Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
550px-Roman conquest of Italy

Римска освајања

Први самнитски рат одвијао се од 343. пре Христа до 341. пре Христа, а представља први рат који су Римљани водили против италског племена Самнита у доба ране Римске Републике. Римљани су у томе рату освојили плодну Кампанију и град Капуу. Кампанци су као слабија страна тражили да им Римљани помогну у рату са Самнитима. Римљани су победили јачу страну Самните, а након тога слабија страна је била под њиховом влашћу. Постоје сумње неких истраживача да ли је уопште постојао Први самнитски рат. Постоје многобројне сумње у веродостојност узрока Првога самнитскога рата и улепшавање римске позиције.


Самнити[]

Самнити су били моћна конфедерација племена, која је заузимала велико подручје јужних централних Апенина. Самнитско подручје се протезало од реке Сангро на северу до нешто иза реке Ауфид на југу. То подручје је било одвојено од мора. Територија Самнита налазила се између Апулије, Кампаније, Лација и Луканије. Самнијум је био углавном планинско подручје са висоправнима и долинама. Процењује се да је у Самнијуму око 343. пре Христа живело око 450.000 људи. Самнити су се највише бавили сточарством. Пре римског освајања то подручје је било релативно сиромашно са веома мало урбаних центара.

300px-Samnite soldiers from a tomb frieze in Nola 4th century BCE

Самнитски војници са једног гроба у Ноли, 4. век пре Христа

Самнити заузимају велик део Кампаније[]

Самнити су најпре започели рат са Сидицинима, који су живели у северној Кампанији.[1] Сидицини су се удружили са Кампанцима, али Самнити су победили и Сидицине и Кампанце. Самнити су због тога започели рат са Кампанцима.[2] Заузели су једну њихову тврђаву, опљачкали је, а након заузимања брда изнад Капуе напредовали су плодним подручјем све до саме Капуе. Тада су се Кампанци обратили Римљанима тражећи помоћ.[3]

Кампанци се предају под власт Рима[]

Римљани су тада били у савезу са Самнитима, а са Кампанцима уоште нису били у савезу.[4] Кампанци су предавали Римљанима комплетну власт у Кампанији и град Капуу, само да би их Римљани спасили од Самнита.[5] Римски Сенат је био задовољан једним од најбогатијих градова са плодном територијом, која би као житница могла хранити и Рим. Кампанија је тада била најплоднија и најпродуктивнија област полуострва. Прихватили су предлог Кампанаца и склопили са њима савез, а Кљампанци су се потпуно предали под власт Рима.[6]

Победе две консулске војске[]

Римљани су упутили посланике Самнитима и тражили су од њих да престану да нападају Кампанију, јер се Кампанија предала под власт Рима.[7] Самнити су Римљанима оштро одговорили нагласивши да настављају рат са Кампанцима. Рим је против Самнита 343. пре Христа послао два конзула сваком са посебном војском.[8] Конзул Марко Валерије Корв је водио војску у Кампанију, а Аул Корнелије Кос на Самнијум.[9] Марко Корнелије Корв је победио Самните у бици на планини Гаур код Куме у Кампанији.[10] Битка је дуго била неодлучна, све док сам Корв није изашао пред легију и примером их потакао. Након дуге и упорне борбе Римљани су победили.[11]

У исто време други конзул Аул Корнелије Кос упао је у самнитску заседу код Сатикуле, из које се спасао захваљујући прибраности трибуна Публија Деција Муса.[12] Недуго након тога напали су ноћу логор Самнита и тада су побили 30.000 Самнита.[13] Питање је да ли да се верује тако великим Ливијевим бројевима.

Битка код Суесуле[]

Самнитска војска је након битке са Корвом позвала сву самнитску омладину под оружје и кренули су поново на римску војску.[14] Римљани су се склонили у логор на веома уском простору. Војска је тражила да се одмах нападне, али самнитске војсковође су одложиле напад. Како су имали проблема са снабдевањем огромне војске послали су много војске да сакупља жито. Марко Валерије Корв је одмах искористио прилику и напао је и заузео полупразан непријатељски логор.[15] Са осталом војском је након тога поразио и остале Самните, који су били расути по пољима.

Римски престиж[]

За римске победе над Самнитима чули су и остали народи. Латини су се тада спремали за рат са Римом, али одустали су. Фалиске су склопиле мир са Римом.[16] Картагињани су упутили посланике да честитају Римљанима победу.[17] Оба конзула су заслужила тријумфалан улазак у Рим.[18]

Окончање рата Рима и Самнита[]

Након пораза Самнита Капуа и Сесула молиле су Римљане да пошаљу страже које би спречавале упаде Самнита током зиме. Део војника је ковао планове да заузме Капуу и отера Кампанце. Конзул Гај Марције Рутул сазнао је за њихове планове, па је деломично очистио војску од бунтовника. Након тога у Риму је избила нова политичка криза. Самнити су 341. пре Христа поново ратовали са Римљанима, али у рат против Римљана кренули су и Привернати.[19] Конзул Луције Емилије Мамерк је био упућен против Самнита. Самнити су тражили мир, али и право да смеју нападати Сидицине.[20] Римски Сенат је склопио мир са Самнитима, који су након тога напали Сидисцине.

Рат Самнита са Латинима[]

Сидицини су након тога тражили помоћ од Латина. Удружена војска Кампанаца, Латина и Сидицина напала је Самнијум.[21] Уследила је велика пљачка. Самнити су након тога молили Римљане да обуздају своје савезнике Кампанце и Латине. Римљани су обуздали Кампанце, а за Латине су знали да немају власт днад њима. Латини су се тада охрабрили, па су почели тајне припреме за рат са Римљанима.[22] Римско-латински рат представљао је једну од највећих прекретница у италијанској историји.

Литература[]

Референце[]

  1. Ливије 7.29
  2. Ливије 7.29
  3. Ливије 7.29
  4. Ливије 7.30
  5. Ливије 7.31
  6. Ливије 7.31
  7. Ливије 7.31
  8. Ливије 7.32
  9. Ливије 7.32
  10. Ливије 7.33
  11. Ливије 7.33
  12. Ливије 7.34
  13. Ливије 7.36
  14. Ливије 7.37
  15. Ливије 7.37
  16. Ливије 7.38
  17. Ливије 7.38
  18. Ливије 7.39
  19. Ливије 7.42
  20. Ливије 8.1
  21. Ливије 8.2
  22. Ливије 8.3
Advertisement