FANDOM


Пир од Епира (грч. Πύρρος, 319. пре Христа—272. пре Христа) је био грчки војсковођа хеленистичкога периода. Био је краљ Епира (Молошана) из династије Еакида (306—302 и 297—272. пре Христа). Краљ Македоније био је у два наврата (287—285. пре Христа и 273—272. пре Христа. Био је један од најјачих непријатеља ранога Рима. Један је од највећих античких војсковођа. Неке од његових битака познате су по Пировим победама, тј победама које је платио великим бројем жртава.

492px-Pyrhhus - Ny Carlsberg Glyptotek, Copenhagen, Den.JPG

Пир од Епира

Једва спашен као двогодишња беба Уреди

Пир је син од епирскога краља Еакиде и Фтије, која је била друга рођака Александра Великога преко његове мајке Олимпијаде. Пирова мајка Фтија била је ћерка Менона из Тесалије,[1] који је након Леостенове смрти био главни команданат савезника у Ламијском рату. Еакида је 316. пре Христа отишао са делом војске да помогне Олимпијади, коју је Касандар држао под опсадом у Пидни. За то време Епирци су дигли устанак, протерали Еакида и склопили савез са Касандром.[2] [3]. У Епиру су побијени Еакидини пријатељи.[4] Тражили су и малога Пира, који је тада имао две године. Еакидини пријатељи су једва успели да спасу Пира.

На Глаукијином двору Уреди

Илирски краљ Глаукија је примио малога Пира код себе.[5] Глаукијина жена је била из епирске династије Еакида.[6] Одгајали су Пира заједно са својом децом. Касандар је нудио 200 таланата само да му Глаукија преда Пира, али Глаукија није пристајао.[7] Након смрти епирскога краља Алкете 306. пре Христа Глаукија је уз помоћ своје војске помогао 12-годишњем Пиру да дође на краљевски трон. Када је Пир напунио 17 година мислио је да чврсто држи власт, па је кренуо у свадбу Глаукијинога сина. Док је он боравио код Глаукије избила је побуна и Пир је 302. пре Христа поново изгубио краљевину.[8]

У служби Деметрија ПолиоркетаУреди

Након губитка краљевине Пир је отишао код Деметрија Полиоркета, који је био ожењен Пировом сестром Дајдамејом.[9] Учествовао је 301. пре Христа на Антигоновој страни у бици код Иса. Пир се истакао у тој бици, у којој је Антигон погинуо. И након тешкога пораза није напуштао Деметрија Полиоркета.[10] Чувао је поверене му градове. Када је Деметрије склопио споразум са Птолемејем Сотером Пир је 298. пре Христа као талац отишао у Египат.[11]

Demetrius poliorcetes.jpg

Деметрије Полиоркет

Код Птолемеја Уреди

На египатском двору је боравио као талац и ту се посебно додворавао Береники, за коју је знао да има највећи утицај на Птолемеја. Оженио се Антигоном, Береникином ћерком из првога брака са Филипом.[12] Након тога венчања његов утицај је ојачао, па је добио и новца и војску да би повратио трон у Епиру. У то време Епиром је владао Неоптолем II, који је до Касандрове смрти имао моћнога заштитника.

Поново долази на власт у Епиру 297. пре Христа Уреди

Уз Птолемејеву финансијску и војну помоћ Пир је 297. пре Христа кренуо да поврати трон у Епиру. Касандрова смрт олакшавала му је посао. Народ је одмах прешао на страну Пира. Пир је да би избегао мешање вањских сила ипак задржао једно време Неоптолема II као савладара.[13] Међутим између њих је још увек постојало неповерење, које су појединци још више потицали. Пир је сазнао за једну заверу против њега, па је позвао Неоптолема II на вечеру и убио га.[14] Своме сину са Антигоном дао је име Птолемеј у част Птолемеја Сотера, који му је помагао. Једном граду је дао име Береника, по својој моћној заштитници. Агатокле је током 295. пре Христа пратио је своју ћерку Ланасу на свадбу са краљем Пиром.[15] Тада је Пир као мираз добио стратешки важно острво Коркиру.

Велико територијално проширење Уреди

Касандар и Тесалоника су имали три сина Филипа IV Македонскога, Антипатра II и Александра V Македонскога.[16] Након Касандрове смрти веома кратко је владао Филип IV Македонски, а када је он умро посвађала су се два преостала брата.[17] Изгледа да је током тога сукоба Тесалоника била на страни млађега Александра V Македонскога, па ју је због тога 295. пре Христа убио старији син Антипатар II.[18][19] [20] Након тога Александар V Македонски је тражио помоћ од Пира и Деметрија Полиоркета. Деметрије је због неодложних послова одгодио долазак. Пир је пристао да помогне Александру, али под условом да добије Амбракију, Акарнанију, Амфилохију и неке области између Епира и Македоније.[21] Пир је помогао Александру и због тога је добио велике територије. Главни град је преместио у Амбракију.

