FANDOM


646px-Macedonian Army Thessalian

Први рат дијадоха трајао је од 322. пре Христа до 320. пре Христа и представља рат Александрових генерала и наследника ( дијадоха ) за контролу над царством након Александрове смрти. Рат је избио јер је неколико дијадоха сазнало да Пердика намерава да постане краљ. У рату су учествовали Антипатар, Кратер, Антигон и Птолемеј Сотер против Пердике и Еумена. Пердика је први кренуо у инвазију Египта, у рат против Птолемеја Сотера, а Антипатар и Кратер су кренули са војском из Европе да помогну Птолемеју. Кратер и Неоптолем су погинули у бици са Еуменом у Малој Азији. Пердику су након неуспешнога преласка Нила убили његови официри и постигли су споразум са Птолемејем. Антипатар је постао нови регент.

Вавилонска подела Уреди

Након смрти Александра Великога 323. пре Христа у Вавилону избио је спор око тога како даље владати његовим царством. Према Вавилонској подели подељене су сатрапије најважнијим Александровим генералима и пријатељима. Одлучено је да Пердика буде епумелет (регент) царства, а да Филип III Македонски и нерођено Александрово дете буду заједнички краљеви. Антипатар је остао главнокомандујући у Европи.

467px-Ptolemy I Soter Louvre Ma849

Птолемеј Сотер

Пердикина намера да постане краљ Уреди

Антигон Једнооки је сазнао за Пердикине намере да се домогне положаја краља женидбом са Александровом сестром Клеопатром.[1] Пре тога Пердика се био верио са Антипатеровом ћерком Никејом. Никеју је сам Пердика просио раније, док још није постао регент, јер је тада сматрао да добија у савезу са Антипатером. Међутим поставши регент указала му се прилика да се ожени Александровом сестром Клеопатром, а на тај начин дошао би у прилику да постане краљ. Антигон је тајно побегао код Антипатра у Европу[2] и обавестио га о Пердикиним намерама да се ожени Клеопатром и да дође као краљ и након тога лиши власти Антипатра и Кратера.[3]

Птолемеј сахрањује Александра у ЕгиптуУреди

Пердика је Птолемеју Сотеру поставио као хипарха Клеомена из Наукратиса, са циљем да држи Птолемеја под контролом. По Паусанији Александар је требао бити сахрањен у Еги (Вергини) у Македонији, на традиционалном месту где су се сахрањивали македонски краљеви. Међутим Птолемеј Сотер је са војском 322. пре Христа пресрео у Сирији колону са Александровим телом. Одвукао је уз помоћ Аридеја Александрово мртво тело у Египат. Тиме је повећао своју моћ, али је наљутио Пердику, коме је то био довољан повод за рат.

Већина дијадоха против ПердикеУреди

Пердика се припремио за рат са Птолемејем Сотером. Антипатар, Кратер, Антигон Монофталмос и Птолемеј су се удружили против Пердике. Једино је Еумен стајао на страни Пердике. Пердика је кренуо на Египат да се најпре обрачуна са Птолемејем, са намером да њега најпре победи, па да се тек онда обрачуна са осталима.[4] Еумена је оставио око Хелеспонта да спречи прелазак Антипатера и Кратера у Азију. Са Еуменом је оставио свога брата Алкету и Неоптолема.[5]

Антипатар и Кратер прелазе у АзијуУреди

Када је Антипатар чуо да Пердика припрема рат са Птолемејем он је брзо окончао рат са Етолцима и са Кратером се запутио према Азији. Пердика је послао писмо Неоптолему и свом брату Алкети да слушају Еумена.[6] Алкета је одбио наређење свога брата Пердике, јер наводно његови војници Македонци неће да се боре против Македонца Антипатра и да су спремни да дочекају Кратера раширених руку. Неоптолем је намеравао да изда Еумена, али Еумен га је победио, а Неоптолемови војници су после тога прешли Еумену.[7] Сам Неоптолем је са мањим делом војске побегао код Кратера и Антипатера. Кратер и Антипатар су послали изасланство Еумену и предложили су му:[8]

  • да пређе на њихову страну
  • да ће задржати сатрапије које поседује
  • да ће добити додатну војску и територије
  • да ће бити Антипатаров пријатељ и да ће бити Кратеров пријатељ

Еумен је одговорио да он није био Антипатаров непријатељ и да је спреман да помири Кратера са Пердиком.

Антипатар и Кратер деле војску Уреди

Антипатар и Кратер су одржали саветовање и одлучили да поделе снаге. Један део војске под Антипатровим заповедништвом требао је да оде према Киликији и Египту, са циљем да се боре против Пердике. Други део војске под Кратеровим заповедништвом требао је да се обрачуна са Еуменом и да се након евентуалне победе над Еуменом поново споји са Антипатром.

