FANDOM


Птолемеј Кераун (грч. Πτολεμαίος Κεραυνός, 319/318 или нешто касније—280/279. пре Христа] ) био је краљ Македоније од 281. пре Христа до 280/279. пре Христа. Иако је био најстарији Птолемејев син египатски трон је наследио Птолемеј II Филаделф, па је Кераун отишао на Лисимахов двор код своје сестре Лисандре и полусестре Арсиноје II. Када је Лисимах убио свога сина Агатоклеа, онда је Кераун отишао код Селеука, кога је наговорио да зарати против Лисимаха. Након битке код Корупедија у којој је Селеук победио, а Лисимах погинуо, Кераун је убио Селеука, па се 281. пре Христа прогласио краљем Македоније. Погинуо је 279. пре Христа у бици против Гала, који су тада извршили инвазију Македоније и Грчке.

Напушта Египат Уреди

Био је најстарији син Птолемеја Сотера и његове треће супруге Антипатрове ћерке Еуридике.[1] Птолемеј Кераун је дуго био одређен за престолонаследника, а онда се крајем живота Птолемеј Сотер предомислио и за престолонаследника је именовао млађега сина Птолемеја II Филаделфа, који је рођен у браку са Береником. Када је Птолемеј II Филаделф 282. пре Христа дошао на трон тада је Птолемеј Кераун напустио Египат и дошао је на Лисимахов двор.

Lysimachus selcuk

Лисимах

На Лизимаховоме дворуУреди

Лисимах је владао Тракијом, Македонијом и великим делом Мале Азије. Лисимахов син Агатокле оженио се Лисандром, сестром Птолемеја Керауна. Сам Лисимах био је ожењен са Арсинојом II, полусестром Птолемеја Керауна. Агатокле је био престолонаследник, али Арсиноја II је желела да њени синови буду наследници престола, па је лажно оптужила Агатоклеа и Лисимах је је 283. или 282 убио свога сина престолонаследника.

Заједно са Лисандром бежи код СелеукаУреди

Агатоклеова жена Лисандра је због тога побегла код Селеука, а код њега је побегао и Лисандрин брат Птолемеј Кераун.[2] Он је наговорио Селеука да зарати против Лисимаха. Селеук је Агатоклеово погубљење видео као добар повод за интервенцију у Македонији. Имао је право да интервенише и да на македонски трон постави Агатоклеовога и Лисандринога сина. Селеук је имао прилику да заузме Македонију. Птолемеј Кераун је тражио од Селеука да њега врати на египатски трон.

Убија Селеука Уреди

Селеук је током 282/281. пре Христа извршио инвазију Мале Азије. У бици код Корупедија 281. пре Христа Селеук је победио, а Лисимах је погинуо. Селеук је кренуо да заузме Македонију, у којој је тада владала Лисимахова жена Арсиноја II, која је након Лисимахове погибије код Корупедија, побегла у Касандреју. Птолемеј Кераун је извршио атентат на Селеука[3] одмах када је прешао Херсонез септембра 281. пре Христа.[4] Тада је добио надимак Кераун (гром). Разлог за убојство Селеука није познат, али могуће је да је намеравао да поново уједини Александрово царство, а да Птолемеју Керауну не да ништа.

Постаје краљ Македоније Уреди

Након Селеукова убојства Птолемеј Кераун је лако постао краљ Македоније и Тракије. Био је Антипатров унук и официр у Лисимаховој и Селеуковој војсци.

  1. Од три могућа претендента за македонски трон Кераун се најпре обрачунао са Антигоном II Гонатом.[5] Птолемеј Кераун га је победио у копненој и поморској бици, па је након тога Антигон Гоната био ограничен на Деметријаду у Тесалији.
  2. Закључио је мировни споразум са Антиохом I.[6]
  3. Склопио је споразум са Пиром од Епира дајући му 5.000 војника пешадије, 4.000 коњаника и 50 слонова. Пир се оженио Птолемејевом сестром и именовао га је чуваром краљевине дoк он ратује против Римљана.[7][8]


Арсиноја II му није веровала и склонила се са својима синовима у утврђену Касандреју.[9] Птолемеј Кераун је почео да нуди Арсиноји брак, обећавајући да ће њени синови бити наследници престола. Писао је и свом полубрату Птолемеју II Филаделфу и нудио му побољшање односа одричући се египатскога трона. Након лажне заклетве и обећања да ће Лисимахови и Арсинојини синови бити престолонаследници оженио се за своју полусестру Арсиноју II.[10] [11] Одмах након венчања убио је два од три Арсинојина сина.[12] Арсиноја је побегла у Египат, где се касније удала за свога брата Птолемеја II Филаделфа.

800px-ThracianTribes

Инвазија Гала

Инвазија Гала Уреди

Лисимахова краљевина имала је веома значајну улогу као бедем против инвазија варвара, Трачана, Скита и Келта. Унутар келтскога света појавили су се нови немири. Обрана трачко-македонске границе заснивала се не само на војној сили, него и на дипломатији, којом се осигуравала сарадња са планинским племенима. Лисимах је имао веома дуго искуство дипломатских контаката са људима са планина. Птолемеј Кераун је занемарио проблем границе. Пошто није постигао споразум са својим суседима Дарданцима он их је ненамерно препустио нападачима, тако да су се Дарданци удружили са онима, који су кренули у инвазију у Македонију и Тракију посебно дуж долине Аксијуса (Вардара). Током 280. пре Христа Гали су окупили 85.000 ратника. Кренули су из Паноније и подели су се на три дела и кренули су Гали у инвазију Грчке и Македоније. Један део Гала водио је Керетрије, а они су напали Тракију и Трибале.[13] Други део водио је Брен и Акихорије, а они су напали Пеонију. Трећи део Гала под заповедништвом Болгија напао је Македонце и Илире.[14] Они су се сукобили са македонском војском, коју је водио македонски краљ Птолемеј Кераун.[15] Гали су победили, а Птолемеј је погинуо 280/279 пре Христа. Гали су нападали Македонију све док их 277. пре Христа није победио Антигон Гоната.

Претходи:
Лисимах
Краљ Македоније
Птолемеј Кераун
281–279 пре Христа
Следи:
Антипатар II

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Апијан Сиријски ратови 62
  2. Паусанија 1.10.3
  3. Апијан Сиријски ратови 62
  4. Јустин 17.2
  5. Јустин 24.1
  6. Јустин 24.1
  7. Јустин 17.2
  8. Јустин 24.1
  9. Јустин 24.2
  10. Јустин 17.2
  11. Јустин 24.2
  12. Јустин 24.3
  13. Паусанија 10.19.6
  14. Паусанија 10.19.7
  15. Јустин 24.5