Сукоби са Деметријем Уреди

Деметрије Полиоркет је 294. пре Христа убио Александра V Македонскога и постао је краљ Македоније, први из династије Антигонида. Македонци су спремно прихватили Деметрија за краља. Након Македоније овладао је и Тесалијом, а већ је контролисао већину Пелопонеза, те Атину и Мегару. Пир је за то време учвршћивао своју краевину. Учврстио је савез са Илирима и са Пеоњанима 292. пре Христа дипломатским браковима са ћеркама илирскога и пеоњанскога краља.[22] На тај начин савезом је осигурао северне границе Епира. Међутим Ланаса се након тога растала од Пира и удала се за Деметрија Полиоркета, који је тим браком добио Коркиру као мираз. Пир и Деметрије су годинама били у сукобу. Деметрије је 292/291 пре Христа искористио Лисимахову заузетост у рату са Гетима, па је напао Тракију. У исто време побуниле су се Беотија и Етолски савез уз подршку Пира.[23] Док је Деметрије дошао до Беотије његов син Антигон Гоната је већ победио Беоћане и започео је опсаду Тебе. Међутим Пир је тада прегазио Тесалију.[24] Када је Деметрије кренуо за њим Пир се повукао.

Савез са ЕтолцимаУреди

Пир је склопио савез са Етолцима против заједничкога непријатеља Деметрија. Деметрије је након пустошења Етолије у Етолији оставио Пантауха, а сам је кренуо на Епир. Мимоишао се са Пиром, који је у исто време са својом војском кренуо да помогне Етолцима.[25][26] Пирова војска се сукобила 289. пре Христа у великој бици са македонском војском под заповедништвом Пентауха. Током битке два команданта су се огледали у двобоју у коме је Пир победио.[27] Пирова војска је победила у бици. Погинуло је много Македонаца, а 5.000 је заробљено.[28][29] Том победом Пир је постао славан. Пир је касније настојао да искористи прилику док је Деметрије Полиоркет болестан, па је почетком 288. пре Христа напао Македонију са намером да је опљачка.[30] Пир тада умало није заузео Македонију без борбе, јер је до Едесе дошао без отпора. Када се појавио Деметрије Пир се повукао из Македоније.[31]

Постаје краљ Македоније Уреди

Деметрије Полиоркет се припремао за освајање Азије, територија које су припадале његовом оцу Антигону. Да би имао одрешене руке за такав поход склопио је мир са Пиром. .Сакупио је војску од 98.000 пешадинаца и готово 12.000 коњаника.[32] Када су Селеук, Птолемеј и Лисимах чули за Деметријеве припреме склопили су савез, а тражили су и од Пира да нападне Македонију.[33] Птолемеј је послао велику флоту на Грчку. Пир и Лисимах су сваки са своје стране 287. пре Христа истовремено напали Македонију. Деметрије је са главнином војске кренуо према Лисимаху. Међутим Пир је ушао у рат нападајући доњу Македонију. Кретао се у смеру Бероје и правилно је закључивао да ће Деметрије отићи на север да се брани од Лизимаха и да ће доња Македонија бити незаштићена.[34]Пир је освојио Бероју и ту је сместио свој штаб. Деметрије се предомислио, па је са главноном војске кренуо на Пира. Војска му је била обесхрабрена и бојао се да би Македонци могли прећи на страну славнога Лисимаха, а пошто Пир није био Македонац није се бојао такве опасности.[35] Међутим Деметријева војска се осула и кад се нашла насупрот Пира. Велики део је пребегао Пиру, па је Деметрије побегао. Пир је проглашен 287. пре Христа за краља Македоније.[36] Појавио се Лизимах и тврдио је да је свргавање Деметрија био заједнички посао, па је у складу с тим тражио поделу Македоније. Пир је прихватио Лизимахов предлог и они су поделили градове и територију Македоније.[37] То је спречило рат између њих двојице.

