FANDOM


Помпејева опсада Јерусалима одиграла се 63. пре Христа за време Помпејевога похода на истоку кратко након окончања Трећега митридатовога рата. Гнеј Помпеј Велики умешао се у грађански рат који су Хиркан II и Аристобул II водили за трон Јудеје (Хасмонејске краљевине). Јерусалим је заузет након тромесечне опсаде. Освајањем Јерусалима окончао се период јеврејске независности, а Јудеја је постала римска клијентска краљевина.

Pompée dans le Temple de Jérusalem.jpg

Помпеј у храму у Јерусалиму 63. пре Христа

Грађански рат у Јудеји Уреди

Након смрти Александре Саломе 67. пре Христа њен син Хиркан II је 67. пре Христа постао нови краљ Јудеје. Попут мајке он је подржавао фарисеје, а његов млађи брат Аристобул II је подржавао садуцеје. Аристобул II је започео рат страхујући да ће фарисеји да постану још опаснији и да имају апсолутну власт.[1] Након победе над братом Аристобул II је преузео власт као краљ и првосвештеник. Хирканов саветник Антипатар Идумејац је наговорио Хиркана II да побегне код набатејскога краља Арете III.[2] Хиркан II је од набатејскога краља Арете тражио подршку у повратку круне, а заузврат му је обећавао територије, које је Александар Јанеј раније отео од Набатејске краљевине.[3] Хиркан II је уз војну подршку од 50.000 набатејских војника извршио инвазију и након тога почео да опседа Аристобула у Јерусалиму.[4]

Помпеј долази у Јудеју Уреди

Помпеј је након окончања Трећега митридатовога рата Сирију претворио у римску провинцију. Помпеј је у Сирију послао Марка Емилија Скаура. Аристобул је потплатио Скаура, који је онда зауставио 64. пре Христа Хиркана II и Арету III претећи им римском интервенцијом.[5][6] Када је Помпеј крајем 64. пре Христа стигао у Дамаск Аристобул II и Хиркан II послали су му изасланике, али он је одложио решавање Јудеје до пролећа, [7] Почетком 63. пре Христа Аристобул II и Хиркан II састали су се са Помпејем износећи оптужбе један против другога. Помпеј је одлагао одлуку, кога да подржи. Међутим одлучио је да подржи Хиркана II сматрајући да ће као слабији брат бити поузданији римски савезник од Аристобула. Иако Помпеј није објавио своју пресуду о томе кога ће да подржава,[8] Аристобул II је посумњао да ће Помпеј да подржи Хиркана, па се затворио у изузетно јаку тврђаву Александрион.[9][10]

Почетак опсаде Јерусалима Уреди

На Помпејев захтев Аристобул је изашао из тврђаве на разговоре, послушао је Помпејева наређења и предао је Помпеју сва утврђења по Јудеји делом из страха, а делом се још увек надајући повољном развоју.[11][12] Аристобул II се онда повукао у Јерусалим. Када је Помпеј Велики кренуо према Јерусалиму Аристобул II је обећао да ће му дати новац и предати град,[13] Помпеј је онда послао Аула Габинија да прими новац и да му се преда Јерусалим, али Аристобулове присташе их нису пуштале у град.[14][15] Помпеј је онда 63. пре Христа почео да опседа град, а пре тога затворио је Аристобула.[16]

Аристобуловци беже у храм Уреди

Унутар Јерусалима дошло је до расцепа.[17] Аристобулове присташе хтеле су да ратују, али Хирканове присташе су сматрале да Помпеју треба да отворе градске капије.[18][19] Пошто су Аристобулове присташе остали у мањини повукли су се у храм, који је био посебно утврђен део Јерусалима одвојен мостом и провалијама од осталога града.[20][21] Хиркановци су након тога отворили капије и пропустили римску војску под командом Писона у град.[22][23] Писон је заузео Јерусалим и царску палату, али храм је остао под контролом Аристобулових присташа.[24] Под контролом Аристобуловаца био је и Давидов град јужно од храма. Пошто су Аристобулове присташе одбијале да се предају и иза себе су порушиле мост Помпеј је започео са опсадом храма. [25]

