FANDOM


Прусија II (грч. Προυσίας ὁ Κυνηγός, око 220—149. пре Христа) је био краљ Битиније од 182. пре Христа до 149. пре Христа.

Prusija2

Прусија II

Понизан према Римљанима Уреди

Полибије је о Прусији имао веома лоше мишљење, тако да о њему говори као о кукавици и мекушцу, неумереном у телесним жељама и незаинтересеованом за образовање, филозофију, науку и уметност.[1] Ипак Полибије наводи да је био оштроуман. Полибије наводи један случај, када је Прусија дочекао римске изасланике обријане главе и обучен попут новоослобођених робова и понизно је рекао да је спреман да у свему угађа Римљанима.[2]

Савез са Римом и територијално проширење Уреди

Еумен II је ратовао против понтскога краља Фарнака I од Понта од 181. пре Христа до 179. пре Христа. Када је склопљен мир Прусија II и Аријарат IV од Каподокије били су потписници мировнога споразума као Еуменови савезници.[3] Фарнак I од Понта је по споразуму вратио Еумену Тиј на Понту. Прусија II је онда од Еумена молио и добио Тиј.[4] Пред Трећи македонски рат Прусија је одлучио да буде неутралан, иако је био ожењен Персејевом сестром.[5][6] Након Трећега македонскога рата и римске победе у бици код Пидне 168. пре Христа дошао је у Сенат да Римљанима честита на победи.[7][8] Пао је ничице пред сенаторима и ласкајући им назвао их спаситељима.[9][10] Слично се понашао и за време преговора. Прусија је тражио да обнови савез са Римском републиком и да добије територије, које су раније припадале Селеукидском царству, а пошто их Римљани нису ником поделили Галатису заузели то подручје.[11] Сенат је одобрио да му се дају те територије под условом да су стварно раније припадале Антиоху. Тражио је од Сената да његов син Никомед II живи у Риму.

Неслагања са Еуменом Уреди

Након Трећега македонскога рата све више је долазио до изражаја римски империјализам. Током 164. пре Христа у Рим су стигли изасланици Битиније, Родоса и Ахајскога савеза.[12] Прусијини посланици оптужили су Еумена II да им је отео неке територије и да не одустаје од Галатије.[13] Сенат је био неповерљив према тим жалбама. Прусија је подстакао Галате, Селгљане и друге народе Азије да у Риму тужикају Еумена, па је Еумен II 163. пре Христа послао у Рим своју браћу Атала II и Атенеја да га обране од оптужби.[14] Римљани су послали своје легате да прате ситуацију. Прусија II и Галати поново су 159. пре Христа упутили посланике у Рим да оптуже Еумена II, који је поново послао Атала II да га обрани од оптужби.[15]

Рат са Аталом IIУреди

Атал II је 159. пре Христа наследио свога брата Еумена II на трону Пергама и наставио је да се свађа са Прусијом II. Спорови су 156. пре Христа ескалирали у отворени рат. Прусија је био успешнији на почетку рата, победио је Атала у великој бици и присилио га да потражи заштиту иза бедема Пергама.[16] Неуспешно је опседао Пергам и неколико градова, а по околини је опустошио неколико светилишта.[17] Атал II је онда послао изасланике у Рим да се жале због напада Прусије на Пергам, а Прусија је истовремено послао своје изасланство да би тврдили да нема напада. [18] Сенат је најпре поверовао Прусији, а онда је након додатних вести послао 155. пре Христа своје изасланство са упутством да спрече Прусијине нападе.[19] Прусија II није слушао римске изасланике и поново је напао Пергам и држао Атала под опсадом.[20] Римски Сенат је био разљућен због таквога Прусијинога понашања, па је одредио 10-члану комисију, која је требала да натера Прусију II да оконча рат и да исплати Аталу II ратну одштету.[21] Аталу II је помоћ током 154. пре Христа послао каподокијски краљ Аријарат V Филопатор и Митридат IV од Понта.[22]