Лисимах га је избацио из Македоније Уреди

Након што је Селеук 285. пре Христа заробио Деметрија Полиоркета Лисимах се ослободио рата са Деметријем, па је кренуо у рат против Пира.[38] Пир се налазио у Едеси и Лисимах је прекинуо његове линије снабдевања. Неке од водећих Македонаца је потплатио, а неке наговорио да издају Пира.[39] Када је Пир све то видео напустио је Македонију са својом епирском војском.[40] Лисимах је 285. пре Христа постао једини краљ Македоније.

Pyrrhus route.jpg

Ратни пут Пира, краља Епира

Пир долази 280. пре Христа да помогне Таранту Уреди

Током 282. и 281. пре Христа Таранто је ратовао са Римом, који је имао територијалне аспирације на подручју Велике Грчке. Након пораза Таранто је тражио помоћ од Пира. Пир је одлучио да помогне. Таранто је раније помогао Пиру да освоји Коркиру (Крф), па се Пир осећао дужан да им врати ранију услугу. Осим тога Пир је знао да у рату са Римљанима може да рачуна на помоћ Самнита, Луканаца, Брута и неких илирских племена.[41] Пошто је изгубио Македонију 285. пре Христа, а није имао довољно новца да регрутира војску за поновно освајање Македоније планирао је да помогне Таранту, па да након тога оде на Сицилију и преотме је од Картагине. После би заузео цели југ Италије и тиме би сакупио довољно новца да изгради снажну војску за поновно освајање Македоније.[42] Пре него што је напустио Епир добио је војску од Птолемеја Керауна.[43] Постоји и Хамондова интерпретација да се радило о Птолемеју II Филаделфу. Птолемеј Кераун му је дао 5.000 македонских војника, 4.000 коњаника и 50 слонова.[44] Пир се оженио сестром Птолемеја Керауна и именовао га је чуваром краљевине док он ратује против Римљана.[45] Те снаге су требале бранити Епир док је он у Италији. Тражио је бродове и новац од Антигона Гоната. Регрутовао је и коњанике из Тесалије и стрелце са Родоса. У пролеће 280. пре Христа Пир се својом војском искрцао у Италији. Кренуо је са 22.500 пешака, 3.000 коњаника и 20 ратних слонова. Због бродолома део војске није стигао у Италију.

Битка код Хераклеје Уреди

Чим је стигао Пир је именован за стратега аутократора, тј врховнога комнданта са неограниченим овлаштењима. Пир је одмах у Таранту спровео мере велике дисциплине.[46] Забранио је пијанке и прославе и затворио је јавна шеталишта. Пир је у бици код Хераклеје победио римску војску под заповедништвом Публија Валерија Левина.[47] Према Хијерониму Римљани су изгубили 7.000 војника и имали су хиљаде заробљених, а Пир је изгубио 4.000 војника.[48] Према Дионисију погинуло је 15.000 Римљана и 13.000 Пирових војника.[49] Пир је у бици изгубио најбољи део војске, пријатеље и генерале, којима је веровао и са којима је ишао у многе ратове.[50] Био је то пример Пирове победе. Победио је, али је сам имао велике губитке.

300px-Magna Grecia 280aC.jpg

Долази близу Рима, па се повлачи Уреди

После битке Пир је добио појачање са југа Италије. На његову страну прешли су не само Лукани, Самнити и Брути, него и грчки градови Локри и Кротон. Грци у Регију су се побунили против Римљана, али били су побијени. Пир је напредовао кроз Луканију и Кампанију. Успут је заузео многе мале градове Кампаније.[51] Публије Валерије Левин је стигао на време да спречи пад Капуе и Напуља. Пир је након тога кренуо према Риму и његова војска је пустошила Лацијем. Дошли су на два дана хода од Рима,[52] тј. на око 60 километара од Рима. Пред њим је била само једна римска армија под заповедништвом Тиберија Корунканија. Пир се бојао битке јер није имао довољно војника, а друге две римске армије су му биле иза леђа. Због тога се повукао. Пир је Римљанима понудио нагодбу, по којој би грчки градови били слободни и Римљани морали да врате територије отете Самнитима, Луканцима и Брутима. Сенат је одбио споразум након оштрога иступа Апија Клаудија Цека.

Битка код Аскула Уреди

У пролеће 279. пре Христа Пир се са војском кретао кроз Апулију према северу и заузео је многе градове. Његова војска је била ојачана савезницима, па је имао укупно 40.000 војника на располагању. Римска војска је кренула према Пировој војсци са циљем да заштите римске колоније Венусију и Луцерију, а и да спрече непријатељски продор до Самнијума. Римска војска се срела са Пировом војском код града Аскула. Пир је победио римску војску у бици код Аскула 279. пре Христа. Римљани су изгубили 6.000 војника. Пир је изгубио 3.500 војника, а међу њима доста официра. Када су Пиру честитали на победи он је рекао "Још једна таква победа и ми смо упропаштени". Он је изгубио највећи део војске, која је са њим дошла из Епира, а изгубио је и много својих пријатеља и генерала. Није могао да добије нову војску из Епира, а италијански савезници нису много помагали. Са друге стране Римљани су брзо попунили своје јединице новом војском.

