FANDOM


Пелопида (грч. Πελοπίδας, око 420—364. пре Христа) је био истакнути тебански војсковођа и државник. Ослободио је 379. пре Христа Тебу и поново у њој успоставио демократију. Заједно са Епаминондом имао је истакнуту улогу у јачању Тебе и заслужан је за тебанску хегемонију у Грчкој након победе над Спартом у бици код Леуктре 371. пре Христа.

734px-Alexandr Ivanov 027

Смрт Пелопиде

Рана младостУреди

800px-362 thebes

Тебанска хегемонија до 362. пре Христа

Пелопида је син од Хипокла и били су имућна и часна породица из Тебе. Рано је добио велико наследство. Показао је жељу да помогне сиромашнима. Пелопида је био богат, међутим све своје време посвећивао је служби своје земље, па је смањио своје богатство.[1] Путарх спомиње да су током похода код Мантинеје 385. пре Христа Пелопида и Епаминонда били у саставу контингента из Тебе, који је тада помагао својим савезницима Лакадемоњанима.[2] Борили су се против Аркадијаца и тада је лево лакадемонско крило попустило и многи су се дали у бег. Они су се тада скупили и одбијали су нападаче. Пелопида је добио седам рана и пао је на хрпу погинулих. Епаминонда, иако и сам рањен , ризикујући свој живот, наставио је да брани његово тело.[3] Тада их је спасио спартански краљ Агесиполид.

Фебида заузима Тебу Уреди

Теба се за време Коринтског рата удружила са Атином, Коринтом и Аргосом против Спарте. Коринтски рат трајао је од 395. до 387. пре Христа. Током рата Теба је била неколико пута поражена од Спарте, па је била присиљена да одустане од експанзионистичких амбиција и да се врати у стари савез са Спартом. Теба је била присиљена да распусти Беотијски савез. Спартанци су се према Тебанцима извана понашали као пријатељи и савезници, а заправо су их гледали сумњичаво због духа и снаге државе.[4] Особито су мрзили демократски клуб, којим су председавали Исменија и Андроклеида. Пелопида је исто био члан тога клуба.[5] Спартански заповедник Фебида је 382. пре Христа починио дело, које је заувек окренуло Тебу против Спарте и утрло пут успону Епаминонде и Пелопиде. Док је на путу за Тракију пролазио кроз Беотију Фебида је искористио нереде унутар Тебе да би помоћу своје војске и проспартанске партије ушао у град. Када је ушао у град заузео је тебански акропољ Кадмеју.[6] Спартанци су успоставили аристократску олигархију под вођством Архије и Леонтијада у Теби и оставили су свој гарнизон у Кадмеји.[7] Многи чланови демократске антиспартанске партије морали су да напусте град, укључујући и Пелопиду. Исменију су заробили, послали у Спарту, где је осуђен на смрт. Заузимање Тебе представљало је тежак прекршај Анталкидина мира, па је Спарта казнила Фебиду са 100.000 драхми, али задржала је свој гарнизон у Теби.[8] Тебанци су изгубили стари устав и изгубили су наду да ће се ослободити олигархије. Леонтијад и његова проспартанска партија сазнали су да протерани живе у Атини и да су популарни. Послали су у Атину за њима убице, па су убили Андроклеиду, али нису успели остале.[9] Спарта је послала писмо Атињанима наређујући да се не мешају у унутрашње ствари Тебе и да истерају протеране Тебанце из Атине. Тебанци су 404. пре Христа помогли Атињанима и Тразибулу да свргну Тридесеторицу тирана, па су Атињани сматрали да Теби дугују захвалност.

Пелопида ослобађа Тебу 379. пре Христа Уреди

Иако је Пелопида био један од најмлађих протераних он је све охрабривао и наглашавао је својим саграђанима да им је дужност да ослободе Тебу и да се угледају на Тразибула и његову успешну победу над Тридесет тирана у Атини.[10] Када је наговорио протеране да крену у ослобађање Тебе онда су тајно ступили у контакт са завереницима унутар Тебе. Када су кренули у ослобађање Тебе договорили су да њих дванаест уђе у град Тебу, а остали да сачекају.[11] Међу дванесторицом био је Пелопида. Најпре су послали курира Харону, који им је помагао из Тебе и примио их у својој кући. Укупно је било 48 завереника, заједно са 12 прогнаних, који су дошли из Атине. Филида је сарађивао са протеранима и позвао је главне чланове проспартанске олигархије у Теби на пијанку. Завереници су се поделили у две групе и напали су чланове владајуће олигархије. Обе групе су успеле и онда су позвали прогнанике, које су оставили да чекају ван Тебе. Упутили су позив грађанима да се боре за своју слободу и поделили им оружје. Пришли су им Епаминонда и Горгида са много младих људи.[12] Кад су ослободили град преостао је још спартански гарнизон од 1.500 војника, који се налазио на тебанском акропољу Кадмеји. Гарнизон због ноћи није одмах реаговао. У зору су пристигли прогнани, који су чекали развој догађаја ван Тебе. Једино акропољ још није био ослобођен.

