уреди

Птолемеј VIII Фискон је око 162. пре Христа отишао у Рим да поред већ добијене Киренаике тражи Кипар.[6] Тражио је подршку од Сената да добије Кипар тврдећи да на споразум са братом није добровољно пристао.[7] Пошто је тај захтев био у римском интересу подржали су га и одредили су изасланике који би требали да наговоре Птолемеја VI да Кипар препусти млађем брату. Птолемеј VI Филометор је указао почаст римским изасланицима, али никако није пристајао да преда Кипар.[8] За то време Птолемеј VIII Фискон је на границама Киренаике и Египта по налогу римских изасланика требао да сачека исход њихових преговора са његовим братом. За време Фисконовога боравка на граници избила је побуна у Киренаици.[9] Устанку су се придружили многи грчки градови, а чак и Фисконов заменик. Птолемеј VIII Фискон је због тога био присиљен да се одрекне похода на Кипар и да спасава и оно што има тј. Киренаику.[10] Током 154. пре Христа Птолемеј Фискон стигао је у Рим, да би пред Сенатом оптужио Птолемеја Филометора да је на њега послао атентаторе.[11] Показивао је ожиљке од рана и жалио се. Сенат му је доделио петорицу римских изасланика, који су требали да му помогну да добије Кипар.[12] Јавили су и римским савезницима да пруже помоћ Птолемеју Фискону да добије власт над Кипром. [13] Фискон се искрцао на Кипру, остао је без средстава, а Филометор га је брзом акцијом затворио у кипарски град Лапет, где се Фискон предао.[14] Птолемеј Филометор опростио је свом брату и још му је обећао ћерку Клеопатру Теу за жену.[15] Међутим Фискон се није оженио Клеопатром Теом, али више није ратовао са братом.

Краљ Египта Уреди

Након што је 145. пре Христа умро Птолемеј VI Филометор његова сестра и жена Клеопатра II удала се за свога брата Птолемеја VIII Фискона 145. пре Христа.[16] Птолемеј VIII Фискон се отада називао Птолемеја VIII Еуергет II. Ујединио је поново Птолемејски Египат са Киренаиком. Одмах по доласку на власт одлучио је да се обрачуна са свима, који су му се раније супростављали, па је наредио да се најпре побију сви они који су се залагали да млади принц Птолемеј узме трон, а да Клеопатра II буде регент до његова пунолетства.[17] Клеопатра II му је током 144/143 пре Христа родила сина Птолемеја Мемфита. Након тога завео је своју нећаку Клеопатру III, ћерку своје жене и сестре Клеопатре II. Са њом се оженио 141/140 пре Христа, а ипак се није растао од Клеопатре II.[18] Наставио је са чисткама, па су истакнути интелектуалци напуштали Египат да не би страдали у чисткама.[19]

Грађански рат Уреди

Постао је веома омражен, чак и од странаца, које је позвао да живе у Египту. Сукоб између две Клеопатре кувао се десет година, све док 132/131 пре Христа нису избили велики немири у Александрији. Народ у Александрији побунио се и потпалио је краљевску палату.[20] Због тога је био присиљен да напусти Египат и оде на Кипар. [21] Напустио је Египат са Клеопатром III. Након тога сакупио је најамничку војску, са којом је заратио против Клеопатре II.[22] Позвао је свога пасторка Птолемеја из Кирене и убио га.[23] То убојство толико је разбеснило становнике Александрије да су разбијали Птолемејеве кипове и уништавали његове слике.[24] Пошто је сматрао да иза побуне стоји Клеопатра II убио је Птолемеја Мемфита, раскомадао га и тако га послао Клеопатри II.[25] Клеопатра II је онда тражила помоћ од свога зета Деметрија II Никатора у грађанском рату са Птолемејем VIII.[26] Деметрије је кренуо са војском према Египту, али био је поражен на египатској граници, па се вратио. Клеопатра II је побегла у Сирију изгледа 128. пре Христа са бродом пуним блага код своје ћерке Клеопатре Теје и зета Деметрија. Птолемеј VIII је због тога почео да помаже узурпатору Александру II Забину да се домогне селеукидскога трона.[27] Деметрије II Никатор је изгубио битку, а онда и живот.

450px-Lagid queen Isis Ma3546

Клеопатра II (или III)

Поново влада заједно са Клеопатром II Уреди

Клеопатра II се 124. пре Христа вратила у Египат, где се помирила са Птолемејем VIII Фисконом и са својом ћерком Клеопатром III.[28] Фискон је уочио да му након смрти Деметрија II Никатора више није у интересу да подржава Александра Забина против своје синовице Клеопатре Теје. Птолемеј је у исто време Антиоху VIII Грипу дао руку своје ћерке Клеопатре Трифаине.[29] Велика амнестија проглашена је 118. пре Христа уз велика смањења пореза и друге разне економске реформе. Птолемеј VIII умро је 116. пре Христа.

ДецаУреди

Са Клеопатром III имао је следећу децу:

Са Клеопатром II имао је сина Птолемеја Мемфита.

Претходи:
Птолемеј VI Филометор
Краљ Птолемејскога Египта
Птолемеј VI Филометор и
Птолемеј VIII Фискон
169—164 пре Христа
Следи:
Птолемеј VIII Фискон
Претходи:
заједничка власт
Краљ Птолемејскога Египта
Птолемеј VIII Фискон
164—163 пре Христа
Следи:
Птолемеј VI Филометор
Претходи:
Птолемеј VI Филометор
Краљ Птолемејскога Египта
Птолемеј VIII Фискон
145—116 пре Христа
Следи:
Птолемеј IX Латир и
Клеопатра III

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 29.23
  2. Ливије 45.11
  3. Полибије 29.23
  4. Диодор 31.15а
  5. Диодор 31.15а
  6. Полибије 31.10
  7. Полибије 31.10
  8. Полибије 31.18
  9. Полибије 31.18
  10. Полибије 31.18
  11. Полибије 33.11
  12. Полибије 33.11
  13. Полибије 33.11
  14. Полибије 39.7
  15. Полибије 39.7
  16. Јустин 38.8
  17. Јустин 38.8
  18. Јустин 38.8
  19. Јустин 38.8
  20. Ливије Периохе 59
  21. Ливије Периохе 59
  22. Јустин 38.8
  23. Јустин 38.8
  24. Јустин 38.8
  25. Јустин 38.8
  26. Јустин 39.1
  27. Јустин 39.1
  28. Грин стр. 541
  29. Грин стр. 542