Пизистрат

Пизистрат или Писистрат (грч. Πεισίστρατος, до 528/7 пре Христа) је био атински тиранин, који је три пута владао Атином. Био је популаран политичар, омиљ у народу. Атина је за време његове власти постала богата и моћна и важан центар културе. Атина је постала поморска сила Егејског мора.

Увод[]

У Атини су постојале три странке. Једна је била странка Атињана из приморја коју је предводио Мегакле из породице Алкмеонида, а залагали су се за умерени облик власти.^[1] Други су били из равнице, а залагали су се за олигархију. Трећу странку представљали су брђани, а предводио их је Пизистрат. Сматрао се екстремним демократом.^[2] Пизистрат се истакао у рату са Мегаром.^[3] Пизистрат је сам себе ранио и тврдио је да су га напали непријатељи.^[4]^[5] На тај начин је раздражио народ, који је постао гњеван и спреман да се Пизистрату обезбеди заштита. Поводом тога случаја састала се и народна скупштина и тада је Аристион тражио да се Пизистрату да педесет пратилаца као телесна стража. Солон се успротивио тој мери, али скупштина је одлучила да се Пизистрату додели заштита.^[6] Уз помоћ телохранитеља, који су му додељени^[7] Пизистрат је подигао устанак и заузео Акропољ и отада је владао у Атини.^[8]

Први пут на власти[]

Пизистрат је успоставио власт 561/560. пре Христа као тиран. Није мењао законе, него се придржавао устава. Након неког времена присташе две друге стране у грађанском рату договориле су се да протерају Пизистрата.^[9] Пошто се Пизистрат још није био учврстио на власти успели су да га протерају. Пизистрат је протеран око 556/555. пре Христа. Пет година је владао, а након тога једанаест година је провео у изгнанству.

Други период власти[]

Међутим међу Пизистратовим противницима поново су избиле свађе, па је Мегакле једанаест година након протеривања Пизистрата започео са њим преговоре.^[10] Мегакле је поручио Пизистрату да ако би се оженио његовом ћерком да би поново могао да преузме власт.^[11]^[12] Пизистрат је поново постављен на власт 545/544. пре Христа уз Мегаклеову помоћ.^[13] Због тога се оженио његовом ћерком. Пизистрат је имао већ одраслу децу, а са Мегаклеовом ћерком није имао деце. Осим тога није са њом ни поступао као са женом, па се Мегакле наљутио на њега.^[14] Пизистрат се тада није дуго одржао на власти, па је 539/538. пре Христа поново морао да напушта земљу.

Трећи долазак на власт[]

Побегао је из Атине у Еретрију и са својим синовима се договорио да освоје власт као тирани.^[15] Међу онима, који су им послали прилоге истицали су се Тебанци. Уз помоћ плаћеника са Арга продрли су у Атику и заузели су Маратон.^[16] Ту су им пришли побуњеници из града, а и сеоско становништво. Пизистратова и атинска војска сукобиле су се у бици код Пелене^[17]. Победили су Атињане и по трећи пут је Пизистрат освојио власт у Атини^[18]. Један део његових противника је пао у борби, а други део је с Алкменоидима побегао из Атине.^[19] Отада је Пизистрат владао као тиран у Атини.

Умерена власт[]

Најпре је разоружао Атињане.^[20] Пизистратова власт је била умерена и као да није тиранија више је личила на уставну власт. Био је умерен и благ, спреман да опрашта, онима, који су погрешили.^[21] Осим тога сиромашнима је делио новац, потребан за обављање пољопривредних послова. У исто време услед боље обраде земље повећали су се и државни приходи.^[22] Успоставио је порез од 10 посто на све производе. Успоставио је и локално судство,^[23] да не би сељаци морали због парница да долазе у град и тако губе време. Пизистратова тиранија је била јако умерена, па су је називали златно доба.^[24] Када су његови синови дошли на власт тиранија је постала много оштрија.

Пизистрат је посебно имао обзира према законима, тако да ни себе није стављао изнад закона. Једном је био позван да се појави пред ареопагом под оптужбом за једно убојство.^[25] Он се тада појавио пред судом да одговара као сваки други грађанин и да се сам обрани, али тада се тужилац препао, па је одустао од тужбе. Због свих тих разлога Пизистрат је дуго владао, а када је и био протеран лако би се после тога поново враћао у Атину.