FANDOM


Први месенијски рат је био рат између Месеније и Спарте. Рат је трајао од 743. до 724. пре Христа. Рат је завршио покоравањем Месеније. Месењани су постали хелоти.

Messenia

Месенија

УзрокУреди

Спарта се суочавала са пренасељеношћу Лаконије. Покушала је да прошири своје територије, па је спартанска војска кренула преко планине Тајгет на западу. Планина Тајгет представљала је границу Лаконије и Месеније.

Непријатељство Спарте и МесенијеУреди

Према Паусанији непријатељство Спарте и Месеније настало је раније [1] (око 768. пре Христа). Тада су Лакадемоњани и Месењани делили заједничко светилиште, које се налазило на граници две државе. Према спартанској причи Месењани су напастовали спартанске девице убили су спартанског краља Телеукла, када је он покушао да их спречи.[2] Поред свега тога силоване девојке су се убиле због срамоте. По месењанској верзији девице у у ствари били наоружани војници, који су на наговор спартанског краља Телеукла намераали да убију месенијске особе највишег ранга.[3] По тој верзији Месењани су онда убили војнике и краља, а Спартанци нису тражили правду, јер су знали да су криви.

ПоводУреди

Повод за избијање рата био је сукоб Полихара из Месеније и Еуфена из Спарте.[4] Полихар је био олимпијски победник и имао је велико стадо. Еуфен је чувао Полихарово стадо, па је продао стадо, а Полихара је лагао да су пирати покрали стоку.[5] Када је Полихаров син дошао да истражи шта се десило, Еуфен га је убио. Онда је Полихар дошао да тражи правду и да се жали и спартанским краљевима и ефорима.[6] Пошто Спарта није удовољила његовим молбама он је онако бесан почео да убија сваког Лакадемоњана на кога би наишао. Спарта је због тога тражила од Месеније да им изруче Полихара.[7] Пошто им није удовољено избио је рат Спарте и Месеније.

Реакција у МесенијиУреди

Месенија је рекла да није испоручила Полихара, јер ни Спарта није хтела да испоручи Еуфена. Понудили су Спарти да Аргос или атински ареопаг пресуде. У самој Месенији дошло је до краткотрајног сукоба две струје. Малобројнију је предводио Андрокле, који је захтевао да предају Полихара Спарти.[8] Уследио је оружани обрачун у којем је погинуо Андрокло и победио је Антиох, који се није слагао са испоруком Полихара.[9] Антиох је тако остао једини краљ Месеније, али након што је умро неколико месеци касније наследио га је син Еуфеј.

Почетак рата и напад на АлфејуУреди

Спарта није јавно објавила рат, него је почела тајне припреме за рат. Рат је почео 743. пре Христа нападом на Алфеју на граници са Месенијом. Побили су готово све у Алфеји.[10] Након тога Лакадемоњани су упадали у Месенију, али нису разарали куће, а ни уништвалаи дрвеће или усеве. Само су отимали стоку, жито и друге производе.[11] Спартанци нису ни заузимали градове, иако нису били утврђени.

Велика нерешена битка Уреди

Након три године рата краљ Месеније Еуфеј је извео војску да дочека Спартанце. Укупно је имао 500 војника и пошто се добро утврдио спартанска војска се повукла. У петој години рата дошло до битке. Оба спартанска краља Теопомп и Полидор учествовала су у бици.[12] На Спартанском левом крилу заповедао је Полидор, а на десном Теопомп. Антандар и Еуфеј били су на левом месенијском крилу. Теопомп је напао на десном крилу, али Месењани су га потиснули и победили десно спартанско крило. У исто време Спартанци су победили на левом крилу. Битка је стала са доласком ноћи.

Месењани се повлаче на планину Итом Уреди

Након велике битке Месењани су били у лошијем стању, јер су потрошили много новца, а и робови су почели да беже Лакадемоњанима. Осим тога у Месенији се појавила и болест слична куги.[13] Због свих тих невоља напустили су градове и повукли се на планину Итом.[14] Било је то место, које се могло лако бранити, а тешко освојити.

