FANDOM


Птолемеј II Филаделф (грч. Πτολεμαῖος Φιλάδελφος, 309—246. пре Христа) је био краљ Египта од 283/282. пре Христа до 246. пре Христа. Син је Птолемеја Сотера и Беренике. Његова два брата Птолемеј Кераун и Мелеагер су кратко време били краљеви Македоније. Заслужан је за завршетак Александријске библиотеке, највеће библиотеке античкога света. Окончао је и изградњу Александријскога светионика и канала од Нила до Црвенога мора. Вештом дипломатијом одржавао је краљевину наслеђену од Птолемеја Сотера.

Oktadrachmon Ptolemaios II Arsinoe II.jpg

Постаје краљ Египта Уреди

Син је Птолемеја Сотера и Беренике. Птолемеј Сотер је имао два сина као могуће наследнике. Птолемеј Кераун (Гром) је био син са Еуридиком, а Птолемеј II Филаделф је био млађи са Береником. Деметрије Фалеронски је саветовао да наследник буде старији син Птолемеј Кераун, али Птолемеј Сотер је одабрао млађега Птолемеја II Филаделфа. Постао је савладар заједно са оцем од 290. пре Христа. Када је на власт дошао Птолемеј II Филаделф 283/282 пре Христа Деметрије је протеран у Горњи Египат. Ту је умро од уједа змије. Није јасно да ли је то био несретан случај, самоубојство или убојство. Када је Птолемеј II Филаделф наследио круну његова краљевина обухватала је Египат, Киренаику, Коиле Сирију, Кипар и делове Мале Азије и многа острва у Егејском мору.

Pharos of Alexandria1.jpg

Светионик у Александрији

Интелектуалне и уметничке склоности Уреди

Много се разликовао од свога оца. Показивао је велике интелектуалне и уметничке склоности. За његово образовање био је задужен Стратон, један од представника Аристотелове школе. Птолемеј Сотер је основао Александријску библиотеку, али Птолемеј II Филаделф је заслужан за завршетак њене изградње. Ту се се налазиле најважније књиге ондашњега цивилизованога света, а преводиле су се на разне језике. Била је то највећа библиотека античкога света, по којој је Птолемејски Египат био познат. Библиотека је имала две велике сале Музеј и Серапеум и поред тога десет мањих сала за проучавања. Музеј је постао најважнији центар хеленистичке науке и образовања надмашујући Атину и њену Академију. Спонзорисао је и превод хебрејске Торе на грчки, што је убрзало хеленизацију Јевреја.

Светионик у Александрији и други подухватиУреди

Птолемеј Сотер је започео градњу светионика у Александрији на острву Фарос. Светионик је завршен у време његовога сина Птолемеја II Филаделфа. Светионик је био висок између 120 и 140 метара, а у подножју је имао око 300 соба. На највишем спрату ноћу је горела ватра. Дању се сигнализирало огледалима. Светионик је сматран једним од седам светских чуда и много векова био је највиша грађевина, коју је човек изградио. Птолемеј II Филаделф је дао да се изгради канал од Нила до Суецкога залива. Канал је омогућио појачану трговину са Истоком.

Арсиноја бежи у Египат Уреди

Током његове владавине Египат је често био у рату, али у његово име војском су командовали његови адмирали и генерали. Само једном је ишао у један поход, док су његови савременици Антигон Гоната и Антиох I непрекидно учествовали у ратовима. У бици код Корупедија 281. пре Христа погинуо је Лисимах, а Селеук је одмах преузео његове територије у Азији. Помагао му је Птолемеј Кераун, Филаделфов полубрат, па је постојала опасност да Селеук подржи његове претензије на египатски тром. Међутим Птолемеј Кераун је био усмерен на Македонију, па је убио Селеука 281. пре Христа на Дарданелима. Лисимахова удовица Арсиноја II још увек је била у Македонији и намеравала је да осигура трон за свога сина. Арсиноја II је била сестра од Птолемеја II Филаделфа и полусестра од Птолемеја Керауна. Птолемеј Кераун се најпре оженио са њом, па јој је онда убио дете наследника престола. Ариноја је након тога побегла на Егејска острва, која је држала под контролом, а касније у Египат.