Пад акропоља Кадмеје Уреди

Следећега дана Епаминонда и Горгида су довели Пелопиду и његове људе пред скупштину и позивали су Тебанце да се боре за своју слободу. Народ је изабрао за беотархе Пелопиду са Мелоном и Хароном.[13] Пелопида је блокирао акропољ и нападао га са свих страна. Знао је да треба да ослободе акропољ Кадмеју пре него што стигне војска из Спарте.[14] Опкољени Спартанци су се били предали под условом да их се пусти да оду. Колико је мало недостајало да цели потхват не успе, види се из податка да су се Спартанци из Кадмеје већ код Мегаре срели са војском, која им је ишла у помоћ. Када су у Спарти чули за побуну у Теби одмах су послали војску под заповедништвом Клеомброта, али пре него што су стигли до Тебе, већ су се предали Спартанци у Кадмеји, па се Клеомбротова војска вратила необављена посла.[15] Тако је избио рат, који су започела дванаесторица, а рат је завршио окончањем спартанске хегемоније.

Обнова Беотског савеза Уреди

Спарта је послала нову војску под заповедништвом Агесилаја II, али Тебанци су избегавали отворену битку. Уместо тога ископали су ровове и поставили су препреке ван Тебе, спречавајући Спартанце да нападну град. Спартанци су пљачкали околину, па су отишли, остављајући Тебу независном. Та победа охрабрила је Тебанце, па су подузели операције и против околних градова. За кратко време Теба је поново успоставила Беотски савез у новом демократском облику. Градови Беотије ујединили су се у федерацију, а извршна власт је била у рукама 7 беотарха, 7 војсковођа који би били бирани у 7 области Беотије. Била је то успешна политичка форма, а имена тебански или беотијски једанако су се користили као синоними.

Покушавајући да сломи Тебу Спарта је у неколико година неколико пута извршила инвазију на Беотију. У почетку Тебанци су се бојали Спартанаца и избегавали су директне окршаје са њима. Међутим временом ратујући са Спартанцима извежбали су се у ратним вештинама. Иако је Спарта остала доминантна копнена сила у Грчкој Беођани су показали да и они представљају завидну силу. У то време главни политички вођа у Теби постао је Пелопида, који је био заступник агресивне политике према Спарти. Изгледа да су Епаминонда и Пелопида као пријатељи блиско сарађивали и у тебанској политици у периоду 378–371 пре Христа.

Битка код ТегиреУреди

Битка код Тегире 375. пре Христа била је једна врста увода пред битку код Леуктре. Пелопида се истакао у бици код Тегире. Орохомен је прешао на страну Спарте и примио је две море (1 мора=500 до 900 војника) спартанске војске као заштиту.[16] Када је чуо да су Спартанци отишли из Орохомена у поход на Локриду Пелопида је мислио је Орохомен без војске и да ће га лако заузети.[17] Кренуо је са Светом четом Тебе и са нешто коњице, али у Орохомен је дошла друга војска из Спарте, па је одустао.

Док су се Тебанци и Пелопида враћали из Орохомена у исто време су се Спартанци враћали из Локрија и срели су се крај Тегире.[18] Тебанаца је било 300, а Спартанаца 2 море (1.000-1.800).[19] Спартански полемарси Горголеон и Теопомп су били уверени у победу, па су напали, али пали су у том сукобу. Када су многи око њих почели да падају Спартанци су се преплашили, па су отворили пролаз за Тебанце, али Пелопида је искористио отворени пролаз да би се обрушио и на оне који су још заједно стајали. Било је то први пут да су Спартанци изгубилии битку у којој су били бројчано надмоћни.[20] Дотад су Спартанци уживали велики углед, да су самом својом појавом плашили супарнике, јер су супарници сматрали да се не могу супроставити Спртанцима сем ако нису бројчано надмоћнији од Спартанаца.