Окончање ратаУреди

Десеточлана римска комисија састала се са Прусијим и пренела му је захтеве Сената. Пошто је Прусија II одбацио већину римских захтева комисија је одлучила да раскине савез са њим.[23] Римски комесари су након тога почели да одвраћају локално становништво у Јонији и Хелеспонту од савеза са Прусијом II. Атенеј је са флотом од 80 бродова пустошио територију на Хелеспонту под Прусијином влашћу.[24] Сенат је послао нову тројицу изасланика, који су окончали рат. Прусија II је био присиљен да Аталу II преда 20 бродова и да му плати ратну одштету од 500 таланата у року од 20 година.[25] Прусија II је био присиљен и да надокнади штету Метимни, Еги, Кими и Хераклеји и да поред тога сваком од тих градова исплати по 100 таланата.[26]

Никомед II Уреди

Прусија II је због суровости био изузетно непопуларан међу својим поданицима, па су многи од њих били наклоњени његовом сину Никомеду II.[27] Прусија II је због тога почео да сумња у свога сина Никомеда II, који је у то доба живео у Риму. Пошто је Никомед био цењен у Риму Прусија је од њега тражио да покуша да Битинију ослободи плаћања ратне одштете Пергаму.[28] Након тога послао је у Рим Менеју са инструкцијом да убије Никомеда уколико не успе да испослује ослобађање од плаћања ратне одштете.[29] Никомед није испословао ослобађање ратне одштете, а Менеја се није усудио да убије Никомеда. Менеја је све испричао Никомеду, а уз помоћ Аталовога легата Андроника створили су план да Никомеда доведу на битинијски трон.[30]

Атал II помаже Никомеду II да се домогне трона Битиније Уреди

Никомед II је 149. пре Христа је примљен у Пергаму од стране Атала II, који је тражио од Прусије да одвоји део територије за свога сина.[31] Пошто се Прусија није повиновао том захтеву Атал II је уз помоћ Никомеда II започео рат и напао је Битинију, а становништво Битиније је прелазило на страну Никомеда II.[32] Прусија се жалио Риму, а Рим је онда послао једну комисију, која је тражила од Атала и Никомеда да прекину рат, али становништво Битиније је добило инструкције да се жали на Прусију, па је то за комисију био добар изговор да се необављена посла врате у Рим.[33] Рат се наставио, а Прусија II се повукао у утврђену Никомедију, али становништво је отворило капије и пустило Никомеда са војском у град.[34] Прусија II је потражио заштиту Зеусовога храма, али ту га је убио један од Никомедових изасланика.[35]

Претходи:
Прусија I
Краљ Битиније
Прусија II
182-149 пре Христа

Следи:
Никомед II


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 36.15
  2. Полибије 30.18
  3. Полибије 25.2
  4. Полибије 25.2
  5. Ливије 42.29
  6. Апијан Митридат 2
  7. Полибије 30.18
  8. Ливије 45.44
  9. Полибије 30.18
  10. Апијан Митридат 2
  11. Ливије 45.44
  12. Полибије 30.30
  13. Полибије 30.30
  14. Полибије 31.1
  15. Полибије 31.32
  16. Полибије 32.15
  17. Полибије 32.15
  18. Полибије 32.16
  19. Полибије 33.1
  20. Полибије 33.7
  21. Полибије 33.7
  22. Полибије 33.12
  23. Полибије 33.12
  24. Полибије 33.13
  25. Полибије 33.13
  26. Полибије 33.13
  27. Апијан Митридат 4
  28. Апијан Митридат 4
  29. Апијан Митридат 4
  30. Апијан Митридат 4
  31. Апијан Митридат 6
  32. Апијан Митридат 6
  33. Апијан Митридат 7
  34. Апијан Митридат 7
  35. Апијан Митридат 7