Опсада храмаУреди

Помпеј је сматрао да је најбоље да покуша освајање са северне стране, иако су и ту биле изузетно јаки бедеми, високе куле и дубока провалија. Око храма су биле провалије, које је римска војска почела да пуни материјалом, али због велике дубине и због ометања посао је веома споро напредовао.[26][27] Међутим Јевреји су посебно поштовали сабат, забрану рада суботом, тако да су тада смели само да бране властити живот.[28] Помпеј је наредио римској војсци да суботом нипошто не користи оружје, него само да затрпава провалију испод бедема храма.[29] Суботом би на тај начин римска војска могла неометано да пуни провалију, [30] Када је коанчно након више месеци испуњена провалија Помпеј је дао да се на насипу поставе високи торњеви, а довукао је и опсадне машине из Тира.[31][32] Уз заштиту праћкаша и бацача камена браниоце је удаљавао са зидина и омогућио је приближавање опсадних справа. Куле су веома дуго одолевале опсадним машинама.

Освајање храмаУреди

Тек су у трећем месецу опсаде једва разорили једну од кула звану Барис и туда су провалили у простор храма.[33][34] Преко зидина храма први је прескочио Сулин син Фауст Корнелије Сула.[35][36] Следила су га два центуриона са две кохорте и они су са свих страна окружили простор храма и убијали све оне, који су се борили или бежали у храм.[37] Приликом освајања храма погинуло је 12.000 Јевреја.[38] Помпеј је након освајања обесчастио храм ушавши не само у храм, него у најсветији део храма, где је било дозвољено да уђе једино врховни свештеник.[39] Ипак иако се у том делу храма налазило 2.000 таланата и много светих предмета ништа од тога није узео. [40]

Последице Уреди

Помпеј Велики је Хиркана II поново поставио на положај првосвештеника.[41] Јудеји је одузео све територије, које су јудејски краљеви освојили у ратовима. Јудеја је остала без обалнога појаса, без Самараије и Идумеје. Постала је фактички римска клијентска државица. Била је аутономна, али морала је да плаћа данак. Аристобула II је као заробљеника заједно са његовом децом одвео у Рим.[42] Аристобулов старији син Александар од Јудеје успут је умакао, а млађи син Антигон Хасмонејац стигао је са оцем и две сестре у Рим.

ЛитератураУреди

  • Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета Београд, 1967
  • Јосиф Флавије, Јеврејске старине
  • Плутарх Помпеј
  • Seager, Robin. Pompey the Great: A Political Biography. Oxford: Blackwell Publishing, 2002, ISBN 0-631-22720-2

РеференцеУреди

  1. Јевр. Старине 13.423
  2. Јевр. Рат 1.6.2
  3. Јевр. Старине 14.18
  4. Јевр. Старине 14.19
  5. Јевр. Старине 14.32
  6. Јевр. Рат 1.6.3
  7. Јевр. Старине 14.37
  8. Јевр. Старине 14.46
  9. Јевр. Рат 1.6.5
  10. Јевр. Старине 14.49
  11. Јевр. Старине 14.52
  12. Јевр. Рат 1.6.5
  13. Јевр. Старине 14.55
  14. Јевр. Старине 14.55,56
  15. Јевр. Рат 1.6.6
  16. Јевр. Старине 14.57
  17. Јудејски рат 1.7.2
  18. Јудејски рат 1.7.2
  19. Јевр. Старине 14.58
  20. Јудејски рат 1.7.2
  21. Јевр. Старине 14.58
  22. Јудејски рат 1.7.2
  23. Јевр. Старине 14.59
  24. Јудејски рат 1.7.2
  25. Јевр. Старине 14.60
  26. Јевр. Старине 14.61
  27. Јудејски рат 1.7.3
  28. Јудејски рат 1.7.3
  29. Јудејски рат 1.7.3
  30. Јевр. Старине 14.63-65
  31. Јудејски рат 1.7.3
  32. Јевр. Старине 14.62
  33. Јудејски рат 1.7.4
  34. Јевр. Старине 14.69
  35. Јудејски рат 1.7.4
  36. Јевр. Старине 14.69
  37. Јудејски рат 1.7.4
  38. Јудејски рат 1.7.5
  39. Јудејски рат 1.7.6
  40. Јудејски рат 1.7.6
  41. Јевр. Рат 1.7.6
  42. Јевр. Рат 1.7.7

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.