Поход на Сицилију 278-276 пре Христа Уреди

Добио је позив од Агригента, Сиракузе и Леонтинија да дође на Сицилију да би је ослободио тирана и Картагињана.[53] Пир је оставио гарнизон у Таранту и кренуо је на Сицилију 278. пре Христа. У почетку је имао успеха, градови су прелазили на његову страну. Имао је на располагању 30.000 војника, 2.500 коњаника и 200 бродова.[54] Освојио је многе картагињанске територије на Сицилији, укључујући и тврђаву Ерикс. Победио је Мамертинце, који су контролисали Месену. Уништио им је многа упоришта. Био је проглашен краљем Сицилије. Картагињани су поседовали само тврђаву Лилибај и нешто територије и тражили су мир, али Пир је од њих тражио да се повуку потпуно са Сицилије. Грчки градови Сицилије противили су се мировном споразуму док Картагињани не напусте Сицилију. Пир је неуспешно неколико месеци опседао Лилибај. Пораз код Лилибаја имао је велике последице, јер му је престиж исчезао. Тражио је од савезника да се почне са градњом флоте. Са флотом је имао намеру да изврши и инвазију Картагине. Међутим почео је да се понаша дрско према сицилијанским градовима, који су га подржавали. Све се више понашао попут тирана, па је постао све непопуларнији.[55] Картагињани су то искористили, па су послали нову војску, али били су поражени. Ипак Пир је био све омраженији, па је почео да разматра напуштање Сицилије.

Повратак у Италију Уреди

Самнити и Таранто су поново тражили помоћ од Пира.[56] Били су изложени римским нападима, па је Пир одлучио да се врати у Италију. Приликом преласка у Италију Картагињани су га напали и уништили му много бродова.[57] Стигао је 276. пре Христа у Таранто са 20.000 пешака и 3.000 коњаника. Пир је кренуо са својом војском и војском Таранта према Римљанима, који су се улогорили у земљи Самнита.[58] Пиру се није придружило много Самнита. Пир је кренуо према војсци конзула Манија Курија Дентата,[59] који се налазио крај Беневента (тада се град звао Малвенто) и чекао је да му стигне други конзул са војском. Пир је пожурио да нападне пре него што дође до спајања две конзуларне војске.[60] Битка код Беневента 274. пре Христа окончала се према једнима нерешено, а према другима победом Римљана.

Напуштање Италије и инвазија МакедонијеУреди

Пир је након битке одлучио да напусти Италију.[61] Није више било наде да може да освоји Италију, а у походу у Италији провео је шест година.[62] Вратио се 274. пре Христа у Епир са 8.000 пешака и 500 коњаника.. Пошто није имао новца тражио је рат да би могао одржавати војску пљачком. Био је љут на Антигона Гонату, јер му није послао помоћ док је ратовао у Италији. Пир је због свега тога кренуо на Македонију, заузео је неколико градова у Македонији, а на његову страну је онда прешло неколико хиљада македонских војника.[63] Након тога кренуо је за Антигоном, који се повукао у узак пролаз. Антигонови Гали су били исечени након жилавога отпора, а онда се Антигонова фаланга предала Пиру.[64] Антигон Гоната је успео да побегне. Изгубио је готово целу Македонију сем неколико приморских градова. Пир је овладао Македонијом и 273. пре Христа је поново постао краљ Македоније.

764px-The-Siege-Of-Sparta-By-Pyrrhus-319-272-Bc-1799-1800.jpg

Краљ Пир опседа Спарту, слика Жана Батиса Лебруна

Поход на Спарту Уреди

Пир је пропустио прилику да докрајчи Антигона Гонату. Није учинио готово ништа да уништи остатке пораженога непријатеља, а прихватио се новога похода. Дошао му је Клеоним из Спарте и тражио је од њега да изврши инвазију Спарте. Пир је кренуо 272. пре Христа у рат да он зауме Пелопонез и да Клеонима посади на трон Спарте.[65] Кренуо је са 25.000 пешака, 2.000 коњаника и 24 слона.[66] Пир је напао Спарту у време када се краљ Спарте Ареј I налазио са војском на походу на Криту, па је у Спарти било мало војске.[67] Спартанци су пружили жесток отпор, па су успели да издрже док им није стигао Ареј I са 2.000 војника. Због доласка помоћи Пир је одустао од тога похода и одмах кренуо у нови поход.

