FANDOM


600px-Octadrachm Ptolemy IV BM CMBMC33

Птолемеј IV Филопатор

Птолемеј IV Филопатор (око 245. пре Христа до 205. пре Христа) био је четврти краљ хеленистичкога Египта из династије Птолемејида, а владао је од 222/221. пре Христа до 205. пре Христа. За време његове владавине почело је постепено слабљење хеленистичкога Египта.

Породица Уреди

Син је краља Птолемеја III Еуергета и Беренике II, ћерке Мага од Кирене и Апаме II. Рођен је око 245. пре Христа. Његова сестра Арсиноја III постала му је супруга. Дошао је на власт 222. пре Христа након смрти његовога оца Птолемеја III Еуергета.

Долазак на власт и обрачун са рођацима Уреди

Сосибије је у име младога краља водио државне послове и био је његов главни министар. Поред њега најзначајнији су били краљева мајка Береника, краљев брат Маг и краљев стриц Лизимах.[1] На почетку владавине уз помоћ и на подстицај Сосибија Птолемеј је уклонио Лисимаха, затим Мага, а онда и Беренику. Сосибије је организовао ликвидацију Мага и Беренике, али како је имао проблем са дворанима и страним најамницима у египатској служби морао је да их придобија разним обећањима.[2] Избегли спартански краљ Клеомен III помогао му је у извођењу плана и придобијању страних најамника, који су требали да заштите Мага и Беренику.[3]

PTolemej218

Птолемејски Египат 218. пре Христа означен је зеленом бојом

Слаб краљ Уреди

Птолемеј IV Филопатор је за разлику од свога оца био незаинтересован за државне послове. Због свега тога државним пословима управљали су Сосибије и други дворани, који су имали највећи утицај на краља. Дворани су потицали краљеве пороке, разврат и пијанство и усмеравали су краљеву политику према својим интересима. Поред Сосибија на Птолемеја највећи утицај имала је његова љубавница Агатоклеја и њен брат Агатокло од Египта. Иако се Птолемеј IV Филопатор оженио својом сестром Арсинојом III ипак је Агатоклеја и даље остала краљева омиљена љубавница.

Обрачун са Клеоменом Уреди

Птолемеј и Сосибије су одлучили је да се реше бившега спартанскога краља Клеомена III, који је био вођа најамника у египатској служби. Клеомен III је током живота Птолемеја III Еуергета веровао да ће се вратити на трон, али након његове смрти изјаловиле су се његове наде да ће добити војску и флоту за освајања у Грчкој. Пошто више није било Антигона Досона постојала је опасност да ће Клеомен овладати Грчком, па да ће онда постати ривал самом Египту.[4] Сосибије се осим тога бојао његовога утицаја на најамнике, па га је ухапсио.[5] Клеомен је након бега из затвора 219. пре Христа позвао у Александрији народ на устанак, али није успео у свом покушају и убијен је.[6] Сосибије је дао да се убију Клеоменова жена и деца.

Четврти сиријски ратУреди

Египат је под Птолемејевом влашћу и Сосибијевом управом неспреман дочекао Четврти сиријски рат (221. пре Христа -217. пре Христа). Антиох III Велики је 221. пре Христа започео рат, али није успевао да зађе у долину Бека ( између планина Либана и Антилибана ) поред добро утврђене египатске војске под командом Теодота из Етолије. Једно време Антиох је био заузет гушењем Молонове побуне. Антиох је током 219. пре Христа заузео Селеукију Пијерију. Покренуо је велику офанзиву и заузео велики део Коиле Сирије. Сосибије је започео мировне преговоре са Антиохом да би добио на времену и регрутовао и обучио египатску војску. По први пут је домаће становништво почео да обучава тактици борбе у македонској фаланги. До 217. пре Христа Египат је имао довољно јаку војску да се супростави Антиоху Великоме. Птолемеј је кренуо из Александрије са 70.000 војника, 5.000 коњаника и 73 слона.[7] Антиох је укупно имао 62.000 војника пешадије, 6.000 коњаника и 102 слона.[8]Птолемеј је предводио египатску војску и победио је Антиоха 217. пре Христа у бици код Рафије. Након битке Птолемеј је без борби заузео Рафију и друге градове, а након тога два краља склопилиа су мировни споразум, по коме је Птолемеј добио натраг Коиле Сирију, а Антиох је задржао Селеукију Пијерију.

Велика побуна Уреди

По први пут је домаће египатско становништво било обучено да се бори у македонској фаланги. То је ојачало њихово самопоуздање, нарочито након победе у бици код Рафије.[9] Велика побуна избила је на југу Египта са центром у Тебаиди 207/206. пре Христа.[10] Цели југ Египта се одцепио све до 187/186. пре Христа. Побуна се проширила на средњи Египат све до делте Нила. Именовали су 205. пре Христа свога фараона Хугронафора (Харонофрис).[11] Нови владари су били довољно богати, да су почели да плаћају нубијске и египћанске најамнике.[12] Узрок побуне по свој прилици био је економске пророде. Након Четвртога сиријскога рата египатски сребрени новац био је мање вредности, што указује на велике трошкове рата. Високи ратни трошкови довели су до појачанога опорезивања, што је касније довело до побуне. Постоји део историчара, који сматра да је побуна представљала националистички устанак против грчкога привилегована статуса.

Културна делатност Уреди

Птолемеј Филопатор био је посвећен у разне оргијастичке култове. Био је заинтересован за књижевну делатност. Подигао је храм посвећен Хомеру, а написао је и трагедију на коју је његов министар Агатокле од Египта написао коментаре. Око 220. пре Христа Птолемеј Филопатор је саградио огроман брод познат под називом тесараконтер (четрдесет), зато што је брод имао 40 редова весала. Сматра се да је овај огромни брод могао бити катамаран дугачак 128 метара. Птолемеј Филопатор се такође спомиње у старозаветној трећој књизи Макавеја која описује догађаје у Јерусалиму и Александрији у време битке код Рафије.

Смрт и примопредаја власти Уреди

Са Арсинојом III имао је сина Птолемеја V Епифана, који се родио 210/209. пре Христа. Птолемеј Филопатор умро је 205. пре Христа, а његова смрт је прикривана једно време, све са циљем да би његови главни министри Сосибије и Агатокле од Египта боље припремили примопредају власти.[13] Бојећи се да ће регентство да преузме удовица и сестра преминулога краља Арсиноја III њих двојица су организовали њено убојство.[14] Доста дуго су сакривали ту информацију, све док нису добро припремили терен. Сособије и Агатокло од Египта су се прогласили регентима петогодишњега краља Птолемеја V Епифана.[15]

Претходи:
Птолемеј III Еуергет
Краљ Птолемејскога Египта
Птолемеј IV Филопатор
222–205 пре Христа
Следи:
Птолемеј V Епифан

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 15.25
  2. Полибије 5.36
  3. Полибије 5.36
  4. Полибије 5.35
  5. Полибије 5.36
  6. Полибије 5.39
  7. Полибије 5.79
  8. Полибије 5.79
  9. Полибије 5.107
  10. Eckstein стр.124
  11. Eckstein стр.124
  12. Eckstein стр.125
  13. Полибије 15.25
  14. Полибије 15.25
  15. Полибије 15.25

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.