Battle of Leuctra, 371 BC - Decisive action

Битка код Леуктре

Битка код Леуктре 371. пре ХристаУреди

Након преврата у Теби Атина је била увучена у рат на страни Тебе, јер је Спартанац Сфодрија покушао 378. пре Христа да заузме Пиреј. Пошто су и Атина и Спарта биле исцрпљене дугим ратовањем 371. пре Христа сазвана је мировна конференција у Спарти. На конференцији су договорени мировни услови. Главни принцип Калијиног мира била је независност градова у Грчкој. Теба је била искључена из тога мира, тако да се наставио рат Тебе и Спарте.

Одмах након пропасти мировних преговора Спарта је наредила краљу Клеомброту I да нападне Беотију. Клеомброт се тада налазио у Фокиди. Клеомброт је кренуо северније, да би избегао планинске пролазе на којима су му Беоћани припремили заседу. Ушао је у Беотију тамо где га нису очекивалиу, заузео је тврђаву и заробио 10 или 12 бродова. На путу према Теби логоровао је код Леуктре на територији Теспије. Беоћанска војска му је изашла усусрет. Спартанска војска састојала се од 10.000 хоплита, а од тога је било 700 Спартијата. Беоћани су имали мање војника, 6.000 хоплита, али имали су надмоћнију коњицу.

Епаминонда је заповедао беоћанском војском. Осталих шест беотарха имало је саветодавну функцију. Пелопида је заповедао елитном Светом четом Тебе. Пре битке развила се дебата међу беотарсима да ли да прихвате битку. Епаминонда је желео битку и уз помоћ Пелопиде убедио је остале беотархе да прихвате битку. За време битке Епаминонда је применио војну тактику, какву дотада нико није користио. Пошто су Спартанци били бројнији Епаминонда је увео две тактичке иновације. Узео је најбољу војску и оформио је фалангу дубоку 50 редова, за разлику од обичне фаланге дубоке 8 до 12 редова. Њих је поставио насупрот Клеомброта и Спартијата. Пелопида и Света чета Тебе били су на крајње левој страни. Пошто је знао да нема довољно војске да би му остала фаланга имала дубину као пелопонешка фаланга он је одлучио да слабију војску стави на десну страну.[21] Њима на десној страни дао је инструкције да избегавају битку и да се полако повлаче током непријатељског напада.[22]

Тебанско лево крило са Пелопидом и Светом четом Тебе напали су десно спартанско крило. С друге стране десно тебанско крило се повлачило. Спартанско десно крило није могло да издржи удар. Након интензивне борбе спартанско десно крило почело је да попушта под тешким нападом дубоке тебанске фаланге.[23] У том сукобу погинуо је спартански краљ Клеомброт I.[24] Убрзо је цела спартанска војска била у расулу. Убијено је готово 1.000 Пелопонежана[25] и 300 Беоћана[26]. Диодор каже да је убијено више од 4.000 Пелопонежана.[27]

Прва инвазија Пелопонеза 370. пре ХристаУреди

Тегеја је уз подршку Мантинеје подстакла стварање Аркадијског савеза. Спарта је због тога објавила рат Мантинеји, а већина градова Аркадије удружила се против Спарте, а позвали су и Тебу да се умеша. Тебанска војска стигла је крајем 370. пре Христа под вођством Епаминонде и Пелопиде. Тебанцима се у Аркадији придружило много бивших спартанских савезника, тако да су имали 50.000 до 70.000 војника на располагању. Основан је нови град Мегалопољ, као главни град аркадијског савеза. Тебанци су ослободили хелоте из Месеније, поново су изградили град Месену на планини Итом. Месену су изузетно добро утврдили. Губитак Месеније је посебно тешко погодио Спарту, јер су губитком Месеније изгубили трећину територије и пола хелота.

СуђењеУреди

Када су се вратили у Тебу тада се судило Пелопиди и Епаминонди јер нису другима предали назив беотарха почетком године како је закон захтевао. Било је дозвољено да буду само годину дана на тој дужности. Били су четири месеца дуже беотарси нехо што су смели. И Пелопида и Епаминонда су били ослобођени.