Жртвовање девице и шест година примирјаУреди

Када су Месењани питали пророчиште у Делфима шта да раде добили су одговор да морају жртвовати девицу племенита рода Ептида.[15] Коцка је пала на девојку, за коју је било сумњиво ко јој је отац, а осим тога она је и умакла са оцем у Спарту. Након тога Аристодем је сам понудио своју ћерку са циљем да спаси Месенију.[16] Младић, који је био заљубљен у његову ћерку покушао је да то спречи, па је рекао да она није девица, него да има дете са њим. На то је разјарени Аристодем убио своју ћерку, распорио јој утробу и показао да није била трудна.[17] Спартанци су чули за пророчанство, па су се очајни након вести о жртвовању уплашили и 6 година нису ратовали против Месеније.[18]

Аристодем постаје нови краљ Уреди

У тринаестој години рата дошло је до велике битке, у којој је погинуо месењански краљ Еуфеј.[19] Пошто Еуфеј није имао деце новога краља су изабирали. Убојица своје ћерке Аристодем постао је нови краљ.[20] Аристодем је одржавао добре односе са савезницима, Аркадијом, Аргосом и Сикионом. Обе стране харале су непријатељском територијом посебно у време жетве. Аркађани су у тим пљачкашким походима помагали Месењанима.

Тежак пораз Спарте у бици на ИтомуУреди

Пете године Аристодемове власти дошло је до велике битке код планине Итом, у којој су на једној страни били Месенија, Аркадија и бирана војска из Аргоса и Сикиона.[21] На другој страни су били Лакадемон и Коринт. Аристодем је за битку припремио стрелце и праћкаше и сместио их у заседу, а хоплите је извео у битку. Када је месењанска и савезничка тешко наоружана војска издржала први удар онда је на дати сигнал искочила покретна лаконаоружана војска, која је са бокова напала спартанску војску и натерала их у бег.[22] Лаконаоружана месенијска војска би нападала и повлачила се, па поново нападала. Спартанска војска је тада имала велике губитке.

Самоубиство Аристодема Уреди

Спарта је због великих губитака изгубила наду да ће покорити Месенију. Покушали су са дипломатским средствима, али нису успели да разбију савез Месеније и Аркадије.[23]

Поново су се у ратне игре умешала разна пророчанства. Краљ Аристодем је чуо разна пророчанства, а сањао је и своју ћерку како показује распорену утробу. Након тога извршио је самоубиство.[24] Владао је 6 година и неколико месеци.

Пораз МесенијеУреди

Обесхрабрени Месењани су након тога изгубили све генерале и већину важнијих људи. Око 5 месеци одржали на планини Итом, а онда су напустили Итом.[25] И тада се окончао рат, који је трајао 20 година.[26] Део становништва је побегао у Сикион, Аргос и Аркадију, свештенство у Елесусину, а већина се разишла по својим селима. Спарта је сравнила Итом до темеља, а онда су заузели и остала места.[27]

Месењани су морали да се закуну да више неће дизати оружје против Спарте.Иако није одређени неки фиксан данак Месењани су отада предавали Спарти по обичају пола пољопривредних производа.[28] Када би умро краљ или високи службеник Спарте морали су Месењани доћи у црнини на његов спровод.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Паусанија 4.4.2
  2. Паусанија 4.4.2
  3. Паусанија 4.4.3
  4. Паусанија 4.4.5-8
  5. Паусанија 4.4.4-8
  6. Паусанија 4.4.8
  7. Паусанија 4.5.2
  8. Паусанија 4.5.6
  9. Паусанија 4.5.7
  10. Паусанија 4.5.9
  11. Паусанија 4.7.1
  12. Паусанија 4.7.7
  13. Паусанија 4.9.1
  14. Паусанија 4.9.1
  15. Паусанија 4.9.4
  16. Паусанија 4.9.6
  17. Паусанија 4.9.8
  18. Паусанија 4.10.1
  19. Паусанија 4.10.3
  20. Паусанија 4.10.6
  21. Паусанија 4.11.1
  22. Паусанија 4.11.5
  23. Паусанија 4.12.3
  24. Паусанија 4.13.4
  25. Паусанија 4.13.6
  26. Паусанија 4.13.6
  27. Паусанија 4.14.2
  28. Паусанија 4.14.4

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.