Кратер и Неоптолем погинули у бици против ЕуменаУреди

Кратер и Неоптолем су одлучили да нападну Еумена. Рат против Еумена био је споредан рат. До одлучне битке између Еумена против Неоптолема и Кратера дошло је 321. пре Христа. Еумен се плашио велике Кратерове популарности међу свим македонским војницима.[9] Због тога је својим македонским војницима тајио против кога се боре. Против Кратера није распоредио ниједног Македонца, него стране коњанике под командом Фарнабаза, Артабазовог сина и Феникса од Тенеда. Сам Еумен је са 300 најбољих коњаника јахао на десном крилу са намером да нападну Неоптолема.[10] Када је Кратер видео како га напада Еуменова војска сматрао је да га је Неоптолем преварио информацијом да ће Македонци прећи на њихову страну.[11]

Први судар је био тежак. Кратер је пао рањен са коња.[12] Еумен се у борби директно сукобио са Неоптолемом. Кратер и Неоптолем су поражени од стране Еумена. Неоптолем је погинуо, а Кратер је умро од последица рањавања.

Пердикина инвазија ЕгиптаУреди

Пердика је покренуо огромну војску против Птолемеја, а пратила су га и оба краља. Кренуо је у инвазију наступајући од Пелузија. Покушао је да отвори један стари канал на Нилу, али није успео, а војници су дезертирали и прелазили код Птолемеја. Изгледа да је Птолемеј Сотер имао симпатизере у Пердикиној војсци. Птолемеј је увек успевао да подмићује противничку војску или да нуди већу плату, а то је било нарочито лако у условима када је било много плаћеника.

Пердика је пребацио војску преко рукавца Нила до Камиље тврђаве, у којој је био један од Птолемејевих гарнизона. Иако је Пердика изненада преко Нила у зору пребацио велику војску није изненадио Птолемеја Сотера, који се исто тако изненада нашао у тврђави пре Пердике. Изгледа да је неко из Пердикинога табора упозорио Птолемеја, па је Птолемеј на време са војском стигао у тврђаву, коју је Пердика требало да заузме. Иако је Птолемеј ту стигао са доста војске ипак је Пердика имао много више војника са којима је опседао Камиљу тврђаву. Птолемеј је приликом опсаде тврђаве показао личну храброст и способност вођства. Он је први са бедема погодио дугим копљем првога слона у око и убио његовога водича. Охрабрио је своју војску личном храброшћу одбијајући непријатеља, који се пењао на бедеме. Пердика није успео да освоји тврђаву у првом нападу.

Након тога Пердика је поново покушао са новим изненађењем, па је кренуо у ноћни марш према Мемфису. Намеравао је да тајно пређе реку и да нападне главни Птолемејев град Мемфис. Најпре су прелазили Нил до једнога острва. Први део војске је прешао. Други део војске није могао да пређе, јер су тешки слонови потопили муљевито дно Нила. Нил је постао дубљи на том месту. Пердика је због тога морао да повуче натраг ону војску, која је већ била прешла на острво.

Побуна официра и Пердикина смртУреди

Приликом повлачења са острва око 2.000 војника се подавило или страдало од крокодила из Нила.[13] Официри су почели да оптужују Пердику и убили су га 321/320 пре Христа. Међу официрима су били Питон, Селеук Никатор и Антиген. Када су убили Пердику склопили су споразум са Птолемејем. Птолемеј је одбио понуду да он буде регент, па је војска изабрала Питона и Аридеја, који су кратко време били регенти.

Подела у Трипарадису 320. пре Христа Уреди

Током 320. пре Христа сазвана је конференција у Трипарадису у долини Оронта у Сирији. Краљица Еуридика, супруга Филипа III Аридеја почела се мешати у државне послове, а била је против нових регената.[14] На скупштини у Трипарадису Питон и Аридеј вратили су регентска овлаштења. Антипатар је био изабран за новога регента .[15] Тада је извршена нова подела сатрапија и Питон је поново био сатрап Медије. [16] Антигон Једнооки је именован за сатрапа Азије и наређено му је да ратује са Еуменом.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 18.23
  2. Диодор 18.23
  3. Диодор 18.25
  4. Диодор 18.25
  5. Диодор 18.29
  6. Плутарх, Еумен 5
  7. Плутарх, Еумен 5
  8. Плутарх, Еумен 5
  9. Плутарх, Еумен 7
  10. Плутарх, Еумен 7
  11. Плутарх, Еумен 7
  12. Плутарх, Еумен 7
  13. Диодор 18.36
  14. Диодор 18.39
  15. Диодор 18.39.2
  16. Диодор 18.39.6

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.