Интервенција у Тесалији и МакедонијиУреди

У Тесалији је 369. пре Христа дошло до грађанског рата. На једној страни био је Александар од Фере, а на другој Алеуади из Ларисе, који су позвали македонског краља Александра II Македонског да им помогне и да их заштити од Александра од Фере.[28] Александар II Македонски је тада победио Александра од Фере, заузео је неколико градова у којима је оставио македонске гарнизоне и повукао се у Македонију. Противници Александра од Фере бојали су се да ће им се Александар од Фере осветити након одласка већине македонске војске, па су тражили помоћ и од Тебе. У то време Епаминонда је био на походу на Пелопонезу, па је Теба 369. пре Христа послала Пелопиду, који је лако преузео Ларису.[29] Александар од Фере је молио за мир, али пошто се није сложио са Пелопидиним захтевом да не напада друге тесалијске градове ратовао је са њим све док Александра није пристао на тај захтев.

Када је средио прилике у Тесалији Пелопида је отишао у Македонију, где је Птолемеј ратовао са краљем Македоније Александром II Македонским.[30] Обе стране су звале Пелопиду као арбитра.[31] Помирио их је , узео таоце и одвео их у Тебу. Међу таоцима је био и краљев брат Филип, каснији Филип II Македонски.[32]

Заробљавање ПелопидеУреди

Када су се Тесалци поново жалили на Александра од Фере, Пелопида и Исменија су дошли без војске да испитају оптужбе.[33] Када је утврдио да Александар поново представља претњу намеравао је да се с њим обрачуна само помоћу тесалијске војске.

У Македонији је Птолемеј од Алороса убио 368 .пре Христа краља Александра II Македонског и држао је конце власти у својим рукама.[34] Пријатељи мртвог краља звали су Пелопиду. Пелопида није повео своје војнике, него је унајмио македонске најамнике. Иако је Птолемеј од Алороса подмитио Пелопидине најамнике, ипак се није усудио да предузме нешто против Пелопиде, па су склопили споразум[35]

  • да Птолемеј буде регент у име браће мртвога краља, тј. Пердике III и Филипа II Македонског ,
  • да Птолемеј склопи савез са Тебом и
  • да свога сина Филоксена и 50 његових другова преда као таоце.

Када се Пелопида 368. пре Христа враћао кроз Тесалију заједно са Исменијом усусрет им је изашао тиранин Александар од Фере,[36] за кога су помислили да долази да се извини, па су кренули са намером да преговарају са њим. Ишли су без пратилаца, пошто нису очекивали да би се Александар усудио да их нападне. Међутим он их је заробио и заузео Фарсал.[37] Александар је затворио Пелопиду у Фери.

Први покушај ослобађања Пелопиде завршио тешким поразом тебанске војскеУреди

Увређени Тебанци су одмах послали велику војску у Тесалију да би ослободили Пелопиду. Имали су 8.000 хоплита и 600 коњаника.[38] Александар од Фере је затражио помоћ од Атињана, а Атињани су му одмах послали 30 бродова и 1.000 војника.[39] Александар од Фере је имао надмоћну и бројнију коњицу. Тебанци су имали савезнике унутар Тесалије, па су намеравали да све реше битком. Међутим савезници су почели да заузимају неутралнији став, а Атињани и још неки савезници стигли су као помоћ Александру.[40] Поред тога када су се још појавили и проблеми са снабдевањем Тебанци су одлучили да напусте Тесалију. За време повлачења нападао их је Александар од Фере надмоћнијом коњицом.[41] Непрекидним нападима на тебанску позадину нанео је тешке губитке тебанској војсци.

Епаминонда ослобађа ПелопидуУреди

Епаминонда је предводио тебанску војску, која је 367. пре Христа извршила инвазију Тесалије са циљем да ослободе Пелопиду.[42] Епаминонда је мало оклевао јер се бојао да би тиран могао у очају да убије Пелопиду. Александар од Фере није се усудио да се обрачуна, па је склопио тридесетодневнио примирје, затим је предао Пелопиду и Исменију и након тога тебанска војска се вратила из Тесалије.[43]