Напад на Аргос Уреди

Аристеј је позвао Пира да му помогне да преузме Аргос,[68] који је био у рукама Антигонова савезника. Антигон Гоната је са својом војском дошао пред Аргос да би спречио Пира да га заузме. Пир није успео да изазове Антигона у отворену битку.[69] Аргивци су се бојали да њихов град не постане ратно поприште, па су молили обе стране да остану неутралне. Оба краља су се сложила, али Пир је и даље планирао да заузме град, па је у сред ноћи ушао у Аргос кроз капије које му је отворио Аристеј. Пирови галски плаћеници заузели су трг, али Пир је имао проблеме да проведе слонове кроз уску капију. То кашњење дало је Аргивцима довољно времена да се прегрупишу, заузму јаке тачке и затраже помоћ од Антигона Гонате. Спартански краљ Ареј I је први стигао и напао је Пирове галске најамнике, који су се налазили на главном тргу у Аргосу.

СмртУреди

Пир је сазнао да се Гали налазе у тешком положају, па је кренуо са мањом војском да им помогне, али пролазећи кроз уске уличице по мраку залутали су, па су чекали да сване. Када је Пир ујутро схватио колико су противници јаки одлучио је да се повуче, али приликом повлачења дошло је до велике гужве на уској градској капији.[70] У тој гужви једна жена га је погодила циглом у главу, па је пао. Касније му је један Антигонов војник одрубио главу.

Претходи:
Деметрије Полиоркет
Краљ Македоније
Пир од Епира заједно са Лисимахом
287—285 пре Христа
Следи:
Лисимах
Претходи:
Антигон II Гоната
Краљ Македоније
Пир од Епира
273—272 пре Христа
Следи:
Антигон II Гоната

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Пир 1
  2. Диодор 19.36
  3. Диодор 19.36
  4. Плутарх Пир 2
  5. Плутарх Пир 3
  6. Јустин 17.3.19
  7. Плутарх Пир 3
  8. Плутарх Пир 4
  9. Плутарх Пир 4
  10. Плутарх Пир 4
  11. Плутарх Пир 4
  12. Плутарх Пир 5
  13. Плутарх Пир 5
  14. Плутарх Пир 5
  15. Диодор 21.4
  16. Плутарх, Деметрије 36
  17. Плутарх, Деметрије 36
  18. Јустин 16.1
  19. Плутарх, Деметрије 36
  20. Плутарх, Пир 6
  21. Плутарх Пир 6
  22. Плутарх Пир 9
  23. Плутарх, Деметрије 39
  24. Плутарх, Деметрије 40
  25. Плутарх, Деметрије 41
  26. Плутарх Пир 7
  27. Плутарх Деметрије 41
  28. Плутарх Деметрије 41
  29. Плутарх Пир 7
  30. Плутарх Пир 10
  31. Плутарх Пир 10
  32. Плутарх Деметрије 43
  33. Плутарх Деметрије 44
  34. Плутарх Пир 11
  35. Плутарх Пир 11
  36. Плутарх Пир 11
  37. Плутарх Пир 12
  38. Плутарх Пир 12
  39. Плутарх Пир 12
  40. Плутарх Пир 12
  41. Плутарх Пир 14
  42. Плутарх Пир 14
  43. Јустин 17.2
  44. Јустин 17.2
  45. Јустин 17.2
  46. Плутарх Пир 16
  47. Плутарх Пир 16
  48. Плутарх Пир 17
  49. Плутарх Пир 17
  50. Плутарх Пир 17
  51. Плутарх Пир 17
  52. Плутарх Пир 17
  53. Плутарх Пир 22
  54. Плутарх Пир 22
  55. Плутарх Пир 23
  56. Плутарх Пир 23
  57. Плутарх Пир 24
  58. Плутарх Пир 24
  59. Плутарх Пир 25
  60. Плутарх Пир 25
  61. Плутарх Пир 26
  62. Плутарх Пир 26
  63. Плутарх Пир 26
  64. Плутарх Пир 26
  65. Плутарх, Пир 26
  66. Плутарх, Пир 26
  67. Плутарх, Пир 27
  68. Плутарх Пир 30
  69. Плутарх Пир 31
  70. Плутарх Пир 34

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.