800px-Diadochi2.png

Жени се својом сестром Уреди

Са првом женом Арсинојом I имао је троје деце

Арсиноја II је започела са сплеткама да би уклонила супарницу Арсиноју I и да би се удала за брата. Прва Птолемејева жена Арсиноја I била је оптужена за заверу против краља и протерана је у Горњи Египат. Ослободивши се супарнице Арсиноја II се удала за свога брата Птолемеја II Филаделфа и постала је краљица Египта. Брак брата и сестре представљао је нешто нечувено за грчки свет, али било је уобичајено за фараоне у Египту. Под Арсинојиним утицајем уклањани су непожељни чланови краљевске породице, обично под оптужбама за заверу или побуну. Имала је велики утицај на вањску политику свога брата.

Први сиријски рат Уреди

Маг од Кирене одвојио је Кирену од Египта 276. пре Христа и тада је постао краљ Кирене. Ојачао је везе са главним непријатељем Египта, Селеукидским царством. Маг се 275. пре Христа оженио са Апаме II, ћерком селеукидскога краља Антиоха I Сотера. Антиох I Сотер је створио политички савез са Магом од Кирене са циљем да нападне Египат. Први сиријски рат између Египта и Селеукидскога царства трајао је од 274. пре Христа до 271. пре Христа. Током 274. пре Христа Антиох је напао Палестину, а Маг је напао Египат са запада. Маг је са својом војском дошао до близу Александрије, а онда је морао да се враћа у Киренаику због побуне.[1] За време његовога одсуства побунило се једно номадско племе.[2] Птолемеј је успео да победи и Антиоха, па се Египат спасио непосредних опасности.

396px-Arsinoe II Isis-Selene Louvre Ma4891.jpg

Арсиноја II ,Лувр, Париз

Хремонидски ратУреди

Vista-xmag.png За више информација погледајте Хремонидски рат

Атина и Спарта су се удружиле против Македоније, па су 268/267. пре Христа започеле рат познат као Хремонидски рат. Птолемеј је послао флоту и генерала Патрокла[3] да помаже Атину и Спарту у рату са Антигоном Гонатом. Циљ му је био да ограничи македонски утицај и моћ у Грчкој, а посебно на Егејском мору. Међутим Птолемејева помоћ је била веома ограничена и мала[4] и сводила се на поморске операције. На крају је 261. пре Христа Атина била поражена и потчињена Македонији.

Други сиријски ратУреди

Македонска флота победила је Птолемејеву флоту у бици крај Коса (негде између 261. и 258. пре Христа) и тада је битно смањена поморска моћ Птолемејевога Египта. Птолемеј II се наставио мешати у грчке послове. То је довело до рата 261. пре Христа у коме су се Антигон II Гоната и Антиох II борили против Птолемеја II. Под комбинираним нападима Селеукидског царства и Антигона, Египат је изгубио многе поседе у Малој Азији и Феникији те град Милет, који је држао египатски савезник Тимарх од Милета. Изгубио је и Ефез након побуне Птолемеја из Ефеза. Птолемеј је 253. пре Христа склопио мир препуштајући територије Селеукидима и потврђујући Антигонидима првенство у Грчкој.

Мировни споразум са Антиохом Уреди

Други сиријски рат између Селеукидскога царства и Египта окончан је 253. пре Христа споразумом и дипломатским браком. Антиох II Теос оженио се са Птолемејевом ћерком Береником Млађом. Антиох је своју прву жену Лаодику протерао у Ефез, где је она отада живела са своја два сина Селеуком II Калиником и Антиохом Хијераксом. Береника Млађа је имала првенство и живела је у престолници у Антиохији на Оронту, а Лаодика је живела у Ефезу у Малој Азији.

Киренаика поново под ЕгиптомУреди

Током 250. пре Христа Маг од Кирене и Апаме II заручили су Беренику II за њенога рођака и престолонаследника Египта Птолемеја III Еуергета. Након Магове смрти Апаме II је удала Беренику II за ујака Деметрија Лепога[5] са циљем да заштити Киренаику од египатске инвазије. Апаме II је постала љубавница Деметрија Лепога, па га је Береника убила[6] и накох тога отишла у Египат, где се удала за Птолемеја III Еуергета. Киренаика је поново постала саставни део Египта.

Претходи:
Птолемеј Сотер
Краљ Птолемејскога Египта
Птолемеј II Филаделф
283–246 пре Христа
Следи:
Птолемеј III Еуергет

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Паусанија 1.7.2
  2. Паусанија 1.7.2
  3. Паусанија 1.1.1
  4. Паусанија 3.6.6
  5. Јустин 26.3
  6. Јустин 26.3

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.