У преговорима код персијског цараУреди

Када су Тебанци 366. пре Христа сазнали да Спарта и Атина шаљу изасланике персијском цару Артаксерксу, тада су и они послали Пелопиду.[44] Пелопида је био славан и због битке код Леуктре и због каснијих окршаја, па су краљ и сатрапи са њим радо причали. Артаксеркс II је пристао на захтеве да Грци буду независни, са посебним нагласком на независности Месеније и да Теба буде у пријатељским односима са Персијом.[45] Персијски цар је признао и независност Амфипоља одбивши на тај начин главни атински захтев. Тражио је и демобилизацију атинске флоте. Артаксеркс II је тим мировним споразумом слабио Спарту и атину због њихове сарадње са непослушним сатрапом Ариобарзаном.[46]

Пелопидина погибија 364. пре ХристаУреди

Александар од Фере је нападао тесалијске државе Магнезију и Фтиотидску Ахају, па су оне 364. пре Христа тражиле помоћ од Тебе.[47] Тебанци су послали Пелопиду са 7.000 војника.[48] Док је Пелопида са војском ишао против Александра дошло је до помрачења сунца (13. јул 364. пре Христа), па се војска уплашила. Након тога Пелопида је наставио само са 300 коњаника и нешто најамника. У Фарсалу су му се придружили тесалски савезници. Александар од Фере је кренуо у сусрет Пелопиди са двоструко већом војском.[49] Дошло је до битке код Киноскефала 364. пре Христа.[50] Александар је био заузео повољна узвишена места, са којих је успешно започео битку.[51] Пелопидини предњи редови су најпре страдали засути са висова. Пелопида је онда позвао коњицу, а сам је кренуо у прве редове пешадије и охрабрио је своју војску, па су након два или три јуриша натерали непријатеља да се лагано повлачи. [52]Пелопида је заузео висове. Александрова војска била је у нереду, а Пелопида је кренуо у јуриш ма онај део где је угледао Александра од Фере.[53] Александрови плаћеници су изболи Пелопиду. Пелопида је погинуо у јуришу. Ипак Александар од Фере је изгубио битку.[54]

Када су Тебанци чули за Пелопидину погибију послали су нову војску, укупно 7.000 војника и 700 коњаника.[55]Александар је већ био ослабљен. Након тога Александар је изгубио и другиу битку, па је био присиљен да Тесалијцима врати градове, које је био заузео.[56] Предао је Магнесију и Фтиотску Ахају и постао је тебански савезник.[57]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Пелопида 2
  2. Плутарх, Пелопида 4
  3. Плутарх, Пелопида 4
  4. Плутарх, Пелопида 5
  5. Плутарх, Пелопида 5
  6. Плутарх, Пелопида 5
  7. Плутарх, Пелопида 5
  8. Плутарх, Пелопида 5
  9. Плутарх, Пелопида 5
  10. Плутарх, Пелопида 7
  11. Плутарх, Пелопида 8
  12. Плутарх, Пелопида 12
  13. Плутарх, Пелопида 13
  14. Плутарх, Пелопида 13
  15. Плутарх, Пелопида 13
  16. Плутарх, Пелопида 16
  17. Плутарх, Пелопида 13
  18. Плутарх, Пелопида 17
  19. Плутарх, Пелопида 17
  20. Плутарх, Пелопида 17
  21. Диодор, 15.55
  22. Диодор, 15.55
  23. Диодор, 15.55,56
  24. Диодор, 15.56
  25. Ксенофонт, Хеленика 6.4.15
  26. Диодор, 15.56
  27. Диодор, 15.56
  28. Диодор, 15.61
  29. Плутарх, Пелопида 26
  30. Плутарх, Пелопида 26
  31. Плутарх, Пелопида 26
  32. Плутарх, Пелопида 26
  33. Плутарх, Пелопида 27
  34. Плутарх, Пелопида 27
  35. Плутарх, Пелопида 27
  36. Плутарх, Пелопида 27
  37. Плутарх, Пелопида 27
  38. Диодор, 15.71
  39. Диодор, 15.71
  40. Диодор, 15.71
  41. Диодор, 15.71
  42. Диодор, 15.75
  43. Диодор, 15.75
  44. Плутарх, Пелопида 30
  45. Плутарх, Пелопида 30
  46. Buckler Aeg. Gr стр.330
  47. Плутарх, Пелопида 31
  48. Диодор, 15.80
  49. Плутарх, Пелопида 32
  50. Плутарх, Пелопида 32
  51. Плутарх, Пелопида 32
  52. Плутарх, Пелопида 32
  53. Плутарх, Пелопида 32
  54. Диодор, 15.80
  55. Плутарх, Пелопида 35
  56. Диодор, 15.80
  57. Диодор, 15.80

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.